Izvor: TvojPortal.com, 04.Jun.2012, 18:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bilansi banaka u 2011. i Q1 2012
makroekonomija.org Prikazani podaci i komentari odnose se na bankarski sektor bez Agrobanke. Na kraju prošle godine bankarska aktiva iznosila je 2.559 milijardi dinara. Najveći deo, 62,7% bio je plasiran u kredite i depozite, 17,6% u opozive depozite i kredite, 7,5% u hartijama od vrednosti, 4,6% u gotovini i gotovinskim ekvivalentima, i 7,7% u svim ostalim vrstama plasmana.
U pasivi je 43,5% predstavljalo ostale depozite, 21,4% kapital banaka, 15,4% primljene kredite, 12,7% >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << transakcione depozite, i 7% u svim ostalim izvorima.
Na kraju prvog tromesečja ove godine aktiva banaka je iznosila 2.559 milijardi dinara i smanjena je za 29 milijardi dinara. Osnovni faktor smanjivanja bilansne aktive je bilo smanjenje vrednosti opozivih depozita i kredita (repo papiri?) za 51 milijardu dinara i gotovine i gotovinskih ekvivalenata za 32 milijarde dinara, dok su povećani dati krediti i depoziti (efekat jačanja evra na evroizirane kredite) za 38,7 milijardi, i hartije od vrednosti za 19 milijardi dinara. <p >U pasivi to je bilo praćeno (ili uzrokovano) smanjivanjem transakcionih depozita za 37,3 milijarde dinara.Ukupan profit banaka u prošloj godini iznosio je 28,3 milijarde dinara, dok je u prvom tromesečju iznosio 12,2 milijarde, što daje oko 50 milijardi na godišnjem nivou.
Prihodi od kamata iznosili su 187,4 milijarde dinara, prihodi od naknada i provizija 43,7 milijardi dinara, neto prihodi od kursnih razlika 9,3 milijarde dinara, dok su rashodi na kamate iznosili 76,9 milijardi dinara, rashodi na naknade i provizije 11,1 milijardi, indirektni otpisi plasmana i rezervisanja 30,9, ostali poslovni rashodi 47,5 I troškovi amortizacije 7,7 milijardi dinara.
U prvom tromesečju su povećani prihodi od kamata (29,8% prošlogodišnjih), i od naknada i provizija. Banke su iamle gubitak od kursnih razlika u iznosu od 51,3 milijardi dinara, ali je to kompenzirano promenom u vrednosti imovine za 55,1 milijardi dinara. <p >Poređenje različitih indikatora pruža velike mogućnosti za analizu pozicije pojedinih banaka. Uradili smo par mogućih za 2011. godinu. <p >Rang prema ostvarenom profitu. Šest banaka je ostvarilo veći profit od ukupnog, što znači da su gubici i dobici svih ostalih banaka bili međusobno jednaki. Najveći profit ostvarila je Banca Intesa (10,7 milijardi dinara), Unicredit bank Srbija (5), Komercijalna banka (4), Agroindustrijska (3,3), Eurobank EFG (2,9) I Raiffeisen banka (2,6 milijardi dinara).
U odnosu na prošlu godinu u prvom tromesečju su tri banke iz gubitaka prešle u poslovanje uz dobit (NLB banka, Razvojna banka Vojvodine I Moskovska banka), dok su dve banke iz profita prešle u poslovanje sa gubitkom (Jugobanka Jugbanka i KBC banka). U prvom tromesečju je Raiffeisen banka ostvarila profit (4,3 milijarde dinara), veći nego u prošloj godini.<p >Stopa dobiti u odnosu na kapital kretala se u rasponu od 19,9% u Jugobanci Jubanci do -54% u Privrednoj banci Beograd. Veću profitnu stopu od 10% imale su i ProCredit Bank, Banca Intesa, Unicredit bank i Banka Poštanska štedionica. Prosečna stopa dobiti iznosila je 5,2%.
Prosečna kamatna stopa izračunata je kao odnos između prihoda od kamate i zbira vrednosti opozivih depozita i kredita, datih kredita i depozita i hartija od vrednosti. Ovako definisanu najveću kamatnu stopu imala je Banka Poštanska štedionica (20,4%), a najmanju Jugobanka Jugbanka, 0,6%. Veću stopu od 10% imalo je 12 banaka. Prosečna kamatna stopa iznosila je 8,4%.
Udeo depozita u ukupnoj pasivi ukazuje na relativan značaj domaćih izvora za finansiranje poslovanja. Najveći udeo imaju Univerzal banka (78,3%), Razvojna banka Vojvodine (77,5%), KBC banka (76%) i Komercijalna banka (74,8%), a najmanji Jugobanka Jugbanka (2,1%), Volksbank (20,5%), OTP banka (31,3%) i JUBMES (32,2%). Prosečan udeo depozita u pasivi je za ceo bankarski sector 56,7%.
Udeo primljenih kredita u ukupnoj pasivi ukazuje na osetljivost poslovanja banaka od pozajmljenog novca. Najveći udeo imaju Jugobanka Jugbanka (84,9%), Volksbank (50,5%), Marfin bank (40,5%), Marfin Bank (40,5%), Findomestic banka (38,5%) i Unicredit bank (35,9%), a manji od 1% imalo je 9 banaka, među kojima su bez kredita bile Poštanska štedionica i JUBMES banka. Prosečna udeo pozajmljenih sredstava iznosio je 14,9%.
Prosečna udeo kapitala u pasivi iznosio je 21,1%. Najveći udeo imali su JUBMES (55,3%), Dunav banka Zvečan (33,5%), Agroindustrijska komercijalna banka (33,5%), i Banka Poštanska štedionica (32,7%), a najmanji Privredna banka Beograd (6%), Jugobanka Jugbanka (12%) i Alpha Bank Srbija (12%).
Mogućnosti za analizu banaka su neograničene, poput višegodišnje analize promene u strukturi aktive i pasive, kako bankarskog sektora tako i pojedinačnih banaka, do racio analiza usklađenosti aktive i pasive u pogledu usklađenosti ročnosti izvora i plasmana…
Još jedan primer: pretpostavimo da dinar slabi usled smanjivanja vrednosti opozivih depozita i kredita za 50 milijardi dinara u prvom tromesečju, i verovatno još toliko ili više u drugom. Najveće smanjenje opozivih depozita i kredita imali su Unicredit (11,9 milijardi dinara), Societe Generale (9,8), Banca Intesa (6,5), AIK Banka (5,3), i Volksbank (3,7). Videćemo da li će eventualni rast kamatne stope i rast opozivih depozita i kredita ovih banaka dovesti do jačanja dinara u drugoj polovini godine.
