Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Jul.2021, 14:39
Brnabić: Srbija snažno podržava Berlinski proces; Merkel: Važan dalji rad na zajedničkom tržištu
Srbija snažno podržava Berlinski proces, ne samo u cilju ekonomskog razvoja regiona već i kao ideju povezivanja i ujedinjenja Zapadnog Balkana i njegovog približavanja Evropskoj uniji, izjavila je danas premijerka Srbije Ana Brnabić.
Ona je na onlajn samitu lidera Berlinskog procesa navela da je podrška u regionu bila naročito vidljiva kroz solidarnost sa susedima tokom pandemije i pomoć u vakcinama i medicinskoj opremi.
Brnabićeva je zahvalila nemačkoj kancelarki >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Angeli Merkel na snažnoj podršci i aktivnom pristupu regionalnoj saradnji, saopšteno je iz Vlade Srbije.
Zahvaljujući podršci Nemačke i kancelarke Merkel, ali i inicijativama predstavnika Srbije, Albanije i Severne Makedonije, kako je objasnila premijerka, implementacija Akcionog plana omogućiće dalje širenje ekonomske i trgovinske saradnje regiona, što će ga ujedno učiniti privlačnijim za strane investitore i ubrzati ekonomski rast.
U saopštenju se navodi da je na samitu lidera Berlinskog procesa bilo reči o konkretnim rezultatima postignutim u toku njegovog sedmogodišnjeg trajanja, planovima za naredni period i inicijativama čiji je cilj pružanje podrške Zapadnom Balkanu na njegovom putu ka EU.
Fokus samita bio je na izgradnji zajedničkog regionalnog tržišta koji se odnosi na četiri temeljne slobode - slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, za koje je usvojen Akcioni plan u novembru prošle godine, a od kojeg bi region imao posebne benefite.
Na samitu je rečeno da je saobraćajna i energetska infrastruktura proširena tokom poslednjih godina i povezana sa saobraćajnicama EU, a pohvaljena je implementacija sporazuma o ukidanju naknada za roming na Zapadnom Balkanu, koja je počela sa primenom ovog meseca.
Kao važan projekat procesa izdvojena je Regionalna kancelarija za saradnju mladih u cilju povezivanja i izgradnje razumevanja i tolerancije u regionu.
Pohvaljene su i aktivnosti Saveta za regionalnu saradnju i Sekretarijata Srednjoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini za napore u sprovođenju Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila da se Berlinski proces čvrsto zasniva na temeljnom uverenju da je ekonomija Zapadnog Balkana deo Evrope i istakla da on umnogome doprinosi stabilnosti i povezivanju regiona Zapadnog Balkana što je i ujedno i interes EU.
Na samitu, koji je otvorila nemačka kancelarka, osim predstavnika regiona, učestvovali su i premijer predsedavajuće EU Slovenije Janez Janša, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, austrijski kancelar Sebastijan Kurc, predsednik Francuske Emanuel Makron, premijer Italije Mario Dragi, premijer Poljske Mateuš Jakub Moravjecki i generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RČ) Majlinda Bregu.
Merkel: Važan dalji rad na zajedničkom tržištu
Nemačka kancelarka Angela Merkel istakla je da je na Samitu o Zapadnom Balkanu, u okviru Berlinskog procesa, koji je danas održan u virtuelnom formatu, razgovarano o napretku regiona na putu ka Evropskoj uniji, naglašavajući da je i u sopstvenom interesu EU da taj proces napreduje, te je ukazala da je neophodno da se radi dalje na stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta.
"Berlinski proces, koji smo započeli pre sedam godina, pokazuje da nam je pored procesa približavanja sa ciljem članstva u EU stalo da region sarađuje u fazi u kojoj svaka zemlja radi na svom evropskom putu", objasnila je Merkel na konferenciji za štampu.
