Izvor: Večernje novosti, 04.Maj.2016, 15:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Borislav Borović: Kako se zaštititi od bankrota?

NBS mora da vrati suverenost u odnosu na međunarodne finansijske institucije. Ekonomski rast se više ne projektuje na produktivnosti, inovativnosti i rastu proizvodnje, već na novim i sve većim zaduživanjima država Šta preventivno treba da radi Srbija da bi ublažila efekte neke nove finansijske krize koju mnogi svetski ekonomisti predviđaju narednih godina? Šta treba da urade monetarne vlasti Srbije, jer je inače stanje u monetarnoj sferi kod nas nestabilno? Uzroci >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << globalnog finansijskog sloma 2008. i evropske dužničke krize od 2012. nisu otklonjeni, već su samo odloženi negativni efekti intervencijama centralnih banaka desetinama hiljada milijardi dolara u cilju spasavanja finansijskih institucija. Pogrešno je procenjeno da će se tako kreditni sistem oporaviti i izbeći neka nova recesija. Ali je ona izvesna i može biti razornija i duža nego prethodna, jer je javni i privatni dug narastao sa 180 odsto globalnog BDP u 2008, na 212 procenata u 2013. i blizu 280 odsto u 2015. godini. Dodamo li tome nebankarske finansijske institucije (70.000 milijardi dolara), poput hedž fondova, osiguravajućih kuća ili privatnih fondova, koji su u sivoj zoni i nisu uvedeni u bilanse dugova, stvar dobija svoje najtamnije nijanse i preti da dokrajči globalni finansijski sistem. Ovoga puta, u bankrot više neće ići samo banke nego, masovno, čitave države. A to je izvesno, jer nema načina da se to spreči. Naravno, ako se ne promeni ovaj nepodnošljiv model finansijskih špekulacija, poput "naduvavanja balona" koncentrisanja hipoteka od strane banaka koje su kupovane kreditima i pretvaranja u "kolateralne dužničke obveznice". Operacija je dovedena do apsurda, gde se dešavalo da na kraju kruga, jedna nekretnina postaje zalog samoj sebi! Šta je pravi uzrok ovog postupanja koje donosi nevolje svim državama, privredi, i na kraju i običnim ljudima? Pa u tome što je neko negde zacrtao megalomanske profite koji se preko proizvodnje i potrošnje ne mogu ostvariti. Zato je formiran model koji je profit "našao" u špekulativnim finansijskim radnjama poput ovog finansijskog sistema u senci, koji su i te kako tolerisale i tolerišu gotovo sve zemlje u svetu. Ekonomski rast se više ne projektuje na produktivnosti, inovativnosti i rastu proizvodnje, već na novim i sve većim zaduživanjima država. Iako je potpuno jasno da se ti dugovi nikada ne mogu vratiti (što kreditori i ne žele), lanac dugova se ne prekida... do potpunog preuzimanja svega vrednog na planeti.Zato kreditori po pravilu hvale vlade koje povećavaju sopstveni dug, a napadaju i obaraju one koji bi da taj dug vrate. Dakle, šta nam je činiti da ne bismo došli u situaciju da nam kreditori na kraju "pokupe" sve vredno, stvarano generacijama, i bukvalno postanu vlasnici naših života? Pre svega, hitna reforma monetarnog sistema. Prvo, NBS mora vratiti suverenost u odnosu na međunarodne finansijske institucije. Svakako i u odnosu na izvršnu vlast, a kontrolu treba da vrši Skupština Srbije. Posebno treba da postane suverena u odnosu na banke koje rade u Srbiji. Bankama se mora oduzeti pravo, praktično, primarne emisije novca koje sada rade. NBS mora odlučivati koliko novca može biti u opticaju. Princip količine novčane mase bi bio odnos prema BDP (trenutno je na nivou 15%, a neophodno je bar 60%). Rast novca mora biti u skladu s rastom privrede, i tada bojazni od inflacije nema, uz prethodno dostizanje pomenutog nedostatka novca u našem sistemu. Sekundarna emisija bi bila prepuštena bankama u okvirima koje NBS odredi. Bitno je, dakle, kreiranje novca kao sredstva plaćanja i oslobođenog duga i onemogućavanje da banke pozajmljuju novac koji nemaju. Ili imaju, kao stanje na računaru banke bez ikakvog uporišta u realnim bilansima. Potpuno je jasno da se stvara neodrživi dug koji klijenti ne mogu vratiti. Nivo nenaplativih kredita kod nas ide preko 22% (3,5 milijardi evra), koji će se na kraju svaliti na teret države. U ovu meru spada i sprečavanje banaka da stvaraju virtuelni novac preko finansijskih derivata bez podloge u novcu kojim raspolažu. U suprotnom, dug će rasti, generisati budžetski deficit, nametati restrikcije potrošnje, smanjenje plata, povećanje poreza i očajan standard građana i opšteg stanja privrede. Zadatak NBS je i deevroizacija finansijskog tržišta, a jedna od mera je ukidanje valutne klauzule. Istovremeno, centralna banka mora upozoriti Vladu da nema potrebe za inozaduživanjem,jer imamo dramatično malu količinu novčane mase, dakle i slobodne izvore finansiranja preko NBS bez bojazni od inflacije. Ono što NBS mora da uradi je i kontrola (izmeniti neke zakone) deviznog poslovanja i odlivanja deviznih sredstava iz zemlje, ali i kontrola platnog prometa slična ulozi nekadašnjeg SDK. Na kraju, razdvajanje klasičnog bankarskog poslovanja (platnog prometa i štednje) i takozvanog investicionog poslovanja specijalizovanih banaka i fondova. Sa transakcijskih računa, banke novac ne mogu koristiti za investicije ili kredite, čime bi taj novac bio potpuno zaštićen od rizika, uz garanciju centralne banke. Na investicioni račun, pravna i fizička lica svesno polažu novac koji banke investiraju u cilju osiguranja dodatne dobiti, ali i svesni rizika i gubitka uloženih para. U suštini, ideja je da banke ne mogu da daju kredite ili investiraju novac koji nemaju. Time bi bila izbegnuta špekulativna ulaganja tuđim novcem i u krajnjoj liniji preuzimanje takvih dugova od strane države. Borislav Borović, Forum nezavisnih ekonomista

Nastavak na Večernje novosti...