Izvor: B92, 07.Nov.2013, 14:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čekamo na tri milijarde od Emirata

Beograd -- Deficit budžeta 2014. biće pre svega pokriven zaduživanjem. Očekuje se kredit od UAE u iznosu od 3 milijarde evra. Investicije i izvoz podstiču privredni rast.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Nikola Ćorsović izjavio je danas da će deficit budžeta Srbije u narednoj godini pre svega biti pokriven zaduživanjem na domaćem tržištu hartija od vrednosti i novcem dobijenim kroz bilateralne aranžmane sa drugim zemljama i međunarodnom finansijskim institucijama.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Ćorsović je u izjavi Tanjugu precizirao da, kao treći izvor finansiranja, ostaje izdavanje evroobveznica na međunarodnom tržištu, ali će se na to ići samo u slučaju da drugi izvori ne budu dovoljni za pokrivanje deficita.

Najjeftiniji izvor finansiranja za Srbiju bio bi kredit od Ujedinjenih Arapskih Emirata u iznosu od tri milijarde dolara, čiji veći deo bi bio iskorišćen kao podrška budžetu i za prevremenu otplatu skupih kredita, naveo je on.

Prema rečima Ćorsovića, Dominik Stros-Kan sa svojim timom je angažovan da razradi modaliteta na koji način bi se potencijalni višak sredstava od UAE kredita mogao iskoristiti kao osnov za privlačenje dodatnih sredstava iz privatnih izvora koji bi zajedno predstavljali nove izvore finansiranja za privredne subjekte.

Srbija, takođe, računa na kredit od Ruske Federacije od 200 miliona dolara, a postoji i ugovoren aranžman sa Svetskom bankom za kredit za podršku budžetu od 250 miliona dolara, koji će zavisiti od uspeha vlade u završetku restrukturisanja preduzeća, rekao je Ćorsović.

Imajući u vidu sva nova zaduženja zbog visokog budžetskog deficita, očekuje se da će javni dug Srbije na kraju 2014. godine dostići 67 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a njegova stabilizacija očekuje se u 2016. godini, istakao je državni sekretar.

Ćorsović je naveo i da su najveće uštede u budžetu za narednu godinu, u skladu sa novom politikom vlade i Ministarstva privrede, napravljene, pre svega, na smanjenju subvencija javnim preduzećima.

Sledeća najveća ušteda biće na daljoj racionalizaciji poslovanja, odnosno smanjenju materijalnih troškova poslovanja u javnom sektoru, pre svega, na kupovini robe i usluga, dodao je on.

Treća najveća ušteda je na troškovima kamata jer, iako će oni u apsolutnom iznosu rasti, očekuje se pad kamatnih stopa na dodatne izvore finansiranja po osnovu zaduživanja po bilateralnim sporazumima, pre svega kroz kredit iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, precizirao je Ćorsović.

Što se tiče rasta prihoda, tu se najpre računa na povećanje donje stope PDV-a i suzbijanje sive ekonomije, odnosno bolju naplatu poreza pre svega PDV-a, kao i bolju naplatu akciza, odnosno suzbijanje šverca duvana, rekao je on.

Druga velika stavka, što se tiče rasta prihoda, odnosi se na uvođenje solidarnog poreza, podsetio je Ćorsović.

Kada se radi o smanjenju utaje poreza, prema rečima državnog sekretara, glavnu ulogu u tome imaće Poreska uprava, koja će, osim "nulte tolerancije" na neplaćanje poreza, u narednom periodu uvesti dva velika unapređenja u svom poslovanju.

Prvi je uvođenje objedinjene elektronske prijave poreza koja bi trebalo da smanji prostor za greške u prijavljivanju poreza, a druga mera, za koju se očekuje da bude "fiskalno izdašnija", jeste uvođenje onlajn kontrole fiskalnih kasa, što će otvoriti mogućnost za precizniju kontrolu izdavanja fiskalnih računa, rekao je Ćorsović.

Na suzbijanju utaje akciza, odnosno šverca duvanskih proizvoda, već se sprovode mere u saradnji sa MUP-om i proizvođačima cigareta, dodao je on.

Govoreći o projekciji rasta BDP-a u narednoj godini od jedan odsto, Ćorsović je istakao da se ministarstvo u tome vodilo "načelom opreznosti", jer će najavljene mere za smanjenje deficita uticati na smanjenje tražnje i državne potrošnje, što će direktno uticati i na smanjenje potencijalnog rasta BDP-a.

Kako je naveo, dva osnovna pokretača privrednog rasta u narednoj godini biće investicije i izvoz.

"Investicije će, naravno, pre svega, zavisiti od ostvarivanja makroekonomske stabilnosti i poboljšanja privrednog ambijenta, pri čemu je ambijent zajednički napor vlade, a za makroekonomsku stabilnost je odgovorno Ministarstvo finansija i to će biti posledica primene Fiskalne strategije", naglasio je Ćorsović.

Nastavak na B92...

Telegraf.rs: Srbija čeka na tri milijarde evra od Emirata