Izvor: Politika, 17.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitka za državnu zemlju
Mesecima pripreman da bi zadovoljio interese svih, "subotički model zakupa" ipak izaziva negodovanja
Subotica – Od ukupno 16,5 hiljada hektara zemljišta u državnoj svojini, nakon više meseci rada u tri opštinske komisije utvrđeno je da bi na licitaciji trebalo da se nađe 13.126 hektara i to pod uslovima i načinima koji su već i u Ministarstvu poljoprivrede označeni kao "subotički model". Iako mesecima pripreman, model izdavanja državne zemlje, ipak je među ratarima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ostao kao stalni izvor polemike.
Od ukupne državne zemlje, napravljeni su izuzeci koje dozvoljava zakon. Tako je "Agrozavod" za potrebe oglednih parcela izuzeo svojih blizu 93 hektara, Okružni zatvor je izuzeo svoju parcelu od 98 hektara (mada je tražio deset puta više), dok su pravoslavna, katolička i evangelistička crkva stavile "veto" na oko 700 hektara državnih oranica koje su nekada bile u njihovom vlasništvu. To je izazvalo reakciju Udruženja za vraćanje oduzete imovine, koje smatra da su licitacijom državnog zemljišta njihovi članovi oštećeni. Osim toga, iz licitacije su izuzete i parcele koje se nalaze u zaštićenoj zoni kao prirodna dobra, a na poslednjem sastanku javio se i Agrokombinat "Subotica" koji je pred sudom u Beogradu uspeo da dokaže da je više od 100 hektara njihove zemlje u društvenom, a ne državnom vlasništvu.
Inače, nezvanično se čulo da su članovi svih opštinskih komisija trpeli velike pritiske privatizovanih kombinata da se njihova zemlja, odnosno parcele državne zemlje koje obrađuju, izuzme od zakupa.
Da "subotički model", koji je trebalo da zaštiti ratare od "tajkunskih" kupovina zemljišta, neće lako svima obezbediti isti start u licitaciji za državnu imovinu pokazao je i poslednji pokušaj dogovora poljoprivrednika i vlasnika nekada velikih kombinata koji su privatizovani. Naime, Subotičani su još u decembru bili na korak do licitacije kada je Ministarstvo poljoprivrede osporilo uslov u konkursu po kojem u prvom krugu imaju pravo da se nadmeću samo vlasnici gazdinstava registrovani u mesnoj zajednici gde se nalazi zemlja. Pri tom je zakup ograničen do 100 hektara. Predstavnici lokalne samouprave pokušali su onda da za pregovarački sto postave poljoprivrednike i vlasnike velikih imanja da se dogovore o procentualnom učešću u zakupu zemlje u određenoj mesnoj zajednici. Međutim, do dogovora nije došlo, jer predstavnici privatizovanih kombinata jednoglasno ponavljaju da će veliki broj radnika ostati bez posla ukoliko državna zemlja koju obrađuju ne bude i dalje u njihovim rukama. Ovaj stav podržao je i Samostalni sindikat opštine. S druge strane, udruženja poljoprivrednika brane stav da kombinati 60 godina bez naknade obrađuju tuđu, državnu zemlju, i da je ovo prvi put da svi imaju jednako pravo da učestvuju na licitaciji, kao i da će svi koji uzmu državnu zemlju u zakup zaposliti radnike.
Ratarima je ostalo da se do kraja aprila dogovore o tekstu konkursa i da se zakažu prve licitacije za katastarske opštine Bački Vinogradi, Bajmok i Bikovo, gde se nalazi gotovo trećina od ukupnog državnog zemljišta za zakup.
Aleksandra Isakov
[objavljeno: 17.04.2007.]
