Izvor: Blic, 08.Nov.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budžet mora pasti
Prvo, građanima Srbije treba glasno i jasno reći da ovogodišnji državni budžet nije 700 milijardi dinara (tj. da budemo sasvim precizni, 696 milijardi) nego blizu 750 milijardi (sasvim precizno - 742). Razlika od pedeset milijardi (tj. tačno 46) milijardi predstavlja sumu koju Srbija treba da izdvoji za otplatu (glavnice) stranih zajmova.
Tačno je, doduše, da se ovaj izdatak (otplata glavnice za razliku od kamate) po finansijskim standardima ne uračunava u, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nazovimo ga tako, budžet u užem smislu (u koji ulaze tekući prihodi i rashodi) i da se taj izdatak prikazuje „ispod crte". Tako je, da ne bude zabune, on prikazan i u rebalansu budžeta za 2008. godinu, kojeg je pre neki dan usvojila Skupština. Ali zanimljivo je da se po već ustaljenoj, dugogodišnoj praksi do javnosti kao budžet dospeva praktično isključivo ona niža suma. A to ne daje punu sliku o državnim troškovima. A bili troškovi iznad ili ispod crte, oni moraju da se plate. Tačnije, moraju da ih plate građani. A ako već moraju, onda moraju i da znaju prvo da postoje (troškovi, ne građani), a drugo, kako će, tj. odakle oni da budu plaćeni. Iz prihoda od privatizacije, iz (novih) kredita ili na neki treći način, odakle? Javnost to mora da zna. A u knjigama neka se to vodi kako se hoće ili kako pravila službe nalažu, svejedno.
Suočavanje građana sa pravim troškovima bilo bi korisno i za Ministarstvo finansija i za Vladu ako zaista želi da bude štedljiva kao što ovih dana priča.
A da ima gde da se štedi, ili bolje reći racionalizuje poslovanje, tj. troškovi države, ima; i to - ohoho! Uzmimo upravo rebalansirani budžet za ovu godinu. Ono što prvo mora da se plati to je strani dug: glavnica (46 milijardi) plus kamate (16 milijardi), ukupno 62 milijarde dinara (izraženo u parama, da ne guje guverner Jelašić, oko 800 miliona evra). Da ne diramo ni u razna socijalna davanja - transferi penzionom i zdravstvenom fondu (180 milijardi) i socijalna pomoć (blizu 70 milijardi) - u ukupnoj vrednosti od 250 milijardi dinara. Ostavimo (bar za trenutak) po strani i plate zaposlenih u državnim službama i prosveti, ukupno 177 milijardi. Naravno, to ne znači da u upravi nema previše zaposlenih, naprotiv - previše je činovnika i funkcionera (koji u državnu službu dolaze po političkoj podobnosti - moralna se više ne traži), premalo profesionalaca, tj. stručnjaka. U većini ministarstava sada nema ko da uradi iole ozbiljniju analizu (iako su odgovarajuća radna mesta popunjena), nego se sve naručuje sa strane („autsorsuje", kako to oni više vole da kažu). Dakle, za smanjivanje broja zaposlenih, tu i te kako ima mesta.
Kada se ove tri stavke - spoljni dug, socijala i plate - saberu, dođe se do sume od oko 490 milijardi dinara. Kada se pak ona oduzme od ukupnog budžeta (742 milijarde), dobije se (nešto više od) 250 milijardi.
Na šta se troše ove silne milijarde? Na svašta. Da li građani Srbije znaju da oni plaćaju poreze i druge dažbine da bi iz državnog budžeta pomoć dobijale firme kao što su „Vinoprodukt Čoka", „Simeks" iz Subotice, „Frigo Žika" Ruma... da sa dugačkog spiska od više stotina subjekata pomenemo samo neke, bez ikakve zadnje namere, čisto ilustracije radi. Istina, nisu to velike sume, ali to je vrh ledenog brega.
Koliko se ove tri milijarde evra daju kome ne treba. Koliko bi dobar domaćin dobrim gazdovanjem smanjio troškove, a ostvario iste efekte (po društvo u celini, a ne po privatne džepove, razume se). Svako ko poznaje način „rada" države u Srbiji, rekao bi - (bar) za trećinu. Pola od toga bi se uštedelo tako što bi država odustala od poslova koji joj ne pripadaju, a druga polovina racionalizacijom.
Trećina, to je 80 milijardi dinara. (Do pre neki dan milijardu evra) Više od celokupnih ovogodišnjih troškova za otplatu spoljnog duga. Malo li je?
Samo treba da sednu ministarka finansija, premijer i predsednik države i odluče da urade ono što je najbolje za građane Srbije.
Rezervoar za učtede u milijardama RSD
Subvencije 48,5
Transferi ostalim nivoima vlasti 68,5
Ostali tekući troškovi 10
Rashodi za korišćenje roba i usluga 46
Nabavka finansijske i nefinansijske imovine 50,5
Nacionalni investicioni plan 30,5
Ukupno 250
.jpg)
