Izvor: Glas javnosti, 19.Sep.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bliže Evropi, ali manje para u budžetu
BEOGRAD - Ministri u Vladi Srbije iz G17 plus na čijem je čelu ministar ekonomije Mlađan Dinkić založili su se na jučerašnjoj sednici vlade da se jednostrano primeni Prelazni trgovinski sporazum sa EU. Tu odluku su obrazložili činjenicom da će se na taj način ubrzati integracija Srbije sa EU, jer je uspostavljanje slobodne trgovine sa EU jedan od uslova za članstvo. „Od primene sporazuma neposrednu korist će osetiti i građani Srbije i srpske firme, jer će biti uspostavljena veća >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << trgovinska konkurencija i značajno veći izbor, što znači da će građani jeftinije plaćati robu i usluge iz zemalja, članica EU“, poručuju iz G17 plus. I premijer Mirko Cvetković juče je izjavio da se ozbiljno razmišlja o realizaciji sporazuma.
Veći kredibilitet
Mihailo Crnobrnja, profesor na Fakultetu za ekonomiju i finansije smatra da je u interesu Srbije da unilateralno primeni Prelazni sporazum, ne zato što je to sugestija komesara za proširenje EU Oli Rena, već zato što je to pametan red poteza.
- Sporazum treba prihvatiti bez obzira na to što je još u „frižideru“, jer bi to značilo ispunjenje interesa Srbije. Drugi razlog je što se na taj način povećava kredibilitet zemlje. Sporazum predviđa postupno ukidanje carina u roku od šest godina, što znači da već sadrži u sebi zaštitu za određene srpske proizvode, dok se u predviđenom roku ne pripreme za konkurenciju - kaže Crnobrnja.
Ekonomista Miladin Kovačević, saradnik Ekonomskog instituta naglašava da treba debelo ispitati korist i štetu od jednostrane primene ovog dokumenta.
- Osim što primena znači približavanje Evropi treba uzeti u obzir i koliko bi Srbija izgubila od prihoda od smanjenja carina u situaciji kada je budžet u deficitu. Državna kasa se puni, uglavnom od prihoda po osnovu poreza na dodatu vrednost, akciza, carina i poreza na plate. Za prvih osam meseci ove godine od ukupnih poreskih prihoda koji su pristigli u budžetsku kasu i iznose 381,6 milijardi dinara na carine otpada 42,7 milijardi dinara što čini 11,18 odsto. Ta suma očigledno nije zanemarljiva u situaciji kada se, između ostalog, traži povećanje penzija i drugih dažbina, pa će deficit u budžetu, umesto planiranog od 14 milijardi dinara sigurno porasti na 25 do 30 milijardi dinara - objašnjava Kovačević.
NAJDUŽA ZAŠTITA ZA AUTOMOBILE
Sporazumom je predviđeno da se u roku od šest godina, od njegovog stupanja na snagu, postepeno uspostavi slobodna trgovina. Najduže će se štititi „najosetljiviji proizvodi“, za koje bi u prvoj godini primene sporazuma carina bila 85 odsto sadašnje carinske stope, u drugoj 70, zatim 55, pa 40 i na kraju 20 odsto, da bi šeste godine bila ukinuta. Na spisku „najosetljivijih proizvoda“ su nova i polovna putnička, teretna i specijalna vozila, traktori manje snage, bicikli, električne mašine i oprema, motokultivatori, oružje, municija, nameštaj, obuća, hartija, keramički proizvodi, staklo, gvožđe, čelik, bakar i aluminijum.
NIJE PONIŽENJE
Pavičić ističe da se jednostranom primenom sporazuma Srbija ne ponižava. „Tvrdnje da bi od toga imale štete domaće firme koje posluju i na domaćem tržištu, a i izvoze, ne stoje i dolaze od ljudi koji su protiv EU i koriste svaku situaciju da bi se oduprle približavanju EU. „Srbija i bez toga ima veliki uvoz, samo što visoke carine preko visokih cena, zbog manje konkurencije, sada plaćaju građani“, kaže Pavičić.
Da bi bila potpunija slika o tome koliko bi se primenom sporazuma izgubilo Kovačević navodi primer da je od januara zaključno sa avgustom od akciza prikupljeno 62 milijarde dinara, od poreza na dodatu vrednost 200, poreza na dobit 25 i od poreza na dohodak 47 milijardi dinara. To znači da su prihodi od carine skoro u nivou poreza na plate i predstavljaju značajna sredstva, kaže Kovačević.
Pojeftinjenje
Nikola Pavičić, generalni direktor „Sintelona“, firme koja spada u najveće izvoznike, smatra da bi bilo mudro da Srbija jednostrano počne da primenjuje Sporazum, kako bi ubrzala proces pravljenja partnerstva domaćih i zapadnoevropskih firmi.
- To bi za građane značilo pojeftinjenje nekih proizvoda, dok se za domaće izvoznike ništa ne bi promenilo. Nama je Sporazum potreban da bi njihove firme u Srbiju donele svoju tehnologiju i poslovanje. Ovakav gest s naše strane doprineo bi povećanju poverenja stranih investitora u Srbiju i opštoj stabilizaciji, a shodno tome i jačanju kreditnog rejtinga Srbije i smanjenju političkog rizika - poručuje Pavičić.
Cim neko zucne bilo sta protiv vladajuceg misljenje, odmah je protiv toga da narodu bude bolje! Hvala svim vlastodrscima na takvoj atmosferi.
A u vezi sporazuma, pogledajte samo malo preko grane, kako je Bugarima ili Rumunima. Koliko su njima skocile plate posle primene tog sporazuma, a koliko cene.
A ko se uz sve to mozda i interesuje za svoju buducnost neka cita malo po internetu sta je ta famozna svetska banka uradila od ekonomije u juznoj Americi,. Africi itd.
A na kom smo mi putu, kad uvozimo povrce iz Afrike, zakljucite sami...
pozdrav i srecno
