Izvor: Blic, 13.Mar.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brz napredak je samo pusta želja
Nismo krenuli na vreme sa promenama. Sada je jasno da se ne možemo više finansirati iz kredita i izlaskom preduzeća na berzu, strateškim partnerstvima i slično. Pitanje je odakle će se finansirati odmrzavanje plata i penzija, smatra ekonomista Pavle Petrović
Ulaganja u infrastrukturu neće dati velike prinose u narednih pet godina, ali su neophodna, komentariše za „Blic” Miroljub Labus, profesor Pravnog fakulteta za političku ekonomiju, procene premijera Mirka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Cvetkovića da nam je za razvoj potrebno pet do šest odsto godišnjeg rasta.
Labus, učesnik Biznis foruma na Kopaoniku, zaključuje da će Srbija u naredne tri do četiri godine imati spor i lagani rast. Na pitanje kada stižemo do pet odsto, odgovara:
- Nije stvar u pet odsto, jer nam ni to nije dovoljno. Potrebni su nam novi proizvodi, nova tehnologija i investicije, a to nije lako.
Labus, nekadašnji potpredsednik Vlade, objašnjava da Srbija ima privredu koja ne može brzo da se adaptira na promene u svetskoj ekonomiji.
I profesor Pavle Petrović, takođe učesnik srpskog Davosa, smatra da će rast od pet odsto, koji je za premijera znak oporavka, biti teško dostižan, doduše ne samo u Srbiji. On tvrdi da je spoljni dug koji će do kraja godine narasti na oko 36 odsto BDP, granica koju ne treba prelaziti.
- Zato ne treba odmrzavati plate i penzije jer je pitanje odakle će se finansirati. Problem je i to što je dogovoreno da se penzije vezuju za plate i kada se pokrene jedan okidač i poveća potrošnja, mi ćemo opet biti u neravnoteži - ističe Petrović za „Blic”.
Do pet odsto rasta, veruje profesor Petrović, može se stići pod uslovom da se smanje izdaci za plate i penzije i ograniči mogući deficit budžeta u narednim godinama. On smatra da se ne treba mnogo čemu nadati, „tim pre što su izbori pred vratima”, a u vreme neposredno pre i posle izbora deficiti budžeta u poslednjih osam godina nisu bili ispod pet odsto BDP-a.
Baš kao i Sajmon Grej, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji, Petrović veruje da je nužno i privlačenje stranih investicija, ali sumnja da će ih biti kao do sada.
S njim se slaže i Nebojša Savić, dekan Fakulteta za finansije, ekonomiju i administraciju, i navodi za „Blic” da osnov novog modela rasta treba da budu kapitalni infrastrukturni projekti.
- Ogromne pare su odobrene, mi to ne koristimo i neko treba da kaže zašto. Koridor 10 koji je otvaran u poslednjih deset godina toliko puta, i dalje nema projekte. Ako aktiviramo ovu milijardu, moguće je da stignemo i do pet odsto već sledeće, ili naredne godine - navodi Savić.
Verica Kalanović, ministarka za Nacionalni investicioni plan kaže da su za kašnjenje sa projektima krive projektantske kuće koje nisu u stanju da ispoštuju rokove.
- Moram da kažem da su i projektni zadaci koje su dobijali kasnili po nekoliko godina, jer to nije bio prioritet onih koji su odlučivali o tome - dodaje ministarka. Ona veruje da su ovakva ulaganja ključ novog rasta.
- Važno je da se napravi novi model upravljanja projektima i to nije samo obuka ljudi koji će raditi na njima nego je i promena sistema počev od ministarstava. Ona ne bi trebalo da budu kočnica nego podsticaj tim projektima. Sada se za jednu dozvolu ili saglasnost čeka po nekoliko meseci i to mora da se menja - smatra Kalanovićeva.
Ona podseća da mi još nemamo projekte za koridor 10, niti za bilo koji veći projekat putnih pravaca.
- Potrebna je promena katastra i procene zemljišta i svojine nad zemljištem, gde imamo velike probleme - navodi ministarka.
Nenad Popović, predsednik Kompanije ABS holding, veruje da bi ulaganje i realizacija predviđenih kapitalnih projekata mogla biti rešenje, ali pod uslovom da na njima rade domaće kompanije.
- Pogledajte, po sistemu javnih nabavki, glavne kapitalne projekte vode strane kompanije koje samo jednim delom koriste domaću privredu - kaže za „Blic” Popović.
On kaže da Vlada iznosi potpuno suprotna viđenja oko konkretnih rešenja za rast i da zbog toga mi ne možemo imati dobar rezultat.
- Ne verujem da bismo za tri godine mogli imati rast od pet odsto. Privrednici ne mogu da dobiju kredite, pošto nemaju šta da daju kao hipoteku. Potrebno je da se direktno u privredu usmeri oko milijardu evra preko Fonda za razvoj koji će garantovati za njih. Banke ne daju kredite bez velikih garancija - navodi Popović.
Fiskalni deficit pre i posle izbora
2003 Q3 2006 Q4 2007 Q4 2008 Q4
5% 8,1% 8,0% 6,5%
Izvor: Pavle Petrović, ekonomista; Napomena: Projektovani ovogodišnji deficit je 4,5%
