Izvor: Blic, 31.Mar.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budžet: planirano i stvarno
Budžet: planirano i stvarno
Ovogodišnji budžet planiran je u iznosu od 396 milijardi, projektovana je jednocifrena inflacija, planiran je i deficit nešto malo iznad 20 milijardi, kalkulisana je odgovarajuća dinamika priliva i odliva sredstava. Prvi kvartal, ako se porede plan i stvarnost, kao da dovodi u pitanje ukupnu budžetsku piramidu.
Neumoljiva statistika je pokazala da su rashodi u prva dva meseca ove godine bili veći od prihoda za 623 miliona, a prognoze >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kažu da je taj trend nastavljen i u martu, mesecu kojim se zatvara prvi kvartal. U januaru je budžet inkasirao 26,7, a u februaru 27,7 milijardi dinara, pa ako je ovog meseca priliv bio na potrebnom mesečnom nivou od 34 milijarde, trend deficita opet kao da nije sporan. Istina, prvi meseci u godini su uvek tanji, manje donose u državnu kasu, pa su uvek logična očekivanja da će biti bolje tokom godine. Međutim, naš budžet ima nekoliko vrlo skorih i ozbiljnih prepreka koje neće lako preskočiti. Poslednjeg dana maja dospeva nova tranša devizne štednje, teška oko pet milijardi dinara, i to naprosto mora biti servisirano. Sledi dotiranje iz budžeta Penzionog fonda zbog korekcije od 10-12 odsto, što su dodatne milijarde. Na kraju, valja konstatovati da je za prva tri meseca ove godine, to je jedna od planiranih obaveza budžeta, po osnovu spoljnog duga isplaćeno samo 113 miliona dinara, ili u procentu svega 0,74 odsto od za prvi kvartal nužnih 25 odsto. Tako, dakle, po osnovu duga treba ubrzati dinamiku i platiti ukupno 15,3 milijarde dinara u ovoj godini. Sve to jesu, bez obzira na budžetske rezerve, finansijske rupe kroz koje će da curi novac. Pokušaj površnog zaključka upućuje na teškoće, jer ako se sve nastavi kako je krenulo u prvom kvartalu, planirani budžetski deficit od 20,5 milijardi mogao bi da naraste, po mišljenju znalaca, do sume koja bi bila tri puta veća, na oko 64 milijarde dinara.
Kao i protekle godine, projektovana je jednocifrena inflacija, ukupno za celu 2005. godinu od 9 odsto. Realnost za ova tri meseca je prilično surova u odnosu na plan kojim je mesečni rast predviđao od 0,5 procenata. Januar je dostigao dobrih 2,7, februar je na 1,5, a mart je bio blizu plana sa 0,8 odsto inflacije. Znači, za tri meseca celih pet odsto, što je mnogo, jer inflacija jeste, kako to reče potpredsednik Vlade Srbije - 'nešto kao droga'. Ako bi se nastavilo ovakvim kvartalnim tempom, stigli bismo do kraja godine na celih 20 odsto. Ministar finansija Dinkić je i dalje optimista, izjavljuje kako će sve biti na kraju u redu, neke njegove kolege po struci prognoziraju bolnih 30 procenata, a njegov prethodnik Đelić umereniji je kada misli da će inflacija doći do 14-15 odsto.
Guverner Jelašić tvrdi da 'stabilnost dinara pretpostavlja odgovornu poresku politiku' i da se 'putem monetarne i devizne politike (ne) krpi privreda i životni standard'. Ministar finansija odgovara da su problem kamate, a da će ostalo biti dovedeno u sklad. Logičnije bi bilo da o porezima priča ministar a o kamatama guverner, ali šta da se radi kad je stvarnost sudija planovima. O nikad većem spoljnotrgovinskom deficitu nije bilo ozbiljnije polemike. Kada se tome doda da je najveći devizni priliv došao kroz menjačke poslove, moglo bi se kao u drugom filmu o (ne)anđelima samo konstatovati - 'šta reći'.
Ima najava da će aranžman sa MMF-om, onaj majski, biti prolongiran jer i oni ali i mnogi u zemlji jasno markiraju problem državno-javnog sektora, njegovog prevelikog učešća u bruto društvenom proizvodu i vrlo nepovoljne strukture svega toga. Z. L.
