Izvor: Politika, 17.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berza čeka elitu
U slučaju da se sadašnja javna preduzeća, odnosno veliki sistemi poput NIS-a, Telekoma, EPS-a ne pojave na Beogradskoj berzi, domaći investitori neće imati dovoljno kvalitetnih hartija u koje mogu da ulažu, pa, shodno prirodnoj težnji kapitala da se oplođuje, tražiće te mogućnosti van zemlje.
To znači da bi Srbija, kojoj je neophodan investicioni kapital za razvoj, mogla da postane izvoznik onog što joj najviše nedostaje i da finansira razvoj drugih zemalja, a da naša privreda >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zavisi od papreno skupih kredita, upozoravaju na Beogradskoj berzi.
Apostoli tržišne ekonomije beže od tržišta
Ne treba pri tom zaboraviti i na činjenicu da prilikom eventualne prodaje državnog kapitala u ovim kompanijama, bez njihovog prethodnog izlaska na berzu, uvek postoji sumnja u pogledu postignute cene, koju tržište nije verifikovalo.
Ne treba zaboraviti ni na to da su takozvane "blue chip" kompanije, u kakve sigurno spadaju sadašnja javna preduzeća, u svakoj zemlji temeljac tržišta kapitala, jer su za njihove akcije institucionalni investitori (investicioni i penzioni fondovi, osiguravajuća društva) najviše zainteresovani.
Pri tom, izlaskom tih kompanija na tržište, ne samo da se obezbeđuje kvalitetan materijal za ulaganje, odnosno za plasman domaće akumulirane štednje u razvoj srpske privrede, već i država ima i najbolji tržišni mehanizam za određivanje cene pri eventualnoj docnijoj prodaji dela svog kapitala u tim kompanijama. U toj činjenici se, možda, krije i najveći razlog zašto vlastodršci, kojima su "puna usta" tržišta, istovremeno odugovlače s iznošenjem na berzu akcija sadašnjih javnih, a budućih akcionarskih kompanija sa većinskim državnim vlasništvom.
Naime, prodaja bez tržišne verifikacije omogućava dogovorno utvrđivanje cene, uz masne provizije, dok kupac koji pazari akcije kompanije na berzi mora da plati njihovu realnu vrednost u datom trenutku.
Meta za fondove
Ne treba zaboraviti ni to da okolnost što je kompanija na berzi ne utiče na opredeljenje države kada će, u kojem procentu i kojim strateškim partnerom podeliti svoje vlasništvo, tako da izlazak na tržište kapitala apsolutno ne vezuje ruke niti smanjuje manevarski prostor većinskom vlasniku.
Uz to, država, kao većinski vlasnik, može da donese odluku da, umesto da zadužuje preduzeće uzimanjem skupih kredita, prikupi sredstva za restrukturiranje, a time i podizanje vrednosti firme, emisijom novih akcija i njihovom inicijalnom javnom ponudom na berzi.
Alternativno, ukoliko ne želi da remeti postojeću vlasničku dominaciju, država može radi iste namene da izda korporativne obveznice i da ih prodaje na berzi.
Da Beogradska berza sve više postaje tržište na kojem su investitori sve više zainteresovani za kapitalne dobitke, a mnogo manje nego ranije – za vlasništvo u firmama, svedoči i činjenica da jenjava broj ponuda za preuzimanje.
Delimično je to posledica pooštrenih zakonskih uslova, ali i toga što je berza, zahvaljujući ekspanzivnom razvoju, sve privlačnija portfolio investitorima, pogotovo otkad su se na tržištu pojavili domaći penzioni i investicioni fondovi.
[objavljeno: ]
