Izvor: Politika, 17.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bor je prodat – ko su dobitnici
Naravno da "Kuprom" nema te pare. "Kuprom" ima dobre odnose sa "Dojče bankom" i finansijskom kućom "Meril Linč"
U ponedeljak, 5. marta RTB Bor je za 400 miliona dolara prodat kompaniji "Kuprom", koja se obavezala da u revitalizaciju RTB uloži (dodatnih) 181,2 miliona dolara. "Kuprom" je privatna kompanija sa sedištem u Bukureštu i proizvodnim pogonima: topionicom i rafinerijom bakra godišnjeg kapaciteta 40.000 tona u Baia Mare i valjaonicom (godišnjeg) kapaciteta 70.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tona u Zalau, oba su u severozapadnom delu Rumunije. "Kuprom" nema svoje rudnike. Ko to dobija prodajom RTB Bor kompaniji "Kuprom"? Država Srbija – dobija 400 miliona dolara od kojih će 320 miliona dolara najverovatnije upotrebiti za vraćanje stranih dugova, za koje je ona sigurno bila garant i koje otplaćuje, a preostalih 80 miliona dolara "za sanaciju zemljišta i poboljšanje ekološke situacije u Boru".
U trenutku potpisivanja kupoprodajnog ugovora svim zaposlenim (4.524 radnika) u RTB Bor je garantovano da će ostati na platnom spisku bar naredne tri godine, a sav tehnološki višak će posle toga uz otpuštanje dobiti otpremninu od po 400 evra za svaku godinu radnog staža (u RTB Bor?).
Stanovnici Bora i okoline dobijaju – neće biti zagađenja vazduha, jer zastarele topionica i rafinerija neće raditi sve dok ne budu potpuno osavremenjene (dve godine?).
"Kuprom" dobija – odmah ima sirovinu, koncentrat bakra, za (svoju) "gladnu" topionicu i rafineriju u Rumuniji koje godinama rade sa 30 odsto kapaciteta.
"Dojče bank" i finansijska kuća "Meril Linč" dobijaju – jer će, ako one finansiraju ovu kupoprodaju, ubirati svoj deo "kajmaka".
Neverovatno! Svi činioci u ovoj kupoprodaji su na dobitku. I država Srbija, i zaposleni u RTB Bor, i žitelji Bora, i kupac "Kuprom", i njegovi finansijeri. Što bi rekao naš narod "i vuci siti i ovce na broju".
A šta ako je sve po onoj: "Može da bidne, al` ne mora da znači"?
Vlasnici (privatne) kompanije "Kuprom" su Horia Simu, predsednik, od maja 2003, Horia Pitulea, potpredsednik, takođe od maja 2003, i Marcea Stroe, potpredsednik od 2004. godine. Gospoda Simu i Pitulea su do kupovine pomenutih topionice, rafinerije i valjaonice bakra bili zaposleni u "Siti bank" Rumunija, u Bukureštu, kao potpredsednici, a pre toga, od 1996. kao službenici na nižim funkcijama, dok je g. Stroe pre postavljenja u kompaniji "Kuprom" radio kao advokat u većim advokatskim kućama u Bukureštu.
Pogoni u Baia Mare i Zalau bili su u vlasništvu države (Rumunije) sve dok ih 2000. godine nije kupila kompanija iz Velike Britanije RBG Risorsis Plc. Ova kompanija je, zbog finansijskih prekršaja zapala u velike nevolje pa su u procesu likvidacije njeni pogoni u Rumuniji prodati 2002. godine. Kupio ih je za 3,6 miliona evra, "Kuprom".
U dokumentima, u kojima se govori o prodaji, važni su podaci o pogonima: topionica i rafinerija Baia Mare promet (za 2001) 28 miliona dolara, zaposlenih 845, kapacitet 40.000 tona; valjaonica bakra Zalau promet 30 miliona dolara, zaposlenih 500, kapacitet 60.000 tona.
Nema dostupnih podataka o proizvodnji topionice i valjaonice od kada je "Kuprom" postao njihov vlasnik.
Promet i cene bakra za 2005. i 2006. godinu sugerišu blagi pad proizvodnje.
"Kuprom" je objavio da mu je, za 2005. godinu, uz promet od 112,3 miliona dolara, zarada bila 2,65 milina dolara, što je odlična zarada u odnosu na plaćenu sumu od 3,6 miliona evra. To je postignuto ne poboljšanjima u proizvodnji već isključivo zahvaljujući skoku cene bakra na svetskom tržištu.
"Kuprom" je za kupovinu RTB Bor platio (?) vlasniku, državi Srbiji, 400 miliona dolara, i obavezao se da će uložiti u oživljavanje topionice i rafinerije i rudnika Majdanpek i Veliki Krivelj još 181,2 (a možda i dodatnih 45) miliona dolara.