Ona je istakla da se ne radi samo o pitanju važnom za budućnost zemalja regiona, već je to i u interesu EU da se proces pristupanja podstakne, omogući pomirenje, prevazilaženje podela.
Merkel: Nemačka će dati tri miliona vakcina Z. Balkanu
Nemačka će dati tri miliona doza vakcina protiv kovid-19 zemljama Zapadnog Balkana, izjavila je danas nemačka kancelarka Angela Merkel.
"I (učinićemo) to što pre", dodala je ona na konferenciji za novinare nakon "Samita Berlinskog procesa o Zapadnom Balkanu 2021.", čiji je bila domaćin, preneo je Rojters.
"Postoje mnogi razlozi, između ostalog i geostrasteški zbog čega želimo članstvo regiona u EU", podvukla je Merkel.
Rekla je da je bilo mnogo uspeha u proteklim godinama, a kao primer navela početak primene sporazuma o ukidanju naknade rominga, što je od koristi za građane.
Takođe je pomenula i razmenu đaka, kao dobar primer napretka.
Kazala je da se radi na zajedničkom regionalnom tržištu, gde je već ostvaren određeni uspeh, ali još nije postignut dogovor o međusobnom priznavanju diploma i omogućavanju slobodnog putovanja samo uz ličnu kartu.
Ističe da će se uložiti sva energija da se i u tome uspe.
Takođe, na skupu, dodala je, bilo je reči i o posledicama pandemije i pružanja pomoći zemljama regiona.
"Svesni smo da još ima mnogo problema koje treba prevazići, kao što su dijalog Beograda i Prištine, te i BiH", rekla je ona.
Kazala je da je Nemac Kristijan Šmit prisustvovao današnjem sastanku, i da će on 1. avgusta započeti svoj mandat u BiH kao visoki predstavnik međunarodne zajednice.
Prenela je da je bilo i niz diskusija između Bugarske i Severne Makedonije oko početka pristupnih pregovora.
"Potrebno je puno strpljenja i angažovanja. Svi učesnici su izrazili spremnost na to", kazala je Merkel.
Berlinski proces, koji je iniciran pre sedam godina, doveo je, prema njenim rečima, do toga da su sastanci predstavnika regiona, pa čak i bez EU, postali normalnost.
"Puno toga ima da se radi, rad mora biti nastavljen. Slovenački premijer Janez Janša učestvovao je na Samitu i on će 6. oktobra pozvati na Samit o Zapadnom Balkanu, gde će biti reči o pristupnim procesima. Nadamo se da ćemo postići dogovore o zajedničkom regionalnom tržištu do 6. oktobra", objasnila je ona.
Upitana za Francusku uzdržanost po pitanju pristupnog procesa Merkelova je kazala da ne treba upirati prst na samo jednu državu.
"Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je učestvovao na Samitu kao jedan od ranijih domaćina, izjasnio se o pristupnoj perspektivi. Zemlje regiona kažu da im taj proces teče presporo. Postoje teške diskusije kada je reč o otvaranju poglavlja, nekada su neopravdane, nekada opravdane", rekla je ona.
Istakla je da je sa Makronom ranije razgovarala da na Konferenciji o budućnosti EU treba da bude na dnevnom redu i sposobnost Unije da apsorbuje nove članice.
"Nije ispravno samo govoriti o jednoj zemlji. Holandija ima niz primedbi, a imamo i mi neke", objasnila je ona.
Merkel je rekla da je sa Makronom imala u proteklom periodu niz bilateralnih susreta, a tako i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i prištinskih predstavnika Hašimom Tačijem ranije, i sada sa Aljbinom Kurtijem.
"Mi smo veoma angažovani da se stvore uslovi za pristupanje EU", poručila je ona.
Upitana kako bi ocenila proteklih sedam godina u vezi Zapadnog Balkana rekla je da su mnogi očekivali brži pristupni proces i da je važno da je Berlinski proces stvorio novi kvalitet saradnje.
