Izvor: Blic, 08.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Besplatne akcije
Besplatne akcije
Svi radnici firmi, penzioneri i zaposleni u javnom sektoru dobili bi, prema predlogu 21 sindikata, 30 odsto akcija četiri najveća javna preduzeća: EPS-a, NIS-a, PTT-a i 'Telekoma'. Ova podela akcija obavljala bi se pre njihove privatizacije, čime bi, prema tvrdnjama predlagača, te hartije od vrednosti imale višestruko veću cenu. Uslovi za ostvarivanje tih prava su godine radnog staža i državljanstvo Republike Srbije.
Osim sindikata ova četiri >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preduzeća, isti model podržavaju i sva tri reprezentativna sindikata prosvete, šest sindikata zdravstva, dva državne uprave i jedan kulture.
- Prikupljanjem potpisa, koje počinje 21. septembra, hoćemo da obezbedimo ne samo da zakoni uđu u skupštinsku proceduru već i da budu usvojeni. Prikupićemo 750.000 potpisa - priča za 'Blic' Branko Pavlović, stručni konsultant sindikata ova četiri javna preduzeća, i dodaje da će do 1. oktobra Skupštini Srbije uputiti predlog za usvajanje paketa od četiri zakona koji bi omogućili podelu besplatnih akcija u javnim službama i preduzećima.
Kako kažu u sindikatima NIS-a, EPS-a, PTT-a i 'Telekoma', ovim paketom zakona predviđeno je da besplatne akcije dobiju zaposleni i penzioneri ta četiri najveća preduzeća, kao i građani Srbije zaposleni u javnim službama: prosveti, zdravstvu, državnoj upravi, pravosuđu, kulturi, vojsci, policiji i oni koji su bili zaposleni u velikom broju propalih firmi.
Ovaj koncept se, prema rečima Veljka Miloševića, predsednika Sindikata NIS-a razlikuje od vladinog zbog toga što se podela obavlja pre prodaje i samim tim cena tih hartija od vrednosti malih akcionara bila bi znatno veća.
Inače, po sadašnjim propisima, predviđeno je da tek po okončanju procesa privatizacije u Srbiji (do kraja 2007) Vlada propiše način i postupak besplatne podele akcija.
Za sada se ne zna koja će dokumentacija biti potrebna, kao i gde će se podnositi prijave.
- Formiran je Privatizacioni registar koji prikuplja 15 odsto akcija svih preduzeća koja su prodata na javnom tenderu. Pravo upisa ovih hartija od vrednosti imaće svi građani zaposleni u javnim službama i državnim institucijama, odnosno svi oni koji nisu do sada ostvarili svoje pravo - kažu u Agenciji za privatizaciju.
Razlika između vladinog modela i modela koji zastupaju sindikati, prema tvrdnjama Branka Pavlovića, jeste u sledećem:
- Ako je neko, primera radi, radio u prosveti 20 godina, dobiće knjigovodstvenu vrednost akcija od 4.000 evra. Te 4.000 će tržišno vredeti 10.000 i moći će da ih ostvari u prvom tromesečju 2006. godine. Po vladinom predlogu, međutim, one će vredeti 1.000 i moći će da ih ostvari 2008. godine zbog toga što po sadašnjem modelu država prodaje 70 odsto preduzeća i te pare uzima za sebe, a tek iza toga deli akcije - objašnjava Pavlović i dodaje da je razlog niske cene manjinskog paketa hartija od vrednosti to što građani postaju akcionari tek pošto je kupac postao dvotrećinski vlasnik preduzeća, a onda niko neće da plati više da bi postao akcionar manjinskog dela.
- Naš model kaže: podelimo akcije odmah, pre prodaje. Kad neko dođe da kupi prduzeće, a nema većinskog vlasnika u njemu, te akcije vrede više - priča Pavlović.
Sindikati navode da zakonska inicijativa obuhvata više od 3,5 miliona građana Srbije i da bi primenom paketa od četiri zakona znatno bila uvećana imovina penzionog fonda, a oko pet miliona građana imalo bi koristi od toga. D. Nišavić - J. S. Polić
