Izvor: B92, 12.Jul.2011, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CG: Na korupciju "ode" pola plate
Podgorica -- Korupcija je posle siromaštva najveći problem u Crnoj Gori, pokazao je istraživanje Kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala (UNODC).
Prosečan iznos mita je 233 evra, kazao je predstavnik UNODC-a Majkl Jandl i dodao da građani korupciju rangiraju kao veliki problem.
"Skoro deset odsto ispitanika dalo je mito. Više od 54 odsto mito je platilo lekarima, 47 odsto policijskom službeniku, a oko 40 odsto je podmitilo medicinsku sestru", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rekao je on.
Prema rečima Jandla, 9,7 odsto je priznalo da je barem jednom u prethodnoj godini nekoga podmitilo. „Prosek koji su dali je 233 evra, 15 odsto je dao jednom, a 85 odsto više puta", kazao je on, navodeći da prema rezultatima istraživanja najviše korupcije ima na severu i jugu Crne Gore.
Istraživanje je pokazalo da je više od 40 odsto ispitanih kazalo da su ponudili mito, a samo jedan odsto je prijavio. "Kao razloge za neprijavljivanje, 33 odsto je kazalo da nije prijavilo jer misle da nikoga nije briga, a deset odsto to nije uradilo zbog straha", pojasnio je Jandl. On je rekao da je izveštaj pokazao da su u vreme održavanja poslednjih lokalnih izbora registrovani slučajevi gde su građanima u zamenu za njihov glas ponuđeni roba ili novac.
Podmićivanje je, kako je kazao Jandl, u Crnoj Gori učestalije od drugih oblika kriminala kao što su krađa, razbojništvo ili fizički napad.
Kako bi se stanje promenilo, poručio je, treba reformisati javnu upravu i unaprijediti otvoren pristup prijavljivanju mita.
Zamenik stalnog prestavnika UNDP Kristina Blokhus smatra da je prosečan iznos mita ogroman.
„Prosečna vrednost mita u Crnoj Gori je 233 evra, a u većini slučajeva daje se kako bi se ubrzala birokratska procedura. Iznos je ogroman s obzirom na to da je prosečna zarada u Crnoj Gori 479 evra", navela je Blokhus.
Razlog davanja mita, dodala je ona, potvrđuje nalaze sličnih istraživanja sprovedenih u Crnoj Gori. „Razlog ukazuje na to da je rešenje u reformi javne uprave i može se umanjiti pojednostavljivanjem procedura, smanjenjem birokratskog pritiska i povećanjem pristupa informacijama", ukazala je Blokhus.
