Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Nov.2020, 16:22

Beogradski ekonomski forum: Dobar rezultat srpske privrede, ključno smanjenje deficita

Srpska ekonomija je na kraju 2020. ostvarila dosta dobar rezultata s ozbirom na prognoze s početka kovid krize i zahvaljući merama Vlade pad će biti manji od prvobitno prognoziranog i iznosiće do 1,5 odsto, kaže predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.

Smatra da je u narednom periodu potreban selektivan pristup pomoći najviše pogođenim kovid krizom, a da će ključno pitanje biti kako smanjiti fiskalni deficit na dva odsto u 2021. i kako stabilizovati javne >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << finansije ako ne dođe do očekivanog privrednog oporavka u idućoj godini.

Vlahović je drugog dana Beogradskog ekonomskog foruma, koji je održan onlajn, rekao da je direktna podrška države privredi ove godine bila oko 11 odsto BDP kako bi se period kovid krize što bezbolnije podneo, a da je manjem padu doprinelo i učešće poljoprivrede u BDP-u.

On je, međutim, rekao da rast deficita i javnog duga u 2020. samo delimično može biti povezan sa kovid krizom, a da su uzroci zapravo u još nereformisanom javnom sektoru i "neprimerenoj" politici plata u javnom sektoru koje su u ovoj godini porasle za 10 odsto, dok se najavljuje i povećanje u idućoj godini.

Smatra da je u redu nagraditi one koji su najviše u krizi bili izloženi naporima, kao što su zdravstvo i prosveta, ali da nije racionalno podizati plate u celom javnom sektoru za koje navodi da su za 20 dosto veće nego u privatnom sektoru.

Ocenio je da je vlada preduzela niz racionalnih mera, ali da među njima nije podrška po 100 evra za punoletne građane za koje navodi da je bilo neracionalno trošenje novca koji je mogao mnogo efikasnije da se iskoristi.

"Naša optimistička nadanja su da će kovid biti prevaziđen do leta, ali bojim se da će kovid kriza značajno uticati i u 2021. godini", kaže Vlahović.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner NBS Dejan Šoškić smatra da su u najvećem problemu investicije, uključujući domaće privatne investicije za koje kaže da su nosioci razvoja.

Naveo je da je za dugoročan ubrzan rast potrebna jaka pravna država, dobro obrazovana radna snaga i inovacije.

Šoškić kaže da ne treba ići u preterana dodatna izdvajanja za plate u javnom sektoru, osim u zdravstvu, prosveti i ulaganja u nauku.

Ocenio je da je Vlada Srbije solidno odgovorila na izazove kovida, ali da je možda ona mera od po 100 evra punoletnim građanima bila neracionalna.

Šoškić napominje da ne treba imati biti previše optimizma u pogledu stope rasta u 2021. godini, te da mora da se smanji učešće javnog duga u BDP-u kako se ne bi ušlo u spiralu da sve teže izmirujemo obaveze prema inostranstvu.

Na panelu "Nova nacionalna perspektiva posle pandemije i izbora" u okviru Beogradskog ekonomskog foruma, koji je moderirao predsednik ITM sistema Toplica Spasojević, govorio je i predsednik Kluba privrednika Zoran Drakulić.

Drakulić je naveo da su mere podrške privredi koje je Vlada Srbije spovela bile maksimum koji je mogao da se uradi, s tim što smatra da je drugi paket mera mogao da bude selektivniji.

On kaže da nije optimista za period posle Nove godine s ozbirom na pad i domaćih i stranih investicija i smatra da će mnoge firme morati da se zatvore, da će mnogi radnici ostati bez posla, a ne vidi prostora da država dalje pomogne.

Dačić: Skupština spremna da radi brzo i efikasno

Skupština Srbije je spremna da radi brzo i da u kratkom roku usvaja sve važne odluke za zaštitu i odbranu javnog zdravlja, a da se istovremeno ne narušavaju principi njenog rada, izjavio je danas predsednik parlamenta Ivica Dačić na Beogradskom ekonomskom forumu.

Na pitanje da li je skupština u stanju da odgovori izazovima koje je nametnula pandemija, i postoji li opasnost da ona bude "usko grlo", Dačić je odgovorio da takva mogućnost ne postoji.

"Nemamo trenutno zakon ili odluke koje se nalaze 'na čekanju' u skupštini. Čekamo da vlada predlaže zakone i druge akte, čim oni budu došli u skupštinu, u zavisnosti da li su po redovnom ili hitnom postupku, biće stavljeni na dnevni red", rekao je Dačić.

On je podsetio da je i Evropski parlament više puta sugerisao da skupština što manje radi po hitnom postupku, već da zakone i druge akte donosi po redovnom postupku.

"U tom smislu smo napravili iskorak u prošloj godini, kada je svega 19 odsto akata usvojeno po hitnom postupku, za razliku od pretprošle kada je bilo skoro 50 odsto. Sada ćemo ići još dalje, a to znači da smo predvideli da nećemo donositi zakone po hitnom postupku, što je napredak u radu parlamenta", rekao je Dačić.

On je dodao da se rok od 15 dana, koliko je potrebno da zakoni čekaju u skupštinu, koristi za javna slušanja i rasprave po odborima.

"Ali, ako ima potrebe, ako je u pitanju interes države, nacionalni, bezbednosni ili zbog zaštite javnog zdravlja, predlozi akata se mogu stavljati po hitnom postupku, 24 sata pre sednice", rekao je Dačić.

Podsetio je da su po hitnom postupku doneti rebalans budžeta i izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

"Mi odluke donosimo brzo, u punoj koordinaciji na Kolegijumu parlamenta, sprovodimo ih efikasno i ne postoji mogućnost da se ugrozi način funkcionisanja skupštine", rekao je Dačić.

On je dodao da dužina mandata ovog saziva skupštine nije opterećenje za parlament, jer on ima svoju agendu.

"Važno je da skupština radi efikasno i da bude sastavni deo svih naših napora, u smislu ekonomskih reformi, odluka koje država mora da donosi, ali i naravno za sve druge izazove, spoljnopolitičke, dijalog sa Prištinom, sa EU", rekao je Dačić.

On je naveo da je Srbija veoma ozbiljno, možda i pre drugih, shvatila i radila na tome da pomogne privredi da lakše prođe kroz krizu, kao i da građanima pruži dodatnu zaštitu.

"Sa ove distance, možemo da kažemo da su oba cilja ispunjena i svetske ekonomske institucije odaju priznanje Srbije zbog toga. To je priznala i EU, da je Srbija najuspešnije izašla na kraj sa ekonomskim nevoljama", rekao je Dačić.

U tom smislu, naveo je da je stav SPS, ali vlade, predsednika, pa i SNS, da treba nastaviti sa tim tendencijama za pomoć privredi da lakše prođe period krize, kao i pomoć građanima, pre svega najpogođenijim grupama i pojedincima, dok traje kriza.

"Moramo da se spremimo da sačuvamo zdravlje ekonomije i ljudi", zaključio je Dačić.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...