Izvor: TvojPortal.com, 16.Dec.2011, 13:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez plate bi moglo ostati preko 700.000 ljudi
Dnevnik.rs Zaposleni u Srbiji trebalo bi od naredne godine da mirnije spavaju kad pomisle na penziono i zdravstveno osiguranje. Uvode se nova pravila o kontroli uplata doprinosa za ove namene, a tu oblast od januara će nadgledati poslovne banke. Međutim, cela zamisao ima i drugu stranu. U komercijalnim finansijskim kućama nisu nimalo zadovoljni ovom idejom, a sasvim je sigurno da to neće raditi besplatno.
Za zaposlene to može značiti da će im plate ubuduće kasniti, >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << a možda i da će biti nešto manje nego do sada. Nažalost, to nisu jedine negativne posledice koje bi zaposleni mogli osetiti.
– Naše procene govore da bi 700.000 radnika moglo ostati bez plata, od toga u Vojvodini 210.000 – kaže za „Dnevnik” potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Milorad Mijatović. – Za još njih oko 200.000 u zemlji, odnosno oko 70.000 u Vojvodini, plate bi kasnile jer kompanije plaćaju poreze i doprinose ali kasne. Sada bi to značilo i kašnjenje plata. Srbija je već po visini zarada i stopi nezaposlenosti ubedljivo prva u regionu. Ukoliko se predviđene izmene zakona usvoje, imali bismo samo još gori rezultat.
Na ideju da posao kontrole prebace u dvorište banaka nadležni nisu došli slučajno. Nešto od toga već se radi u bivšim republikama SFRJ. U Hrvatskoj poslodavac mora da dokaže banci da je uplatio doprinose, u Makedoniji se oni moraju platiti najkasnije do 15. u mesecu, ako se kasni, u roku od nedelju dana banka blokira račun firme, a gazde plaćaju i zateznu kamatu.
A u Srbiji je Vlada nedavno usvojila izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koje deo ovlašćenja kontrole s poreznika prenosi na banke. To treba da se usvoji u Skupštini po hitnom postupku do kraja decembra. Kada poslodavac dođe na šalter da prebaci plate na račun zaposlenih, bankari će proveravati da li je kompanija uplatila obaveze državi i zaposlenima. Ukoliko se tom prilikom ustanove dugovanja, isplata zarada će se zaustaviti i tako će biti sve dok sve dospele obaveze ne budu isplaćene. Da bi se ceo posao olakašao, Poreska uprava će bankama obezbediti softver putem kojeg će im svi podaci potrebni za proveru biti dostupni.
U poslovnim bankama uopšte nisu oduševljeni ovom idejom. Oni smatraju da će na taj način doći u situaciju da se zameraju klijentima pa je to još jedan razlog da se to odbije, a drugi je povećanje troškova, novo zapošljavanje, obuka radnika za taj posao.
Još decidiraniji je bio sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić: rekao je da rešenje kakvo se kod nas predlaže ne postoji nigde u svetu. On se nada da zakon koji nudi to rešenje nikada neće biti usvojen u parlamentu.
S činjenicom da banke ne treba da rade posao državnih organa slažu se i u Narodnoj banici. Rešenja im se ne mogu nametati, a posebno se ne može očekivati da banke taj posao rade besplatno.
Osim banaka, dodatni posao će dobiti i knjigovodstveno-računovodstvene agencije jer one pripremaju dokumentaciju za uplatu. O novom rešenju Jovan Beara iz njihovog vojvođanskog udruženja kaže:
– Tvrdim da 99 odsto malih privrednika redovno uplaćuje poreze i sve doprinose na zarade zaposlenih – navodi Beara. – To su sve komapnije s nekoliko radnika. Kod nas su prvaci u ovoj vrsti izbegavnja obaveza veliki siistemi. Koliko sada znamo, uplate bi se odnosile na doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje, a ne treba zaboraviti da, recimo samo u Novom Sadu, kompanije plaćaju još 34 fiskalna nameta. Evo da nabrojimo samo neke: taksa za isticanje firme, pa reklame, taksa za ekologiju, za zaštitu šuma, za nezapošljavanje invalida, za ambalažu... Ne znamo da li će banke preuzeti i taj deo kontrole.
Šta nas čeka od Nove godine? Tarifa koju banke naplate za ovaj posao lako bi se mogla pretvoriti u iznos za koji će se smanjiti plate jer vlasnici firmi to, izvesno, neće preuzeti na sebe. Ukoliko bankama neko ovaj posao nametne da rade besplatno, to će onda platiti klijenti kroz povećanje cena usluga. Možda bi bilo najbolje da su nadležni postigli s bankarima dogovor pre nego što su izmene Zakona uputili u skupštinsku proceduru.
Očigledno da svi misle da smo na dobrom putu da dobijemo loše rešenje, što neće doprineti da se u Fond PIO slije više novca, ali će zato dosta ljudi ostati bez posla ili će im plate znatno kasniti.
D. Vujošević
Novi profesionalci
U Sindikatu smatraju da bi rešenje bilo u tome da država oformi novo profesionalno telo koje bi bilo u stanju da radi posao koji je s uspehom decenijama radila Služba društvenog knjigovodstva. U suprotnom, dogodiće se da radnici, koji iovako nemaju uplaćeno zdravstveno i penziono osiguranje, ostanu i bez plata. Među kompanijama koje neredovno uplaćuju doprinose čak 80 odsto su javna preduzeća.
Srbijavojvodinanezaposlenost