Naravno da "Kuprom" nema te pare. Gospodin Horia Simu kaže da ima izuzetno dobre odnose sa "Dojče bankom" i finansijskom kućom "Meril Linč", a na nama je da pretpostavimo da su te dve svetske finansijske veličine obezbedile pozajmicu kompaniji "Kuprom" od 580,1 milion dolara. "Dojče bank" i "Meril Linč" su velike i jake javne kompanije, pa zato redovno objavljuju transakcije, čija vrednost prelazi 100 miliona dolara. Na primer, 19. januara ove godine "Dojče bank" je, preko medija, obavestila svet da je odobrila zajam od sto miliona evra jednoj banci u Turskoj.
Iako do sada ni "Dojče bank" ni "Meril Linč" nisu objavile da su sklopile posao sa "Kupromom", pretpostavimo da su one ipak odrešile kese i obećale (delom već dale) te i tolike pare. Uz tu pretpostavku ide i ona da će taj zajam "Kuprom" otplaćivati deset godina i da će interes biti, pošto su odnosi izuzetno dobri, recimo pet odsto, realnije više, jer u dosadašnjem poslovanju kompanija "Kuprom" (David) i RTB Bor (Golijat) nema ama baš ničega da im se ne toliko, već uopšte, popusti. Uostalom, "Dojče bank" i "Meril Linč" nisu postale velike i jake svetske finansijske kuće pozajmljujući novac na "lepe oči".
Pa kolika je to godišnja otplata na kredit od 580 miliona uz kamatu od pet odsto sa rokom otplate od deset godina? Godišnja otplata za ovaj kredit iznosi 73,8 miliona dolara. Uz kamatu od 10 odsto skoro celih 100 miliona dolara godišnje. A uobičajeno je da se krediti za rudnike otplaćuju tromesečno.
Rudnik Majdanpek je 2005. proizveo oko 3.000 tona bakra, Veliki Krivelj oko 9.000. Ova dva rudnika su 1990. proizvela oko 60.000 i 24.000 tona bakra, sedam puta više. Da bi došli blizu nivoa proizvodnje iz 1990, kako bi "Kuprom", uz natprosečno dobre cene metala mogao da počne otplaćivanje duga, treba, pored mnogo para i vremena, od tri do četiri godine. Za to vreme proizvodnja bi tavorila oko one iz 2005. i 2006, a tad su rudnici radili s gubicima i pored veoma visoke cene bakra. Zajam, znači, neće moći da se otplaćuje za to vreme pa će narasti bar do oko 700 miliona dolara.
Teško je zaključiti da će se iz ove kupovine, ako je država Srbija već dobila svojih 400 miliona dolara, "ispiliti" išta drugo sem gubitaka za "Kuprom". Možda će u prvih godinu-dve dobiti to malo koncentrata iz rudnika u Srbiji koji bi mu duplirali proizvodnju. Ali oni će mu stizati po onoj narodnoj: "koštaće ga ko svetog Petra kajgana".
Prilikom potpisivanja ugovora, koji je u medijima ovekovečen slikama rukovanja ministara države Srbije i predsednika kompanije "Kuprom", spomenuto je izvesno nezadovoljstvo prisutnih predstavnika RTB Bor, jer su neposredno pred ceremoniju potpisivanja dobili dokument "težak" 500 stranica.
Da li oni stvarno nisu znali šta to potpisuju? A "đavo" se nalazi u detaljima ugovora:
1. Ako država nije dobila, ili neće, bez ikakvih uslovljavanja, dobiti svih 400 miliona dolara "na ruke", ona je gubitnik.
2. Bez tih para, stanovnici Bora će nastaviti da žive u ekološkom zagađenju.
3. Bez oživljavanja proizvodnje RTB Bor će se ugasiti, a sa njim i mesto Bor.
4. Bez RTB Bora, valjaonice bakra i fabrike kablova i žice Srbija će ostati bez osnovne sirovine za te proizvode.
Žarko T. Nikić
--------------------------------------------------------------------------
Kupovina na kredit
Rumunska kompanija "Kuprom", koja je novi vlasnik RTB Bor, ovo za Srbiju značajno preduzeće kupuje na kredit. Kreditor je već poznat, a to su "Meril Linč" i "Dojče bank" kod koje će se ova rumunska kompanija zadužiti za svih 600 miliona dolara koliko treba da plati kupoprodajnu cenu i obavezne investicije.
Radi podizanja tog kredita, "Kuprom" će, pored vlastitih garancija, založiti i 30 do 40 odsto imovine borskog RTB-a, koliko je pripalo toj kompaniji. Ostatak imovine borske kompanije u vlasništvu je države i lokalne samouprave, a na neke zgrade su već pod hipotekom.