"Puno je ostalo da se uradi, ali mnogo je i urađeno", zaključio je on.
Kurc podsetio EU na obećanja data Balkanu
Austrijski kancelar Sebastijan Kurc istakao je danas, na Samitu o Zapadnom Balkana Berlinskog procesa, da EU mora da ispuni svoja obećanja.
Unija mora da pojača svoje angažovanje, imajući u vidu frustraciju zbog svoje uloge na Zapadnom Balkanu, rekao je Kurc.
"Moramo ispuniti naša obećanja", rekao je on u vezi pre svega neispunjenog obećanja otvaranja pristupnih pregovora sa Tiranom i Skopljem.
Kurc je izrazio nadu da će doći do napretka pod predsedavanjem Slovenije.
Podržao je inicijativu slovenačkog premijera Janeza Janše o održavanju Samita EU o Zapadnom Balkanu u oktobru.
Kurc je podvukao angažovanje Austrija u približavanju Zapadnog Balkana Uniji i s tim u vezi podsetio na samit održan u Beču sredinom juna.
"Austrija će uvek stajati na strani Zapadnog Balkana", poručio je on.
EU je, prema njegovim rečima, potpuna tek kada sve zemlje Zapadnog Balkana budu bile članice EU.
Kurc je ukazao da je neophodno pojačati i saradnju u oblasti borbe protiv ilegalne migracije.
"Ponovo rastu brojevi ilegalnih migranata i još više moramo podržati naše partnere na liniji fronta", istakao je on.
Istovremeno Kurc je podržao investicioni plan EU za Zapadni Balkan.
Micotakis: Integracija Z. Balkana u EU strategija Grčke
Integracija zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju bio je i ostao strateški izbor Grčke, pod postavljenim uslovima, izjavio je danas grčki premijer Kirjakos Micotakis na Samitu o Zapadnom Balkanu Berlinskog procesa.
Grčka je, rekao je on, spremna da sarađuje na proširenju inicijative EU Zeleni koridori, koridorima za teretni transport na velike udaljenosti kako bi smanjila uticaj na životnu sredinu između Zapadnog Balkana i zemalja EU, pružajući lak prolazak na svojim granicama sa Albanijom i Severnom Makedonijom, prenela je Ana.
Lajen: Prioritet je ubrzanje proširenja na Zapadni Balkan
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je danas na ubrzanje proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan.
Na samitu Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa Fon der Lajenova je u ime Evropske komisije potvrdila posvećenost saradnji i podršci regionu u oporavku nakon krize koju je izazvala pandemija kovid-19.
”Naš prvi prioritet je da ubrzamo agendu proširenja širom regiona i podržimo naše partnere sa Zapadnog Balkana u njihovom radu na sprovođenju neophodnih reformi za napredak na evropskom put. Naše angažovanje sa Zapadnim Balkanom prevazilazi i to, a Berlinski proces je poslužio kao inkubator mnogih inicijativa koje su sada postale sastavni deo politike EU prema regionu. Zajedno smo postavili put ka održivijoj, digitalnijoj i otpornijoj Evropi“, poručila je Fon der Lajenova.
U saopštenju Evropske komisije nakon sastanka navodi se da se Brisel fokusira na podršku regionu kroz Ekonomski i investicioni plan koji za 2021. godinu predviđa 500 miliona evra EU investicija u region.
Komisija je pozvala i na dalji napredak u ekonomskoj integraciji regiona kako bi se iskoristile sve koristi od planiranih investicija.
Komesar za proširenje Oliver Varheji ponovio je da je prevazilaženje socijalno-ekonomskog jaza između Zapadnog Balkana i EU presudno za proces proširenja.
”Kroz Ekonomski i investicioni plan donosimo značajne mogućnosti za investiranje u region. Sada je na regionu da ih dobro iskoristi primenjujući svoj puni ekonomski potencijal i uspostavljajući zajedničko regionalno tržište zasnovano na pravilima EU”, poručio je Varheji.
