Izvor: B92, 13.Mar.2010, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brz napredak nije realan
Beograd -- Nismo krenuli na vreme sa promenama i ne možemo se više finansirati iz kredita i strateškim partnerstvima, smatra ekonomista Pavle Petrović
Profesor Petrović smatra da će rast od pet odsto, koji je za premijera znak oporavka, biti teško dostižan, doduše ne samo u Srbiji. On tvrdi da je spoljni dug koji će do kraja godine narasti na oko 36 odsto BDP, granica koju ne treba prelaziti.
"Zato ne treba odmrzavati plate i penzije jer je pitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odakle će se finansirati. Problem je i to što je dogovoreno da se penzije vezuju za plate i kada se pokrene jedan okidač i poveća potrošnja, mi ćemo opet biti u neravnoteži”, ističe Petrović .
Do pet odsto rasta, veruje profesor Petrović, može se stići pod uslovom da se smanje izdaci za plate i penzije i ograniči mogući deficit budžeta u narednim godinama. On smatra da se ne treba mnogo čemu nadati, „tim pre što su izbori pred vratima”, a u vreme neposredno pre i posle izbora deficiti budžeta u poslednjih osam godina nisu bili ispod pet odsto BDP-a.
Baš kao i Sajmon Grej, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji, Petrović veruje da je nužno i privlačenje stranih investicija, ali sumnja da će ih biti kao do sada.
S njim se slaže i Nebojša Savić, dekan Fakulteta za finansije, ekonomiju i administraciju, i navodi da osnov novog modela rasta treba da budu kapitalni infrastrukturni projekti.
"Ogromne pare su odobrene, mi to ne koristimo i neko treba da kaže zašto. Koridor 10 koji je otvaran u poslednjih deset godina toliko puta, i dalje nema projekte. Ako aktiviramo ovu milijardu, moguće je da stignemo i do pet odsto već sledeće, ili naredne godine”, navodi Savić.
Kalanović: Nije kriva Vlada nego projektni biroi
Verica Kalanović, ministarka za Nacionalni investicioni plan kaže da su za kašnjenje sa projektima krive projektantske kuće koje nisu u stanju da ispoštuju rokove.
"Moram da kažem da su i projektni zadaci koje su dobijali kasnili po nekoliko godina, jer to nije bio prioritet onih koji su odlučivali o tome”, dodaje ministarka. Ona veruje da su ovakva ulaganja ključ novog rasta. Ona podseća da mi još nemamo projekte za koridor 10, niti za bilo koji veći projekat putnih pravaca.
"Potrebna je promena katastra i procene zemljišta i svojine nad zemljištem, gde imamo velike problem”, navodi ministarka.
Nenad Popović, predsednik Kompanije ABS holding, veruje da bi ulaganje i realizacija predviđenih kapitalnih projekata mogla biti rešenje, ali pod uslovom da na njima rade domaće kompanije.
"Pogledajte, po sistemu javnih nabavki, glavne kapitalne projekte vode strane kompanije koje samo jednim delom koriste domaću privredu”, Popović.
On kaže da Vlada iznosi potpuno suprotna viđenja oko konkretnih rešenja za rast i da zbog toga mi ne možemo imati dobar rezultat.
"Ne verujem da bismo za tri godine mogli imati rast od pet odsto. Privrednici ne mogu da dobiju kredite, pošto nemaju šta da daju kao hipoteku. Potrebno je da se direktno u privredu usmeri oko milijardu evra preko Fonda za razvoj koji će garantovati za njih. Banke ne daju kredite bez velikih garancija”, navodi Popović.
Brz napredak je samo pusta želja
Izvor: Blic, 13.Mar.2010
Nismo krenuli na vreme sa promenama. Sada je jasno da se ne možemo više finansirati iz kredita i izlaskom preduzeća na berzu, strateškim partnerstvima i slično. Pitanje je odakle će se finansirati odmrzavanje plata i penzija, smatra ekonomista Pavle Petrović..Ulaganja u infrastrukturu neće dati...