U javnosti se prvobitno spekulisalo da će "Kupromu" biti dozvoljeno da i pre isplate založi imovinu Bora zbog dobijanja kredita, ali to je Ministarstvo privrede demantovalo. Naime, "Kuprom" će prvo morati da plati kupoprodajnu cenu, rok za tu uplatu je 120 dana, a tek nakon toga, kada postane vlasnik, može da založi ono što je njegovo. Kao i kod svakog zaduživanja gde postoji hipoteka na imovini vrlo je interesantno ko je kreditor, jer on u slučaju neispunjavanja obaveza postaje vlasnik. U ovom "našem" slučaju to su ove velike svetske banke. Ministarstvo privrede je, takođe, saopštilo da u slučaju aktiviranja hipoteke novi vlasnik dobija založenu imovinu, ali ne i eksploataciona prava koja glase na "Kuprom". Kako su u samom "Kupromu" saopštili, "imovina RTB-a bez odgovarajućih rudarskih dozvola ne vredi mnogo". I oni potvrđuju da ovakve licence ne mogu biti predmet zaloga prema ugovoru, kao i da se ne mogu preneti nijednom drugom licu.
J. R.
--------------------------------------------------------------------------
Kuprom negirao da ima nameru da založi imovinu RTB
Rumunska kompanija "Kuprom", koja je nedavno postala vlasnik Rudarsko-topioničarskog basena Bor, negirala je juče da ima nameru da pre uplate sume od 600 miliona dolara založi imovinu tog preduzeća zbog podizanja pozajmice u banci. "Kada bi neko i pokušao da uzme bilo kakav kredit samo na bazi imovine RTB-a, takav kredit bi svakako bio u mnogo nižem iznosu od potrebnog i verovatno pod mnogo nepovoljnijim uslovima", navedeno je u saopštenju.
Kompanija objašnjava da "veći deo imovine ne može biti dat kao bilo kakav zalog, jer je veći deo zemljišta u državnom vlasništvu, ili u obliku društvene državine, pa "Kuprom" može biti samo korisnik, a ne vlasnik te imovine".
Ne mogu se založiti ni zgrade, jer najveći broj zgrada u vlasništvu RTB-a nije adekvatno registrovan pa takođe na njih nije moguće izvršiti upis bilo kakvog tereta. Na deo onih objekata, koji je propisno evidentiran nije moguće upisati teret jer već postoje upisane hipoteke, podseća "Kuprom".
Ta kompanija ističe da imovina RTB-a bez odgovarajućih rudarskih dozvola ne vredi mnogo, kao i to da licence ne mogu da se zalažu po Ugovoru.
Pored toga, ne postoji bilo kakvo zakonsko ograničenje da maksimalno pet odsto od imovine može biti pod teretom. "Praksa je u privatizacijama u Srbiji da kupci preduzeća mogu zalagati tu imovinu pod određenim uslovima, što je i ovde slučaj pa smo začuđeni da se ovo pitanje postavlja prvi put prilikom prodaje imovine RTB-a", navodi ta kompanija.
Povodom napisa da nema adekvatan poslovni bonitet potreban za ovakvu transakciju, "Kuprom" podseća da ga u ovoj transakciji finansiraju dve najveće svetske banke. "Svima je veoma poznato da one svoje klijente biraju veoma pažljivo i da posluju samo sa odabranim visokokvalitetnim kompanijama. Veoma je čudno da pojedinim domaćim ′stručnjacima′ bonitet ′Kuproma′ nije dobar, a da za ′Dojče banku′ ili ′Meril Linč jeste′", istaknuto je u saopštenju. "Kuprom" podseća da je u 2006. godini ostvario 200 miliona dolara prihoda "što je više nego dvostruko više od prihoda RTB-a u istoj godini, i ima kontinuirani i veoma snažan rast u poslednjih nekoliko godina".
Povodom tvrdnji da se transakcija finansira većim delom iz kredita, a ne sopstvenim sredstvima, ta kompanija saopštava i da je "potpuno uobičajeno da se ovakve transakcije finansiraju u saradnji sa vodećim svetskim finansijskim institucijama, što je i u Srbiji slučaj".
Tanjug
-------------------------------------------------------------------------
Protesti 21. marta
Bor – Svi koji su nezadovoljni postupkom i ishodom privatizacije Borskog kombinata bakra, a takvih je u Boru i Timočkoj krajini mnogo, okupili su se na tribini u Boru i usvojili zaključak da se masovni protest – sa zahtevom da se privatizacija, i prodaje rumunskoj kompaniji "Kuprom" poništi – održi 21. marta.
[objavljeno: 17.03.2007.]
.jpg)
