Izvor: Politika, 26.Okt.2010, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bela knjiga: Malo podsticaja za investiranje

Šta su preporuke stranih investitora Vladi Srbije u nekoliko važnih oblasti koje se smatraju stubovima razvoja

Najveći makroekonomski rizik sa kojim će se srpska privreda suočiti narednih godina biće naglo i značajno smanjenje priliva stranog kapitala i kriza platnog bilansa. To upozorenje vlastima u Beogradu stiže sa stranica ovogodišnje Bele knjige, zbirke preporuka koje Savet stranih investitora (FIC) upućuje svake godine Vladi Srbije.

U prethodnoj godini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije bilo promena u sistemu podsticaja za investicije, ocenjuje FIC. A zatim ističe da strane investitore posebno zabrinjava činjenica da su slabom rejtingu Srbije u globalnoj konkurentnosti u velikoj meri doprineli parametri koji su posebno značajni za investitore – svojinska prava, teret državne regulative, efikasnost pravosudnog sistema u rešavanju sporova, efikasnost antimonopolske politike, saradnja radnika i poslodavaca... „Poboljšanje ovih parametara ne zahteva velika ulaganja, sve što je potrebno jeste politička volja, odlučnost i akcioni plan kojim bi se uveli i podržali evropski standardi koji se primenjuju u ovim sektorima”, konstatuju investitori.

Bela knjiga sadrži analize stubova razvoja (infrastruktura, nekretnine i gradnja i radna snaga) i pravni okvir (stečaj, zaštita potrošača, javne nabavke, porezi, carine....) sa preciznim preporukama Saveta. Zbog obimnog materijala, „Politika” se odlučila da predstavi neke od preporuka za stubove razvoja.

Energetika: Opremiti lokacije

- izmeniti Zakon o energetici kako bi se primenile odredbe za olakšice povlašćenim proizvođačima električne energije;

- povećati javnu svest o efikasnom korišćenju električne energije i potrebi da se poveća njena cena;

- prekinuti monopol Naftne industrije Srbije što je pre moguće kako bi se privukli potencijalni investitori;

- doneti propise o energetskoj efikasnosti;

- pripremiti i ponuditi investitorima definisane i opremljene lokacije sa svom potrebnom infrastrukturom.

Gradnja: Hitno usvojiti zakon o restituciji

- novi Zakon o planiranju i izgradnji utiče na pet važnih oblasti: prostorno planiranje, izgradnju, građevinsko zemljište, restituciju i legalizaciju. Sve ove oblasti moraju posebno da se regulišu, što je moguće pre kroz sistematska podzakonska akta;

- i dalje postoji problem konverzije bez naknade i problem registracije prava vlasništva nad građevinskim zemljištem zbog grubog tumačenja Zakona o planiranju i izgradnji od strane zemljišnih katastara. Podzakonska akta bi trebalo da omoguće jasnije tumačenje odredaba ovog Zakona ili barem uspostavljanje usaglašene prakse;

- neophodno je da se još više uprosti proces izdavanja dozvola, a potrebno je i da se razmotri mogućnost smanjenja naknade za uređenje zemljišta i svih drugih troškova u vezi sa izgradnjom;

- izraditi nacrt Zakona o restituciji, dati ga na javnu raspravu i usvojiti što je moguće pre;

- država treba da donese nacrt Zakona o lizingu nekretnina;

- izmeniti u celosti Zakon o hipoteci jer nije u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Radno pravo: Za slobodu dogovora

- neophodno je dodatno smanjenje troškova radne snage da bi se povećala stopa zaposlenosti i smanjio takozvani „rad na crno”;

- izmeniti zakon da bi se na jasan način definisalo da se deo zarade za radni učinak ne mora utvrđivati na mesečnom nivou i da zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca nije posebna dodatna obavezna kategorija zarade. Sloboda dogovora zaposlenih i poslodavca o strukturi zarade i dodatnih pogodnosti i uspostavljanje sistema zarada koji će stimulisati rad zaposlenih osnov je tržišnog funkcionisanja tržišta rada;

- u slučaju nedostatka znanja i sposobnosti zaposlenog ne bi trebalo da postoji obaveza da se oformi komisija već bi poslodavac trebalo da bude u mogućnosti da utvrdi razlog za otkaz na neki drugi odgovarajući način. Otkazni rok ne bi trebalo da bude duži od 15 dana;

- predlažemo da se zakonom predviđeni vremenski limit trajanja ugovora o radu na određeno vreme sa 12 meseci produži na 36 meseci;

- predlažemo da se poslodavcu omogući da obavesti zaposlenog o promeni rasporeda radnog vremena najkasnije tri dana pre takve promene;

- od izuzetne je važnosti da se u potpunosti izmeni obračun otpremnine tako da se visina otpremnine u slučaju proglašenja zaposlenog za tehnološki višak od strane poslodavca bazira isključivo na godinama rada zaposlenog kod tog konkretnog poslodavca, a da u krajnjem slučaju ostatak iznosa otpremnine (i to za preostali broj godina rada u radnom odnosu kod prethodnih poslodavaca) snosi država o svom trošku;

