Izvor: BKTV News, 15.Jul.2014, 14:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Cena reformi“
Protivljenje sindikata izmenama Zakona o radu, kao i ostavka ministra finansija Lazara Krstića zbog neslaganja oko intenziteta i brzine pojedinih reformskih mera, moglo bi se reći da su očekivani, ili pak predvidivi problemi i otpori sprovodjenju reformi, koji su se mogli naslutiti i pre nego što se krenulo konkretno u reformske poteze. I ti otpori i problemi, sigurno je, neće biti i jedini.
Suprostavljanje sindiikata novom Zakonu o radu, i pored činjenice da su predstavnici >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << najvećih sindikalnih organizacija učestvovali u pregovorima sa poslodavcima i Vladom oko ovog zakona, predstavlja primer otpora odredjenih interesnih grupa pojedinim reformskim procesima, a tih otpora će biti i u narednim fazama reformi. Medjutim, i pored svih obrazloženja sindikata, naše zakonodavstvo mora da ide napred, da se prilagodjava novom vremenu, ali i novim okolnostima – evropskim integracijama, ekonomskoj krizi, ali i potrebama za novim investicijama. Stari zakon o radu očigledno nije uspeo da zaštiti prava radnika, jer je u periodu njegovog važenja izgubljeno oko 400.000 radnih mesta, veliki broj radnika i dalje radi ,,na crno“, veliki broj radnika ne prima platu na vreme, ili je uopšte ne prima, doprinosi za zdravstveno i penziono se ne uplaćuju mnogim zaposlenima , o kršenju drugih zakonskih prava radnika da ne govorimo.
Novi zakon o radu izvesno je, predstavlja tek jedan korak u uskladjivanju našeg radnog zakonodavstva sa evropskim standardima, ali što je još značajnije, njegova primena će morati da bude mnogo efikasnija, jer nas na to obavezuju evrointegracijski zahtevi. Ovo što imamo i dobijamo, bar će morati striktnije da se poštuje. Možda će ovog puta razmak izmedju zakonskih rešenja i prakse biti manji.
Ostavka ministra finansija Lazara Krstića, bar prema zvaničnom obrazloženju, predstavlja rezultat konflikta struke i realne ekonomske politike, koja mora da vodi računa i o ,,donjoj granici socijalne tolerancije“. Srpska ekonomija je u veoma teškom stanju – rekordan budžetski deficit, ogroman javni dug, opasnost od bankrota, velike štete od poplava koje ponovo okreću BDP ,,u minus“…… I takvo stanje zaista zahteva hitne i odlučne reformske mere. Stav bivšeg ministra Krstića sa aspekta ekonomske struke je verovatno na mestu, i sa stručnog aspekta mu se nema šta prigovoriti. Medjutim, sa aspekta realne ekonomske politike, sa kojom se suočava Vlada Srbije, postoji problem raspodele tereta reformi, i činjenice da bi mere za koje se zalagao Lazar Krstić najviše pogodile stanovništvo i njihov ionako ozbiljno urušen standard – kako kroz smanjenje plata i penzija za 20-25 %, tako i kroz povećanje cene struje za 30 procenata. Takav reformski udar bi mogao izazvati ,,komešanje stanovništva,, koje bi moglo da ugrozi i same reforme.
Rešenje bi trebalo tražiti i u drugim segmentima države, pre svega kroz brzo i efikasno restrukturisanje javnih preduzeća, birokratskog aparata, kao i nalaženje rešenja za preduzeća koja su godinama u restrukturiranju. U segmentu subvencija, gubitaka javnih preduzeća, ali i ,,budžetskih rupa,, kroz koje klize državne pare, trebalo bi tražiti prostor za ublažavanje negativnog reformskog uticaja na standard gradjana. Verovatno će u nekom trenutku morati da se posegne i za smanjenjem plata u javnom sektoru, a možda i penzija, ali sigurno ne u tolikom procentu, na primer 10 odsto. To bi već bilo ravnomernije deljenje tereta reformi. Iako se postavlja pitanje gde je ta donja granica socijalne tolerancije gradjana, koji žive od prosečne plate od oko 400 evra, i penzije od oko 200 evra, uz skoro 800.000 nezaposlenih i manje od milion zaposlenih u privredi (i oko 1,6 miliona penzionera), i preko 700.000 zaposlenih u javnom sektoru.
Medjutim, Srbija je u takvoj situaciji da od čekanja imamo samo štetu, i zato moramo u reforme bez kompromisa, brzo i efikasno, vodeći računa o minimumu socijalne tolerancije. Pritisaka i nezadovoljstva će i dalje biti, ali ekonomske vlasti ih moraju prevazići i gurati dalje. To više nije pitanje ,,mekog, ili ,,srca kamenoga“, već pitanje realnog ekonomskog opstanka. Jer u suprotnom nećemo stići ,,u Grčku na more,, već u ,,grčki scenario bankrota“.
Autor: Zoran Pavić
The post „Cena reformi“ appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