Kao primeri dobre regionalne saradnje, navedeno je uspostavljanje tzv. zelenih traka na graničnim prelazima u regionu koje su omogućile olakšano kretanje robe, kao i inicijativa da se ”zelenim koridorom” Zapadni Balkan poveže s Grčkom, kao zemljom članicom.
Ovogodišnji samit bio je i prilika da se obeleži i stupanje na snagu sporazuma kojim se ukidaju cene rominga u regionu.
Sledeći korak u pripremi je klizni put za postepeno ukidanje cena rominga između Zapadnog Balkana i EU, navodi se u saopštenju Evropske komisije.
Plenković za nastavak politike proširenja EU na Z.Balkan
Hrvatski premijer Andrej Plenković učestvovao je danas na virtualnom sastanku na vrhu Berlinskog procesa, na kojemu su čelnici država članica te inicijative raspravljali o postignutom napretku i aktualnim izazovima regionalne saradnje na jugoistoku Europe, saopšteno je iz hrvatske Vlade.
Na sastanku, koji je održan pod predsedavanjem Nemačke, predsednici država i vlada Berlinskog procesa razmotrili su sve što je postignuto u sedam godina postojanja te diplomatske inicijative kojoj je cilj približavanje zapadnog Balkana evrointegracijama.
Plenković je istakao da Hrvatska podržava nastavak politike proširenja, zasnovane na individualnim zaslugama svake države, što je utvrđeno i na Zagrebačkom sastanku na vrhu tokom hrvatskog predsedavanja Savetu EU u maju 2020.
Naglasio je potrebu brzog postizanja konsenzusa o pregovaračkim okvirima za Albaniju i Severnu Makedoniju, kako bi se odmah mogli otvoriti pristupni pregovori, navodi se u saopštenju Vlade koje je prenela Hina.
Premijer je posebno istakao potrebu nastavka evropskog puta Bosne i Hercegovine i sprovođenja ključnih reformi, posebno postizanja dogovora o promenama Izbornog zakona, uz puno poštovanje načela legitimnog predstavljanja sva tri konstitutivna naroda.
Hrvatska pozdravlja stupanje na snagu Sporazuma o ukidanju naknada za roming u državama zapadnog Balkana od 1. jula 2021. kao važno dostignuće koje će poboljšati digitalnu povezivost regiona. Bitno je obezbediti i protočnost kretanja roba, ljudi, kapitala i usluga među državama zapadnog Balkana, a Hrvatska pozdravlja konkretne inicijative u tom pravcu, navodi se u saopštenju.
Plenković je naglasio da je Hrvatska, kao izraz solidarnosti, donirala zemljama jugoistoka Europe 360.000 doza vakcina.
Sastanak je, kako se navodi, potvrdio važnu ulogu Berlinskog procesa kao pokretača regionalne saradnje na zapadnom Balkanu, što je dodatno važno u kontekstu prevladavanja društveno-ekonomskih posledica pandemije kovida-19.
Kada je reč o budućnosti Berlinskog procesa, Hrvatska će ostati pouzdan partner i u budućim konceptima saradnje, s obzirom da evropski put jedini jamči dugoročnu stabilnost jugoistoka Europe, saopšteno je iz Vade.
Šic: Fokus samita - nastavak izgradnje regionalnog tržišta Zapadnog Balkana
Današnji samit Berlinskog procesa za zemlje Zapadnog Balkana posebno će se usredsrediti na naredne korake za izgradnju zajedničkog regionalnog tržišta, o kojem su se lideri zapadnobalkanske šestorke dogovorili na samitu u novembru 2020. godine, izjavila je poverenica za odnose sa Zapadnim Balkanom u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova Suzane Šic.
Ona pod time, kako je istakla u intervjuu za "Dojče vele", misli na četiri temeljne slobode: slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, što bi, prema njenim rečima, trebalo da se postigne do 2024. godine.
