Izvor: Politika, 09.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd jeftin, ali za evropske plate
U poređenju sa sedam glavnih gradova u okruženju, Beograd ima najniže cene u minimarketima i hipermarketima. – U supermarketima najskuplji jaja i kačkavalj. – Beograd skup za one koji u njemu žive, a jeftin za strance
Beograd je najjeftiniji grad u regionu i u proseku ima najniže cene pojedinih proizvoda, pokazalo je istraživanje Saveza ekonomista Srbije. Analizirano je 28 proizvoda u osam gradova u regionu – Beogradu, Ljubljani, Sarajevu, Podgorici, Zagrebu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sofiji, Bukureštu i Budimpešti – u četiri tipa prodavnica, minimarketima, supermarketima, hipermarketima i diskontima. Prema ovom istraživanju, koje su potpisali prof. dr Dragan Đuričin i dr Dragan Lončar, glavni grad Srbije ima „potpunu cenovnu konkurentnost” u minimarketima i hipermarketima, a delimičnu u supermarketima i velikim diskontima, gde se nalazi među prva tri grada u regionu.
– Beograd ima najniže cene u minimarketima. Vrednost korpe, koja sadrži 15 proizvoda, kod nas je manja od prosečne u zemljama u okruženju i iznosi 10,9 evra. U Zagrebu je najskuplja i iznosi 16,07 evra – rekao je dr Đuričin, predstavljajući analizu juče u Privrednoj komori Srbije.
Prema ovim podacima, u minimarketima u Beogradu cene čak 13 proizvoda, među kojima su mleko, jogurt, juneće, pileće i svinjsko meso, hleb, krompir, ulje, niže su u Beogradu nego u drugih sedam gradova u regionu, dok je samo gazirana mineralna voda kod nas gotovo dvostruko skuplja nego u Ljubljani, gde je najjeftinija u regionu.
U supermarketima, u kojima je cena korpe znatno ispod proseka i za 16 proizvoda iznosi 18,33 evra, Beograd je na drugom mestu, iza Budimpešte, koja je jeftinija. Cena svinjskog buta u glavnom gradu Mađarske je 4,95, u Beogradu 5,31, a u Zagrebu 7,79 evra. Pileće meso je kod nas 1,81, u Budimpešti 2,49, Ljubljani 2,98, a u Zagrebu 3,36 evra po kilogramu. U ovom formatu trgovine, pokazalo je ovo istraživanje, nekonkurentne su samo cene jaja (1,14 evra za deset komada) i kačkavalja, koji kod nas košta 6,54 evra i za oko tri evra je jeftiniji od najskupljeg u prestonici Hrvatske, gde košta nepunih deset evra po kilogramu.
– Cene u Beogradu su najpovoljnije i u hipermarketima. Cena naše korpe, u kojoj je 20 proizvoda, znatno je ispod proseka svih gradova, ali ima i najmanju vrednost u odnosu na svaki pojedinačni grad i iznosi 30,32 evra. Čak šest proizvoda – mleko, jogurt, pivo, krompir, brašno i ulje – kod nas je najjeftinije. Među tri najjeftinija grada smo po ceni 15 od uzorkovanih 28 artikala. Samo dva proizvoda, pirinač i kačkavalj, cenovno su nekonkurentni – rekao je dr Đuričin.
Beograd se, prema ovoj analizi, dobro kotira i u kategoriji velikih diskonta, gde po cenama zauzima treće mesto, iza Budimpešte i Bukurešta. Četiri proizvoda su najjeftinija na našem tržištu, dok smo i u ostalim kategorijama konkurentni.
Savez ekonomista Srbije u ovom istraživanju osvrnuo se na poređenje cena u Beogradu u odnosu na 24. maj, kada je rađeno slično istraživanje, ali u ukupno devet gradova, jer su tada bile obuhvaćene i cene u Skoplju. Tako je u poslednjih sedam meseci na našem tržištu došlo do pada cena u evrima za većinu proizvoda. Najviše je pojeftinilo mleko – oko 35 odsto, hleb – 15 odsto i brašno – oko 35 odsto.
Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga, izjavio je da on nikada nije mislio da je Beograd najskuplji, nego da je takva slika stvorena u javnosti.
– Zadovoljan sam što je ovo istraživanje pokazalo da je Beograd konkurentniji od ostalih gradova u okruženju. Tome su doprineli i proizvođači i trgovci – rekao je Milosavljević, komentarišući istraživanje Saveza ekonomista Srbije.
Zvaničnici će, bez sumnje, biti zadovoljni ovim istraživanjem. Isto kao i snabdevači i trgovci, ali jedno je poređenje cena artikala u evrima, a sasvim drugo naša skromna kupovna moć. Sudeći po tome, Beograd je skup za one koji u njemu žive, a jeftin za strance i njihova primanja. Drugim rečima, bilo bi dobro da imamo evropske plate i srpske cene. Sa 350 evra prosečne zarade u Srbiji ne možemo da doživimo cene domaćih proizvoda kao evropski potrošači sa platama od 1.500 do dve hiljade evra.
Đuričin je izrazio bojazan da bi ovakva situacija mogla da dovede u pitanje profitabilnost trgovinskih lanaca i njihovih dobavljača, dok su predstavnici proizvođača prokomentarisali da bi javnosti trebalo predstaviti istraživanje koje pokazuje proizvođačke cene i njihov odnos prema cenama koje plaćaju potrošači.
Dragan Filipović, direktor Delta Maksi grupe, istakao je da su trgovci smanjili marže u poslednjih godinu dana i da je ovo istraživanje pokazalo da Beograd nije najskuplji grad, kako se to često u javnosti govorilo.
– Pitanje je kako će trgovina i proizvođači opstati i da li će imati obrtna sredstva za nove investicije i radna mesta – rekao je Filipović.
Na pitanje da li nas čekaju nova poskupljenja, on je rekao da ih neće biti, iako je do sada bilo više zahteva, uglavnom od uvoznika.
Stanka Čurović, direktor Merkatora u Srbiji, istakla je da je ovo, između ostalog, rezultat niske kupovne moći, ali da, po njenom mišljenju, istraživanju nedostaje odnos prosečnih zarada u odnosu na cene životnih namirnica.
Petar Bogosavljević, iz Pokreta potrošača Beograda, rekao je da ovo istraživanje ne prikazuje stvarne cene i standard. Bogosavljević je ocenio da se mogu staviti primedbe i na to koji su proizvodi obuhvaćeni istraživanjem, da je pod velikim znakom pitanja i pokušaj da se prati nivo cena izražen u evrima, jer je kurs dinara nestabilan.
Jelica Antelj
[objavljeno: 10/02/2009]
.jpg)
