Izvor: B92, 02.Okt.2011, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čak milion radnika na crno u Srbiji
Beograd -- Sindikati tvrde da u Srbiji trenutno ima više od milion ljudi koji rade na crno i koji su obespravljeni kod poslodavaca i nevidljivi za inspekciju.
Prema zvaničnoj statistici, ima oko 400.000 radnika koji nemaju ni najosnovnija prava.
Ipak, s obzirom na to da država ne radi mnogo da bi sprečila epidemiju socijalnih slučajeva koji primaju platu "na ruke", realnije je da ih ima između 600.000 i 800.000. S tim se slaže i Dragoljub Rajića, portparol Unije poslodavaca >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Srbije, koji smatra da sindikati ipak preteruju.
Radnika na crno ima u svim granama privrede, od građevine, preko tekstilne, hemijske, metalne industrije i ugostiteljstva, sve do medija, kulture i umetnosti. A pravi raj za poslodavce koji rade mimo države je jug Srbije, mada situacija nije bolja ni u zapadnim i istočnim delovima naše zemlje.
Građevinske firme bez radnika dobijaju poslove
"Ono što se ne pominje često u javnosti je problem građevinskih preduzeća, koja često nemaju nijednog zaposlenog. Dobijali smo pritužbe od građevinskih firmi koje rade legalno. Na javnim konkursima te sumnjive firme bez referenci dobijaju poslove, a zatim zaposle radnike na crno. I onda nije čudno što se dogodi tragedija", napominje Dragoljub Rajić.
Dragoljub Rajić kaže da "sami radnici često prihvataju novac na ruke u dogovoru sa poslodavcem, jer mu je bolje da dobije tih 25.000 dinara na ruke i tako preživi".
Unija poslodavaca imala je niz prijava iz Srbije, a najsvežiji slučaj je u Ivanjici, gde su u najstrožem centru grada razne građevinske firme obavljale radove na čak 14 lokacija. Inspekcija je obišla tri gradilišta, i to onih firmi koje se, po Rajiću, legalno i po propisima bave svojim poslom.
"Ostala gradilišta niko nije kontrolisao, iako se sva nalaze u najstrožem centru grada i niko nije hteo da utvrdi da li su uopšte stručni za obavljanje svog posla. Što se građevinaca tiče, strašno je to što je neprijavljene radnike najlakše videti, jer rade na otvorenom", govori Rajić, i napominje da bi se znatno drugačije i ozbiljnije radilo kada bi postojale velike novčane kazne ili čak zatvorske, što je slučaj u ozbiljnijim zemljama Evrope.
Dragoljub Rajić ističe da je dolaskom ekonomske krize, od 2008. godine situacija sve alarmantnija, pogotovo s obzirom na činjenicu da je u poslednje tri godine zatvoreno čak 111.000 preduzeća i teško da će se s obzirom na situaciju stanje u privredi popravljati. A broj od 250.000 nezaposlenih može samo da raste.
"Mnogi su zatvorili svoje lokale zato što im država ne nudi ništa zauzvrat. Ne postoje nikakve stimulacije za privrednike, osim silnih nameta. U Austriji, na primer, svako ko godišnje zaradi ispod 11.000 evra ne mora da plati nikakav porez. Državi je važno da se poslodavac 'pokrio' sa troškovima i da radi legalno. A kod nas i banke, koje imaju najunosniji biznis i mala preduzeća plaćaju isti porez, što je besmisleno", objašnjava Rajić.
Zovu tek kada dobiju otkaz
Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad, kaže da Inspektorat zbog bolje kontrole poslodavaca po potrebi organizuje rad po smenama kako bi se proverilo da li poslodavci i u popodnevnoj smeni angažuju osobe bez zaključenog ugovora.
"Iako su poslovi koje ove osobe obavljaju najčešće visokorizični, teško ih je 'pronaći', jer u velikom broju slučajeva između ovako angažovanog radnika i poslodavca postoji sprega. Strah od gubitka posla je najčešći razlog zbog kojeg zaposleni ne prijavljuju inspekciji rada da su angažovani bez ugovora o radu. Inspekciji rada se obraćaju tek kada izgube posao", objašnjava Peruničić.
U toku prošle godine Inspektorat za rad je zateklia 5.228 radnika sa kojima poslodavac nije zaključio ugovor o radu, od čega je 3.925 osoba posle toga zasnovalo radni odnos, kaže Predrag Peruničić i dodaje da je ove godine zatečeno 4.183 lica sa kojima poslodavac nije zaključio ugovor o radu.
On predlaže da radnici prijave inspekciji svoj slučaj na vreme kako bi inspektori mogli da ih zateknu na radnom mestu, a zatim i sankcionišu poslodavce.
Prema podacima Inspektorata za rad, rad „na crno" najviše je zastupljen u trgovini, ugostiteljstvu (skoro 15 odsto), zanatskim, industrijskim i proizvodnim pogonima i građevinarstvu. Poslodavci ne plaćaju poreze i doprinose iz zarade, što su značajna sredstva koja se ne uplaćuju u budžet države.
Zbog malih zarada koje zaposleni ostvaruju, često i zaposleni ne želi da zasnuje radni odnos i ostvari osiguranje, već želi da radi i od poslodavca dobije „na ruke" zaradu.
"Tako se regrutuju najčešće, mladi, nekvalifikovani radnici, najviše do srednje stručne spreme, zaposleni bez redovnih zarada, nezaposleni koji su stariji od 40 godina i više, primaoci novčanih naknada, socijalne pomoći i slično", govori Peruničić.
.jpg)
