Izvor: Večernje novosti, 28.Okt.2015, 16:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Borislav Borović: Privreda padala, banke rasle

Dvadeset prvi vek je označio istovremeni rast gubitaka srpske privrede i dobiti banaka u Srbiji. Javna je tajna da strane banke imaju uslovno rečeno "dve dobiti". Jednu koju prikazuju državnim organima i drugu koju izvlače u svoje centrale pod izgovorima poput garantnih ugovora, ugovora o korespodentskim poslovima, ugovorima o riziku poslovanja na srpskom tržištu ili ugovorima o eskontu i reeskontu vrednosnih papira. Ako bismo posmatrali i tu drugu dobit koja se ne prikazuje u zvaničnim izveštajima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << onda bi dobit banaka gotovo "stizala" gubitke srpske privrede. Naravno, to je nenormalna situacija jer nema države u svetu gde su banke zdrave, a privreda bolesna.... ili da su bankarske marže veće od onih u industriji i trgovini. Isisavanjem novca u inostranstvo, banke prisvajaju višak vrednosti koji se ostvaruje u Srbiji čime privreda ostaje bez "krvotoka" koji ugrožava njen opstanak. Gašenjem SDK, a zatim i domaćih banaka, država je dala prirodni monopol poslovnim bankama. Obaveza centralnih banaka je da kontrolišu bankarski sektor kao i svakog drugog potencijalnog monopolistu. Često NBS to nije radila, a neretko je bila i puki servis tih banaka. Pokušaj zloupotrebe monopola je očekivani proces, ali iz ugla države svakako nedozvoljen i ona je dužna preko centralne banke da te monopole (oligopole) spreči. Antimonopolske mere samo u oblasti visine koštanja kredita moraju biti određivanjem gornjeg novoa kamata, provizija i naknade. Posebno kada govorimo o kamatama, NBS bi ovu meru kombinovala sa politikom obaveznih rezervi i visinom referentne stope (pozitivni pomaci se primećuju u tekućoj godini) koja je godinama održavana na nestvarno visokom nivou. Ove mere nisu antitržišne i primenjivane su u zemljama EU krajem osamdesetih, kada su one imale slične probleme kao što ih danas ima Srbija. Ona ne predstavlja suspenziju tržišta jer je tržište dobar regulator samo u situacijama relativno ujednačene ponude i tražnje za novcem, što u Srbiji danas nije slučaj pošto je nivo monetarizacije odnosno veličina novčane mase bar četiri puta manji od potrebnog. Zašto, inače, veći broj banaka u Srbiji, ne znači i niže kamate i bolje kreditne pakete? Naprotiv i kamatne stope, bankarske provizije i naknade rastu zbog lažno predstavljenog visokog rizika kreditnih plasmana na srpskom tržištu. O kakvom riziku govorimo kada su u pitanju dinarska sredstva prikupljena od privrede i građana Srbije? Ili iz dinarskih sredstava "obezbeđenih" praktično primarnom emisijom komercijalnih banaka ex nihilo. Zato jedna od mera mora biti i eliminacija ove emisije dinara koja je po zakonu u isključivoj nadležnosti NBS. Devizna sredstva obezbeđena ili pozajmljena iz inostranstva su druga priča, ali je njihov udeo u ukupnom kapitalu bankarskog sektora mnogo manji od kapitala iz domaćih izvora. I ne samo to... Sredstvo plaćanja u Srbiji je dinar i valutne klauzule u plasmanima kredita treba ukinuti. Ili bar za kredite prema građanima. Ove mere bi morale trajati do uspostavljanja potrebnog nivoa monetizacije, povećanog udela domaćeg vlasništva u bankarskom sektoru, kontrolom NBS emisije ex nihilo... Naravno, i do osnivanja državne Razvojne banke i stvaranja stvarne konkurencije u bankarskom sektoru. Borislav Borović, Forum nezavisnih ekonomista

Nastavak na Večernje novosti...