Šic napominje da budućnost Zapadnog Balkana leži u Evropskoj uniji, i da je nemačka vlada, zajedno sa zemljama regiona i ostalim partnerima, na to ukazivala još 2014. godine, kada je pokrenula Berlinski proces s ciljem promovisanja regionalne saradnje i ubrzanja približavanja šest ekonomija regiona i EU.
"Fokus Berlinskog procesa je na konkretnim poboljšanjima za ljude u regionu", izjavila je Šic, navodeći nekoliko primera napretka, kao što su ukidanje naknade za roming na Zapadnom Balkanu, proširenje saobraćajne i energetske infrastrukture i povezivanje sa koridorima EU, kao i osnivanje Regionalne kancelarije za mlade (RYCO).
Ona je podsetila da ekonomski i investicioni plan Evropske komisije za Zapadni Balkan iz oktobra 2020. predviđa korišćenje do devet milijardi evra iz sredstava iz Instrumenta EU za pretpristupnu pomoć, i da će se uz pomoć garancija mobilisati dodatna ulaganja do 20 milijardi evra iz privatnog sektora, kao i evropskih i međunarodnih finansijskih institucija.
Govoreći o budućnosti Berlinskog procesa, Šic je istakla da će ovaj proces i dalje igrati važnu ulogu i da je njegov zaštitni znak snažna inicijativa iz regiona.
Krivokapić: Crna Gora posvećena obavezama iz Berlinskog procesa
Crna Gora je iskreno posvećena promociji regionalne saradnje i spremna je za ispunjavanje svih obaveza koje proizilaze iz regionalne inicijative Berlinskog procesa, poručio je premijer Zdravko Krivokapić, koji je danas učestvovao na virtuelnom samitu zemalja Zapadnog Balkana - Berlinski proces.
Iz Vlade Crne Gore je saopšteno da je Krivokapić istakao zahvalnost nemačkoj kancelarki Angeli Merkel na organizaciji današnjeg samita, koji je bio posvećen sedmogodišnjici ovog procesa, odnosno onome što je u njegovim okvirima postignuto u pravcu zbližavanja regiona, kao i sadašnjim i budućim ciljevima.
Premijer je naglasio da su dosadašnji rezultati Berlinskog procesa sasvim konkretni, vidljivi i opipljivi i da vode ka zbližavanju regiona, a što za posledicu ima približavanje Zapadnog Balkana praksama, dostignućima i vrednostima Evropske unije, navodi se u saopštenju crnogorske Vlade koje je prenela RTCG.
“Poslednji rezultat koji je proistekao iz zalaganja predsedavajuće i svih država učesnica Procesa, a tiče se smanjenja cena rominga za sve građane regiona, zaslužuje svaku pohvalu i primer je u kom pravcu i na koji način treba da sarađujemo”, rekao je Krivokapić.
Predsednik Vlade Crne Gore podsetio je učesnike samita u kakvim se regionalnim i globalnim neprilikama, u sedmogodišnjoj prošlosti odvijao Berlinski proces, ali da su migrantska kriza, prirodne nepogode i pandemija kovida 19, osim toga što su napravile nepredviđeni udar na nacionalne resurse, ekonomije i zajedničko tržište, sa druge strane, ujedinile Zapadni Balkan i Evropu, ojačale solidarnost i obnovile poruke humanosti.
"Premijer Krivokapić još jednom je potvrdio da je Crna Gora iskreno posvećena promociji regionalne saradnje i da je spremna za ispunjavanje svih obaveza koje proizilaze iz ove regionalne inicijative i u okviru drugih, relevantnih međunarodnih organizacija, jer samo su saradnja, dijalog i ispunjavanje visokih evropskih standarda garant regionalne stabilnosti i evropskoj perspektivi", navodi se u saopštenju Vlade Crne Gore.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
