Izvor: Blic, 07.Feb.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Besplatna reklama za Srbiju
Besplatna reklama za Srbiju
Na Svetski ekonomski forum dolazite da učvrstite poziciju. Sretnete one koji odlučuju u svetu, predstavite ono što jeste i šta pokušavate da učinite. Ljudi iz Foruma su hteli da mi budemo incijatori jednog regionalnog skupa, najverovatnije u sklopu njihovih redovnih samita u septembru, kada će se održati samit za Evropu. Tim povodom mogao bi da se organizuje regionalni skup Jugoistočne Evrope na nivou vlada . Tu smo njihovi glavni partneri u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << regiji i moći ćemo da poguramo neke dalje trgovinske ingerencije - kaže za 'Blic' Božidar Đelić, ministar finansija, o učešću Srbije na Svetskom ekonomskom forumu održanom u Njujorku.
Da li je bilo razgovora o direktnim investicijama?
Bilo je kontakata sa mnoštvom potencijalnih investitora. Pre svega mislim na predsednika 'Nestlea' gospodina Brabeka sa kojim smo imali priliku da provedemo sat vremena. On je obećao da će poslati jednu ekipu ovde, ali moramo održati lični kontakt sa njim. Zatim sa Bruginjonom, predsednikom 'Kluba Mediteran', i sa čelnim ljudima 'Siti banke'. Imali smo seriju kontakata na nivou država, sreli smo se sa sijaset senatora, predsednika vlada. Prvi put smo uspostavili kontakt sa američkim sekretarom za trgovinu i on sada očekuje od nas jasniji pristup i datume kada želimo da dobijemo preferencijale. Predložili smo ministrima finansija ove regije sastanak krajem marta u Beogradu, gde bi razmotrili kako zajednički raditi na suzbijanu šverca i pranja novca. Sretali smo ljude koji mogu da budu saradnici ili savetnici. Koji su to ljudi?
Što se tiče tehnologije nigde na svetu nismo mogli da sretnemo u isto vreme Bila Gejtsa, Džona Čembersa, predsednika 'Siska', Eda Zendra, čoveka broj dva 'San majkro sistemsa', Lari Pejdža, jednog od osnivača 'Gugla' ili neke od velikih preduzetnika u domenu tehnologije i Interneta. I, svima kojima sam ponudio da uđu u jedan savet za informatizaciju i internetizaciju Srbije oduševljeno su prihvatili. Naravno , to moramo da postavimo na profesionalan način, jer neće oni moći da posvete dane i nedelje, naročito što im to neće biti plaćeno. Na nama je da uspostavimo kontakte i da im pošaljemo dokumente. Oni imaju novac, puno posla, mi bi za njih bila prva zemlja u kojom bi mogli da preslikaju njihove ideje i ponude joj uključenje u visoku tehnologiju. U ekonomiji je to isto - imali smo mogućnost da se sretnemo sa gospodinom Fišerom, koji je bio čovek broj dva u MMF, koji će kroz koji dan prihvatiti ponudu da postane naš ekonomski savetnik. Ovogodišnji nobelovac Džozef Stiglic se raspitivao za reforme i sada gledamo kada on može da dođe kod nas. Treći je Džefri Saks, kontroverzna ličnost, koji sa SEF i 'Harvardom' radi na projektu konkurentnosti zemalja. Mi trenutno nismo ni rangirani. Učestvovanje na Forumu se plaća. Koliko je to koštalo Srbiju?
- Pozvano je 3.000 ljudi, a negde oko 10.000 do 15.000 ljudi želi da dođe. SEF pravi veliku selekciju. Nisu pozvali nikog iz Hrvatske, a Hrvati su želeli da dođu. Bukvalno nema mesta. Čak i kada ste pozvani, imate dve kategorije. Oni koji dolaze da kao predstavnici vlada ili stručnjaci drže predavanje, ne plaćaju učešće. Od nas nije traženo da platimo, ali veći deo učesnika plaća u proseku 30.000 dolara. Neke firme plaćaju mnogo više kao sponzori skupa, po nekoliko stotina hiljada dolara svake godine, da bi mogli da asociraju svoje ime sa forumom. Mi smo platili samo put i hotel . A dobili smo najveću besplatnu reklamu koju može da dobije jedna zemlja .
U nekoliko navrata isticano je da ne dobijamo dovoljnu finansijski pomoć od međunarodne zajednice. Koliko je Srbiji potrebno para?
- Ako se realizuju ove četiri milijarde dolara koje su predviđene za tri godine, to će već biti dobro. Ako to dođe i ako ga dobro iskoristimo, tih devet milijardi maraka će biti značajna podrška našim reformama. Naša profesionalna drčnost ili agresivnost je u tome da želimo da u slučaju Srbije procenat realizacije bude mnogo iznad prosečnih 30 do 40 odsto, ako imate u vidu bivše republike SFRJ i druge slučajeve međunarodne pomoći . Tu leži naša zabrinutost i na momente agresivnost. Naš bilans zaslužuje podršku. U nekoj budućnosti Srbiji bi trebalo duplo više nego što dobijamo. Lideri za sutra
Svetski ekonomski forum svake godine promoviše 100 potencijalnih svetskih lidera (ove godine se među njima našao i Božidar Đelić prim.aut.). On želi da i u Srbiji afirmišemo naše mlade ljude koji nisu poznati, ali su sjajni.
- Želim da ih kroz malo pokroviteljstvo dodatno ohrabrimo. Komisija bi izabrala 20 ili 30 čestitih, nekompromitovanih ljudi. To će biti moja lična inicijativa, a ne Vladina - rekao je Đelić. Hag je samo pitanje inercije
Izuzimajući Hag i ponovo spominjanje 31. marta, da li je saradnja sa investitorima bila još nečim uslovljena?
Nismo o tome mnogo pričali. Mislim da gradimo dobar imidž. Pričao sam sa Džimom Kolbijem, kongresmenom iz Arizone, i rekao sam da sam se začudio da što je u Zakonu o bužetu ostalo to kao uslov. On je rekao: 'Ma skinućemo to sledeće godine'. To nama izgleda ogromno, a kod njih samo postoji jedna mala inercija. Uslovljavanje postoji već nekoliko godina i mi smo skinuli skoro sve sem toga. Mislim da ćemo u sledećem budžetskom ciklusu to uspeti da to uradimo u američkom kongresu. Da smo se samo time bavili, uspeli bismo da to uradimo već ove godine, ali, eto, nemamo vremena.
Da nas ne sačeka ista priča i sledećeg 31. marta?
- Očigledo je da je saradnja sa Haškim trbunalom neizbežna. Mislim da je u našem interesu. Ne očekujemo veće probleme na tom frontu.
