Izvor: Blic, 25.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez dužničke krize
Bez dužničke krize
Moguće je da i u ovoj godini ostvarimo relativno nisku inflaciju i da dinar bude stabilan. To će u najvećoj meri zavisiti od toga kakav će biti budžet, što još ne znamo, kao i na koji način će buduća vlada odlučiti da usklađuje cene struje i komunalnih usluga sa tržišnim nivoima cena, a gde su korekcije neophodne - kaže za 'Blic' Vladimir Čupić, novopostavljeni predsednik Izvršnog odbora 'Hipo Alpe-Adrija banke'.
Prema mišljenju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << našeg sagovornika, na makroekonomsku situaciju u Srbiji imaće uticaj i kakvu će monetarnu politiku voditi centralna banka.
- Ne volim da mislim da bi vođenje monetarne politike zavisilo od personalnih rešenja, ali kod nas je to još povezano. Mislim da niko neodgovoran ne može doći na tu funkciju. Kakvo god bude rešenje, i ako Radovan Jelašić ostane na mestu guvernera, što je korektna solucija, objektivno je moguće obezbediti stabilnost cena i valute, ali to će, ponavljam, zavisiti od novog budžeta.
Politički rizik je ono što u glavnoj meri opredeljuje visinu kamatnih stopa. Da li je on toliko visok?
- Tehnički, rizik je stvarno visok. Imamo situaciju da niko ne može da predvidi sa relativno izvesnom sigurnošću kako će se kretati ekonomska politika u naredne dve-tri godine... U takvoj situaciji kamatna stopa sasvim precizno odražava pravo stanje, a primorani ste da svaki dugoročni posao radite u evrima ili francima, i da biste se zaštitili, da uzimate obezbeđenja koja su vrlo stroga. Danas nemate dinarskih kredita dužih od jedne godine, a o tri ili pet niko i ne razmišlja. U koje delatnosti je za banku isplativo da plasira novac?
- U nekoliko oblasti. Prva se odnosi na infrastrukturu, energetiku, izgradnju puteva. Kada je reč o velikim kompanijama u Srbiji, one novac ne pozajmljuju ovde već u inostranim bankama. Domaći plasmani će i dalje rasti. Banke u Srbiji sve više investiraju u mala i srednja preduzeća. Taj sektor je relativno gladan za kreditima. Pošto se banke preusmeravaju na to tržište, realno je očekivati da će ponuda biti veća, a samim tim i da će padati kamate za tu vrstu kredita. Mislite li da građanima preti dužnička kriza?
- Ne, jer još nismo mnogo zaduženi. I dalje je ukupna štednja stanovništva veća od ukupnih kredita. Ono što je problem jeste visoka stopa nezaposlenosti, ali je realno očekivati da će se smanjivati. U 2007. ona će se stabilizovati, a iduće početi i da opada. Imam dozu optimizma da će biti bolje. U kojoj valuti se isplati štedeti?
- Veoma sam racionalan. Ukoliko hoćete da zaštitite svoju imovinu, najveći deo novca štedite u evrima, deo, ako vam mogućnosti dozvoljavaju, upotrebite za kupovinu, odnosno prodaju akcija na berzi. Sigurno da građani neće pogrešiti ukoliko štede u evrima, jer prvi motiv štednje nije zarada i kamata već sigurnost.
Desetina tržišta
Prošlu poslovnu godinu 'Hipo Alpe-Adrija banka' završila je sa 9,25 odsto udela na bankarskom tržištu Srbije. Na trećem je mestu po ukupnim plasmanima koji iznose oko 700 miliona evra. Od toga, 520 miliona evra plasirano je u privredu, a ostatak stanovništvu, gde je najviše stambeno kreditiranje.
|
.jpg)
