Izvor: B92, 01.Feb.2014, 12:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bernankeov oproštajni "poklon"
Vašington -- Dosadašnji predsednik Feda Ben Bernanki najavio je da će Federalne rezerve prestati da kupuju obveznice vlade i hipotekarnih hartija od vrednosti do kraja 2014
Ekonomisti tvrde da "žestoka cena" takve promene monetarne politike najmoćnije svetske privrede "ne gine" mnogim slabijim i ekonomijama u brzom usponu.
Bernanki je zvanično napustio čelni položaj u Fed-u koji je zauzimao od početka 2006. godine.
Američka štampa piše da je pre formalnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << napuštanja dosadašnje funkcije dao svojoj zemlji "oporoštajni poklon" koji je dodatno oslabio valute desetina manje razvijenih ekonomija i uzdrmao njihovo tržište akcija, garantujući istovremeno budući veliki priliv ulaganja u američke državne obveznice i druge vrednosne hartije.
Bivši šef američke centrobanke je sredinom ove nedelje poslednji put predsedavao sednicom Komiteta za otvoreno tržište Fed-a i tom prilikom objavio drugo po redu smanjenje otkupa vladinih obveznica i hipotekarnih hartija u vrednosti od 10 milijardi dolara, na ukupno 65 milijardi dolara mesečno.
Odmah nakon takve odluke Fed-a, prava panika je zavladala u nizu tržišta u zemljama sa takozvanom brzo rastućim privredama jer je, kako ističu berzanski mešetari u Njujorku, svet shvatio da "dolarska kiša neće trajati večno".
Preplašeni investitori, koji su u minula tri dana masovno prodavali svoje deonice izražne u argentinskoj, ruskoj, meksikanskoj, turskoj, tajlandskoj i valutama mnogih drugih zemalja uskoro će, kako tvrdi portal "Finmarket", nastojati po svaku cenu da kupe američke akcije i obveznice.
Tako će se, prema oceni Blumberga, na kraju pokazati da je poslednji potez Bernankea na čelu Fed-a samo naizgled bio štetan za američku privredu, jer će se minus nastao zbog trenutnog pada vrednosti akcija na Vol stritu uskoro vratiti sa kamatom, u vidu novih, velikih, ulaganja u hartije od vrednosti koje cirkuliraju na najvećem svetskom finansijskom tržištu.
Fed je, inače, prvi put snizio obim kupovine obveznica i hipotekarnih hartija u decembru prošle godine, takođe za deset milijardi dolara, a kako je najavljeno sledeće tako smanjenje trebalo bi da se obavi u martu, izveštava Vol strit džornal (VSJ).
Referentna kamatna stopa Fed-a i dalje je bezmalo nulta, kreće se u rasponu od nula do 0,25 odsto, a najavljeno je da će ostatiti na tom nivou sve dok se nivo nezaposlenosti u SAD ne spusti ispod granice od 6,5 odsto, što je minimalno ispod sadašnjih 6,7 procenata.
Odlazak dosadašnjeg čelnika Fed-a neće, kako naglašavaju međunarodni finansijski eksperti, značiti bilo kakvu suštinsku promenu u politici najmoćnije svetske centralne banke, jer će i Bernankeova naslednica i dugogodišnja bliska saradnica Dženet Jelin nastaviti da sprovodi istu politiku.
Jelin je, naime, uoči formalnog preuzimanja dužnosti, izjavila da "u potpunosti odobrava Bernankeov plan za potpuno ukidanje programa 'kvantitativnog labavljenja' najkasnije do Božića ove godine", a u krugovima stručnjaka se smatra da taj rok nije nerealan, imajući u vidu tekuća pozitivna kretanja u američkoj privredi.
Američka privreda je, prema dosadašnjim računicama, napredovala u poslednjem kvartalu 2012. oko 3,2 odsto, računato prema godišnjoj osnovi, a vladini eksperti očekuju da se približno toliki rast ostvari u prvom kvartalu, dok su procene ekonomista na koje se poziva Blumberg niže. Solidni pokazatelji o rastu američke privrede trebalo bi da se nastave i u narednoj, 2015. godine, ističe Blumberg, uz napomenu da je Fed još u decembru 2008. godine snizio svoju osnovnu kamatu skoro do nultog nivoa, u nameri da olakša zaduživanje biznismenima, podstakne privredni rast i zaposlenost.
U ukupno tri runde "kvantitativnog labavljanja" Fed je, kako navodi VSJ, uložio u otkup obveznica i hipotekarnih hartija više od tri biliona (hiljade milijardi) dolara i taj novac je "radio", jer je potrošačima omogućio da više kupuju, a poslovnim ljudima da lakše zajme svež kapital.
Ima i mišljenja da je najveći deo tog novca ipak završio u rukama mešetara sa Vol strita koji su ga brzo "okrenuli" da bi uvećali svoje bogatstvo, dok velika većina običnih Amerikanaca od "kvantitativnog labavljenja" nije imala nikakve koristi.
