Izvor: B92, 19.Dec.2013, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budžet realan, skepsa oko deficita
Beograd -- Ekonomski analitičari Rajfajzen banke ocenili su danas da je budžet za sledeću godinu transparentniji i realističnije planiran nego ranije.
Oni su, međutim, skeptični u pogledu projektovanog učešća nekonsolidovanog budžetskog deficita u bruto društvenom proizvodu (BDP) od 4,6 odsto, i procenjuju da će taj procenat biti znatno veći.
Ovakvu procenu analitičari Rajfajzena zasnivaju na očekivanju da će drugi paket mera fiskalne konsolidacije usporiti privredni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rast zbog daljeg smanjenja javne i privatne potrošnje, što će se posledično odraziti na slabiji priliv poreskih prihoda.
Pored toga, izmirivanje odloženih javnih rashoda iz 2013. godine moglo bi dodatno da utiče na to da javna potrošnja probije planirani iznos, navode ekonomski stručnjaci Rajfajzena za Tanjug.
Zakon o budžetu za 2014, koji je usvojen u predviđenom roku (15. decembra) drugu godinu zaredom, predviđa da nekonsolidovani budžetski deficit ostane na 4,6 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), dok je konsolidovani budžetski manjak projektovan na 7,1 odsto BDP-a.
U analizi Rajfajzen banke podseća se da je nekonsolidovani budžetski deficit povećan u novembru za 79,9 odsto na mesečnom nivou, zbog manjeg plaćanja poreza na dodatu vrednost (PDV), pošto je znatno manji broj obveznika koji plaćaju PDV mesečno od onih koji plaćaju kvartalno.
S druge strane, rashodi su neznatno smanjeni budući da su plaćanja po osnovu kamata na kredite bila manja, kao i transferi za socijalnu zaštitu.
Nekonsolidovani budžetski deficit za 11 meseci ove godine dostigao je 164,3 milijarde dinara, i sada je izvesno da će on biti na nivou koji predviđa Zakon o budžetu za 2013. u iznosu od 178 milijardi dinara.
Rast budžetskog deficit za ovogodišnjih 11 meseci usporio je na 1,9 odsto međugodišnje u odnosu na isti period lani, uglavnom zbog umerene javne potrošnje koja je porasla za 1,34 procenta na godišnjoj osnovi, odnosno zbog manjih izdataka za robu i usluge, za subvencije i, na žalost, za kapitalna ulaganja, ukazuju u Rajfajzenu.
Rast javne potrošnje usklađen je sa slabim prilivom prihoda, koji su povećani samo za 1,22 odsto međugodišnje, što je posledica neravnomernog ekonomskog oporavka, koncentrisanog na nekoliko industrijskih grana.
"S obzirom da je prvi paket fiskalne konsolidacije bio fokusiran na povećanje prihoda, a samo u manjoj meri na kresanje rashoda, pozdravljamo napore vlade da se uzdrži od veće potrošnje, ali smo i dalje rezervisani oko toga da li je to rezultat odlaganja servisiranja nekih troškova, koji će, u krajnjem ishodu, biti izmireni u 2014", kažu u Rajfajzen banci.
Analitičari Rajfajzena su takođe pozdravili napore države na stvaranju poslovnih podsticaja putem izmena zakonske regulative, kao i drugi paket mera konsolidacije koji je usmeren na rezanje potrošnje, jer će oni zajedno pomoći fiskalnu stabilizaciju na srednji rok, ali, kako su ukazali, rizici od usporavanja privrede, uz rizike implementacije paketa mera, i dalje postoje.