- budući da je privremeno udaljenje zaposlenog sa rada predviđeno kao jedina „disciplinska” mera koju predviđa Zakon o radu, a da je odbijanje dela zarade ne samo delotvorna disciplinska mera već i kao takva predviđena zakonima pojedinih okolnih zemalja, predlažemo da odbijanje dela zarade, čija visina ne bi prešla 20 odsto ugovorene osnovne mesečne zarade zaposlenog, bude eksplicitno navedeno u Zakonu o radu kao moguća mera;

- prošireno dejstvo opšteg kolektivnog ugovora (OKU) treba da bude stavljeno van snage.

Poljoprivreda: Subvencije bez segregacije vlasnika

- usvojiti četvorogodišnje strategije za sve glavne sektore poljoprivredne proizvodnje kojima će se utvrditi srednjoročne politike dodele novčane pomoći;

- subvencije (tamo gde ostanu instrument ekonomske pomoći) treba da budu dostupne svim pravnim i fizičkim licima pod jednakim uslovima, bez obzira na vlasničku strukturu, kako bi se osigurala transparentnost procesa, nagrađivanje efikasnih proizvođača i priznavanje profesionalizacije poljoprivrede;

- hitno uspostaviti Nacionalnu referentnu laboratoriju kao što je propisano Zakonom o bezbednosti hrane. Mora se osigurati potpuna nezavisnost te laboratorije tako što će se ona zakonom obavezati da sprovodi mikrobiološka ispitivanja sirovog mleka u skladu sa međunarodno priznatim standardima u ime države, ali i u ime poljoprivrednika i mlekara. To bi umnogome vratilo poverenje između poljoprivrednika i mlekara (one danas klasifikuju mleko prema sopstvenim kriterijumima). Tako bi se postigla veća stabilnost cene sirovog mleka, što bi poljoprivrednicima omogućilo da poboljšaju kvalitet mleka i da ostvare veću cenu.

Pripremio: Miša Brkić

-----------------------------------------------------

Parafiskalni nameti

Savet je zabrinut skorašnjim događajima u fiskalnoj politici Srbije koji se tiču novih javnih dažbina i lokalnih poreza, koji se nameću preduzećima na osnovu zakona i podzakonskih akata.

Prvu grupu čine javne dažbine na različita javna dobra (vodu, šume i ostalo). Slične javne dažbine postoje širom sveta, pri čemu su one najčešće povezane sa korišćenjem takvih javnih dobara. Međutim, umesto da se zaista odnose na korišćenje određenih dobara, ove javne dažbine u Srbiji imaju karakter redovnih poreskih obaveza. Na primer, u slučaju naknade za zaštitu, korišćenje i unapređenje šuma (stupa na snagu 15. novembra 2010) svako pravno lice će biti obavezno da plati 0,025 odsto ukupnih godišnjih prihoda po tom osnovu. Pored toga, novi Zakon o vodama (stupa na snagu 1. januara 2011) propisuje šest različitih vrsta javnih dažbina, čiji će procenat ili ceo iznos biti regulisan određenim podzakonskim aktom. Slično se dešava i u pogledu rudarstva, javnog prevoza, poljoprivrednog zemljišta... Nijedna od ovih javnih dažbina nije pod nadležnošću Ministarstva finansija, već nezavisnih izvora prihoda raznih fondova, agencija i drugih ministarstava.

Druga grupa pitanja su lokalni porezi i takse (one koji se plaćaju lokalnim samoupravama) i činjenica da finansiranje opština još nije sistemski regulisano. Naime, Zakon o finansiranju lokalne samouprave reguliše samo moguće vrste lokalnih poreza, ali ne i najbitnije stavke – ko je poreski obveznik i koliki je iznos lokalnog poreza. Posledica je da lokalne vlasti samostalno odlučuju o ovim pitanjima. Povrh toga, Zakon ne propisuje nikakve smernice za određivanje visine poreza, niti postavlja granice, kao što i ne određuje raspodelu prikupljenih sredstava. U praksi je široko rasprostranjeno da iznos lokalnih poreza varira u zavisnosti od mesta sedišta kompanije u okviru određene opštine, pri čemu je „zoniranje” osmišljeno tako da su veće kompanije uvek u zoni gde su lokalni porezi nekoliko puta viši u poređenju sa zonama u okviru iste opštine.

Bez bilo kakve namere da dovodimo u pitanje postojanje koncepta lokalnih poreza u poreskom sistemu Srbije, ovaj savet čvrstog je stava da bi jasna pravila trebalo da budu postavljena u odnosu na to kome su obračunate lokalne dažbine kao i koliki je njihov maksimalni iznos.

objavljeno: 27.10.2010.

Nastavak na Politika...

B92: FIC: Malo podsticaja za investitore