Izvor: Politika, 22.Sep.2012, 16:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Budžet – „siroče” koje svi kude

Kako je dokument, nad kojim starateljstvo ne priznaju ni Mirko Cvetković ni Mlađan Dinkić, u kritikama ujedinio vlast i opoziciju

Očinstvo nad izmenjenim i dopunjenim budžetom za 2012. godinu, odnosno rebalansom, ne priznaje ni bivši, ni aktuelni ministar finansija. Iako je minus u budžetu za samo šest milijardi veći nego što bi bio da nijedna mera nije preduzeta, Mirko Cvetković je žestoko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kritikovao prekrojenu državnu kasu. Neće pomoći smanjenju deficita, a prva posledica, kako je upozorio, biće povećanje inflacije koja će dodatno obezvrediti primanja građana. Njegov naslednik Mlađan Dinkić takođe se javno odrekao „starateljstva” nad ovim dokumentom iako se u izmenama budžeta i te kako prepoznaje „njegov rukopis” kroz povećanje subvencija privrednicima i poljoprivrednicima, na primer.

Dinkić, međutim, kaže da je budžet kao knjiga, a da je dve trećine tog dela već bilo napisano. „To je značilo da samo treba da napišemo zaključak ili eventualno nešto popravimo. To je mnogo teže nego da pišemo sve iz početka”, objašnjavao je Dinkić poziciju u kojoj se našao. Čini se ipak, da se članovima Fiskalnog saveta nije dopala Dinkićeva verzija tog kraja. U situaciji kada Srbiji preti dužnička kriza, umesto da minus u kasi bar simbolično smanji, novi ministar finansija je jaz između prihoda i rashoda dodatno povećao.

„Prvi korak fiskalne konsolidacije napravljen je u pogrešnom smeru, rebalans povećava deficit umesto da ga smanjuje”, kazao je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.

To, međutim, ne znači da se članovima ove institucije dopao uvod i razrada budžeta, čiji je autor Mirko Cvetković. Loša sreća pratila je ovaj dokument i pre nego što je stupio na snagu. Tadašnji kreatori fiskalne politike pisali su ga nadajući se da će privredni rast ove godine biti 1,5 odsto iako su i Fiskalni savet i Međunarodni monetarni fond objavili da privrednog rasta neće biti.

U najboljem slučaju, ekonomska aktivnost će ove godine biti u padu od minus 0,5 odsto. Po svemu sudeći, realno je očekivati pad od jednog procentnog poena. To nije sve. Omašilo se i kod procene inflacije. Budžet je projektovan sa inflacijom od najviše šest odsto. Poslednje analize Narodne banke Srbije pokazuju da će rast cena biti dvocifren.

Već u januaru se pokazalo da je tako projektovana državna kasa izgubila svaku vezu sa ekonomskom realnošću, prihodi su žestoko podbacili u februaru i martu, pa je vlada Mirka Cvetkovića čak napravila i plan kojim će uštedeti 15,7 milijardi dinara, kako bi minus u kasi ostao u zakonskim okvirima (152 milijarde). Već u drugom tromesečju, kada je rupa u budžetu dostigla 100 milijardi, svima je bilo jasno da je taj cilj nedostižan. Svoje mišljenje o ovako skrojenim prihodima i rashodima dao je i MMF, čija je misija zbog toga napustila Srbiju bez postignutog dogovora o aranžmanu iz predostrožnosti.

Tako smo došli u paradoksalnu situaciju u kojoj ovako prekrojenu kasu podjednako glasno kritikuju i vlast i opozicija. Tako je na primer potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio pred poslanicima da je rebalans „iznuđen zbog katastrofalne situacije u kojoj se Srbija nalazi”. Među najglasnijim kritičarima, čini se bio je Čedomir Jovanović, lider LDP-a. Treba reći i to da je on bio opozicija prethodnoj, ali i aktuelnoj vladi.

Jovanović je nekoliko puta za govornicom pitao Dinkića zašto da se u Skupštini podržava nešto što je loše, aludirajući na to da i ni ministar finansija nije zadovoljan rebalansom. 

– Šta ga čini lošim – neodgovorno ponašanje prethodne vlade? Slažem se u velikoj meri sa vama, ali je isti model i u današnjoj vladajućoj koaliciji – rekao je Jovanović.

Ovako rebalansiran budžet negativno je ocenila i stručna javnost ali i jedan deo privrednika, koji bi, prema Dinkićevim rečima trebalo da budu na dobitku zbog ukidanja više od 138 parafiskalnih nameta. Tako je na primer, Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, izračunao da od rebalansa neće imati nikakve koristi.

– Povećanje budžetskih prihoda povećanjem poreza i akciza pozitivno je za budžet, ali nova poreska zahvatanja ugrožavaju likvidnost polumrtvoj privredi. Povećanje poreza na dobit preduzeća i rast akciza direktno će povećati troškove poslovanja. Negativne posledice imaće i povećanje stope PDV-a jer će smanjiti potrošnju. Troškovi finansiranja poslovanja će se uvećati za dva do tri odsto, smanjiće se i koeficijent obrta kapitala – tvrdi Knežević.

On je inače vlasnik konfekcije „Modus” koja je iskazala dobit od 24 miliona dinara. Samo po osnovu povećanja poreza na dobit platili bismo više 480.000 dinara, kaže Knežević.

– Troškovi poslovanja zbog povećanja cena goriva poskupeće za oko 500.000 dinara godišnje. Tu su i negativni efekti povećanja stope PDV-a. Ušteda na svim najavljenim merama nije veća za srednje preduzeće od 200.000 dinara. Uzeli su nam sve, a ništa nam nisu dali. Štap je veliki, a šargarepa mala – zaključuje Knežević.

Anica Telesković

objavljeno: 22.09.2012.

Nastavak na Politika...