Izvor: B92, 17.Maj.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Budžet zavisi od politike vlade"
Beograd -- Sprovodjenje vladinog Memoranduma o budžetu i ekonomskoj fiskalnoj politici za narednu godinu, zavisiće od ekonomske politike buduće vlade.
Projekcije u Memorandumu zahtevaju jasnu ekonomsku politiku Vlade Srbije
Saradnik u Istraživačkom centru za slobodno tržište Aleksandar Stevanović kaže da su projekcije koje su iznete u memorandumu o budžetu nerealne.
"Za vladu koja bi bila ozbiljna i posvećena suštinskim reformama u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << čak bi i ovo bilo nezadovoljavajuće, već bi se tražilo više od toga, jer možemo bolje kada bi radili ozbiljno i zasukali rukave", smatra Stevanović i dodaje da će biti "malo nategnuto da se ostvari i stopa inflacije od četiri odsto u naredne tri godine".
"Sa ovakvim načinom alokacije budžetskih sredstava i zatvorenošću privrede to neće ići lako", smatra Stevanović. Prema njegovoj oceni, ni projekcija da se za javnu potrošnju izdvaja 40 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) nije lako ostvariva, naročito sa sadašnjom konstelacijom političkih snaga.
"Da 40 odsto BDP troši država u sadašnjoj konstalaciji političkih snaga, nema nikakve šanse", rekao je Stevanović i dodao da u slučaju da SPS udje u vladu, program te stranke predviđa značajno povećanje javne potrošnje.
Ni stope rasta od 6,5 odsto do 7,5 odsto nisu ostvarive sa trenutnim ekonomskim pokazateljima i političkom situacijom. "Uz investicije od deset milijardi evra godišnje, to je moguće, ali pre sam mišljenja da ćemo biti ispod te cifre u naredne tri godine, kakva god vlada da se formira", rekao je Stevanović.
Ekonomista Danijel Cvjetićanin skrenuo je pažnju da se kod nas reč investicija koristi fleksibilno i da se njome označavaju i prodaje fabrika nekom stranom investitoru.
U Memorandumu o budžetu koji je vlada usvojila predviđa se, izmedju ostalog, da se stopa inflacije sa prošlogodišnjih 10,1 odsto, smanji na četiri odsto do 2011. godine, kao i da stopa ekonomskog rasta za 2009. i 2010. bude 6,5 odsto i njeno ubrzanje u 2011. na 7,5 odsto. Planiran je i godišnji nivo investicija od oko 10 milijardi evra.
"Kada neko kupi fabriku, to zovemo investicijom, mada je to, u stvari, dezinvesticija, odnosno to je investicija za stranca, ali ne i za nas. Kada se kaže 10 milijardi to i nije tako strašno ako prodamo EPS, zemljište, neki rudnik ili vojnu imovinu", rekao je on i postavio pitanje šta se time i dosad postizalo osim što je "država uzimala velike pare".
On je kazao i da pare koje su dobijene do sada nisu racionalno potrošene, jer se na "tkivu ekonomije ništa ne vidi - ni novi putevi, tuneli, nove pruge, naftovodi, gasovodi,niti poboljšanja u infrastrukturi".
Osvrćući se na javnu potrošnju, Cvjetićanin je istakao da bi idealno bilo kada bi se dostiglo 38 odsto bruto društvenog proizvoda. On je dodao da ključ problema leži zapravo u povećanju BDP, a ne toliko u odredjivanju procenta javne potrošnje, jer u slučaju većeg BDP, nije ni problem izdvajati toliki iznos.
"Najveći broj stavki javne potrošnje je 'zakovan', a u nekim oblastima i na veoma niskom nivou", ocenio je on. Prema njegovom mišljenju, inflacija od četiri odsto u naredne tri godine nije nemoguć cilj, ali ne na način kako se kod nas vodi ekonomska politika, odnosno da jedino NBS bude ta koja je brani kurs i ekonomsku stabilnost zemlje.
Ekonomski analitičar Jurij Bajec ocenio je da su "računice" iz vladinog Memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za narednu godinu, sa projekcijama za 2010. i 2011, ostvarive, ali da je osnovno pitanje "ko može da ih ostvari".
Neke od tih zahteva, pre svega, veliki priliv stranih investicija i dugoročnih povoljnih kredita, objektivno može da ostvari samo proevropski orijentisana vlada, istakao je Bajec.
On je ukazao da bi takva vlada trebalo da privlači investicije ne samo iz Evropske unije, već i iz Rusije i drugih zemalja, kao i da je osnovno da se u Srbiji poboljšaju politička stabilnost, poslovni ambijent i kreditni rejting zemlje.
