Izvor: B92, 16.Okt.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke u Srbiji likvidne
Beograd -- Članovi radne grupe Vlade Srbije i Udruženja banaka Srbije nakon zajedničkog sastanka, zaključili da je bankarski sektor u Srbiji likvidan, solventan i siguran.
Na sastanku predstavnika banaka i Vladine radne grupe za praćenje uticaja svetske finansijske krize na srpsku ekonomiju, najavljeno je da će se posebna pažnja posvetiti nastavku uspešnog funkcionisanja bankarskog sektora, naročito kreditiranju privrede i stanovništva.
"Građani i privreda >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mogu da imaju puno poverenje u banke", navodi se u saopštenju izdatom nakon sastanka.
"Zahvaljujući adekvatnom i pravovremenom angažovanju banaka, Udruženja banaka Srbije, Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija, trenutni efekti globalne finansijske krize prevashodno su psihološke prirode", ocenili su učesnici sastanka.
Na današnjem skupu učestvovali su državni sekretar u Ministarstvu za finansije Slobodan Ilić, viceguvernerka NBS Mira Erić-Jović, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić i predsednici izvršnih odbora banaka.
Zemlje van evro-zone manje pogođene
Zemlje centralne i istočne Evrope koje su van evro-zone neće mnogo biti pogođene globalnom finansijskom krizom, izjavio je predsednik revizorske kuće "Diloit i Tuš" Dragan Đuričin.
Đuričin je, na konferenciji za štampu u Međunarodnom pres centru Tanjuga, rekao da to posebno važi za zemlje koje se nalaze u tzv. "Adrija zoni", u koju spadaju i bivše zemlje SFRJ, koje će biti još manje pogođene bankarskom krizom i zbog toga što imaju veoma konzervativno regulisan odnos između centralnih i poslovnih banaka.
Tako Srbija ima najveće stope obaveznih rezervi, pa je značajan deo bankarskog potencijala sterilizovan u NBS. Odnos između duga i depozita je skoro stoprocentni, odnosno banke na jedan dinar depozita emituju jedan dinar kredita, naveo je Đuručun.
On je rekao da je problem kredibilitet privrede Srbije, koja ima najniži kreditni rejting u centralnoj i istočnoj Evropi, a tu je i visok deficit tekućih plaćanja, koji je u bankarskom sektoru definisan terminom povlačenja kapitala, što dovodi do pada likvidnosti na lokalnom tržištu.
Đuričin je ukazao i da je bankarski sektor u našoj zoni "plitak", iako je imao visoke stope rasta poslednjih godina, aktiva banaka je oko 100 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je značajno manje nego što je u EU, gde je ona veća za 300 do 400 odsto od BDP-a.
"Kriza u kojoj se nalazimo može se okarakterisati kao recesija i ona je još uvek veoma daleko od one velike depresije iz 1929. godine2, rekao je Đuričin.
On je dodao da je Pariski protokol za prevazilaženje krize u međubankarskim kreditima odlučio da primeni švedski model iz 80-ih godina. Takođe je predviđeno da država može kupovati dug banaka do 31. decembra 2009. godine i vršiti dokapitalizaciju banaka, kupovanjem prioritetnih obveznica, koje nemaju pravo glasa.
Važna je i odluka da "nema propasti za državu relevantnih banaka", od kojih zavisi privreda, za koje će se praviti krizni planovi. Takođe je predviđena i modifikacija revizorskih standarda i standarda vezanih za alokaciju troškova i prihoda, ukazao je Đuričin.
