Izvor: Blic, 15.Mar.2010, 21:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke menjaju kamatne stope bez jasnih uslova
Umesto da lutaju od inspekcije do inspekcije, potrošači koji imaju problem sa trgovcem a ne znaju kako da ga reše od 18. marta pomoć će moći da potraže u Centru za zaštitu potrošača Ministarstva trgovine i usluga. Zaposleni ovog centra potrošače će upućivati na prave adrese onih institucija koje mogu da im pomognu ili će rešavanje problema preuzimati u svoje ruke.
Ljiljana Stanković, pomoćnik ministra trgovine, kaže za „Blic” da se osnivanjem Centra >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zapravo proširuju aktivnosti Odeljenja za zaštitu potrošača, koje posluje pri Ministarstvu trgovine.
- Linije kol-centra za potrošače biće otvorene u petak. Potrošači koji imaju bilo koji problem moći će da se javljaju, a mi ćemo ih u skladu sa problemom koji imaju upućivati kome dalje da se jave ili ćemo zabeležiti njihov problem i sami ga proslediti dalje nadležnim institucijama. Važno je naglasiti da se otvaranjem ovog centra neće ukinuti kol-centri organizacija za zaštitu potrošača. Plan projekta je da stvorimo centar koji će probleme zajednički analizirati sa potrošačkim organizacijama i nadležnim institucijama kako bismo ih rešili ne na pojedinačnom, već na generalnom nivou - kaže Stankovićeva.
Ona dodaje da će kol-centar koji se otvara u petak imati nekoliko uloga, od savetodavne, do edukativne, jer u oblasti zaštite potrošača moraju da uče i trgovci i potrošači.
- Potrošački sporovi su male vrednosti i gotovo nigde u regionu ne postoje primeri rešavanja sporova sudskim putem. U saradnji sa Ministarstvom pravde i njihovim Centrom za medijaciju nastojaćemo da se potrošačima približi mogućnost vansudskog rešavanja sporova i da na taj način ohrabrimo i trgovce i potrošače. Na primer, ukoliko nam se javi potrošač koji ima problem sa kupljenim frižiderom, pre nego što predmet bude prosleđen nadležnoj inspekciji ili drugim službama, Centar će pozvati potrošačku organizaciju da zajedno sa potrošačem poseti trgovca i predoči mu potrošačevo pravo i ponudi mu nagodbu. U početku ne očekujemo da efekti takvog načina poravnanja budu značajniji, ali to nam je budućnost i ovakav centar moramo imati - kaže Stankovićeva i dodaje da je otvaranje Centra zapravo priprema za odredbe novog zakona o zaštiti potrošača, koji treba da bude usvojen najkasnije do juna ove godine.
Zadatak Centra je rešavanje problema u svim oblastima roba i usluga. Ona navodi da je jedno od najozbiljnijih i najzahtevnijih područja u oblasti zaštite potrošača bezbednost hrane i proizvoda.
- Proizvodi moraju biti sigurni po život i zdravlje potrošača i moraju odgovarati zdravstvenim, higijenskim i drugim uslovima, i tu nema odstupanja - istakla je Stankovićeva i dodala da potrošač ima pravo da bude informisan na razumljiv način o svojstvima proizvoda koje kupuje i uslugama koje koristi. Ona je ukazala da se to naročito odnosi na informacije o sastavu, higijenskoj ispravnosti, kvalitetu, ceni, uslovima plaćanja, načinu korišćenja i održavanja proizvoda, ali i opasnostima do kojih može da dođe prilikom njihovog korišćenja i upotrebe.
O značaju ovakvog centra svedoče i iskustva trgovaca jer prigovora na kupljenu robu ima na hiljade. Neki od njih probleme, kako kažu, rešavaju na licu mesta.
Milena Radulović, direktor marketinga „Jabuke” i „SOS marketa”, kaže da je od prigovora koje su dobijali prodavci najviše bilo onih koji se odnose na mleko i mlečne proizvode.
- Sve prigovore rešavamo na licu mesta, bilo tako što potrošačima vratimo novac ili im robu menjamo za neku drugu - kaže Radulovićeva.
Za razliku od hrane, broj reklamacija za obuću i odeću ipak je nešto veći.
U „Delta sportu”, koji je uvoznik brojnih popularnih brendova kao što su „najki”, „zara”, „meks”, kažu da su lane u njihovih 127 prodavnica imali oko 1.700 reklamacija.
- Mi reklamiranu robu šaljemo na ekspertizu u „Jugoinspekt”. Ukoliko ekspertiza pokaže da je oštećenje robe nastalo u fabrici, potrošaču vraćamo novac ili mu nudimo mogućnost da taj proizvod zameni za neki drugi u toj vrednosti ili uz doplatu. Uglavnom sve reklamacije rešavamo u korist potrošača - kaže Anja Dmitrović iz „Delta sporta”.
Iako su potrošačke organizacije lane imale najviše žalbi na kvalitet bele tehnike, Slobodan Šijan, vlasnik prodavnica električnih uređaja „Tehnomanija”, kaže da u ovom lancu žalbi i nije bilo mnogo i da je 99,99 odsto njih rešeno u korist potrošača.
- Male kućne aparate menjamo na licu mesta za nove. Ukoliko je kojim slučajem roba oštećena, kupcu nudimo sniženje cene ili zamenu proizvoda za neki drugi, pa čak i intervenišemo kod servisera i kod uvoznika da se servisiranje završi u što kraćem roku - kaže Šijan.
Inače, bela tehnika se lane našla na trećem mestu prigovora potrošača, a na prvom mestu su bile žalbe na kvalitet i cene usluga od javnog značaja, kao što su snabdevanje električnom energijom, gasom ili vodom, dok su na drugom mestu bile finansijske usluge.
Ministarstvo trgovine i usluga juče je pokrenulo akciju informisanja potrošača i trgovaca o njihovim pravima i obavezama. Tim povodom Ministarstvo je pozvalo sve trgovinske firme da pomognu u realizaciji tog projekta tako što će na 25.000 prodajnih mesta u Srbiji na vidno mesto istaći plakat „Unapređujemo konkurentnost - potrošači i trgovci na istom zadatku”. Plakat na neposredan i jednostavan način u formi stripa predstavlja bitne odredbe Zakona o zaštiti potrošača kako bi se uticalo na podizanje svesti potrošača o njegovim pravima i sugerisalo trgovcima kako da unaprede poslovanje.
Novine u nacrtu novog zakona o zaštiti potrošača
Novi zakon o zaštiti potrošača, u koji je integrisano 15 evropskih direktiva, još je u izradi i njegovo usvajanje očekuje se najkasnije do kraja juna ove godine. Taj zakon sa sobom donosi niz novina na srpsko tržište:
1 Sva roba široke potrošnje ubuduće će imati obaveznu garanciju u trajanju od dve godine, s tim što zakon predviđa i mogućnost ugovorne garancije po kojoj trgovac potrošačima može da ponudi dodatnu garanciju na neki proizvod od, na primer, pet godina;
2 Teret dokazivanja neispravnosti proizvoda sa potrošača ubuduće biće prebačen na teret trgovaca;
3 Trgovac će biti dužan da pre nego što bilo šta proda potrošača podrobno obavesti o detaljima plaćanja, servisiranju, garanciji, roku isporuke, ceni s porezom, mogućnosti raskida ugovora i eventualnom depozitu. Ako nešto propusti da navede, kupac će moći da raskine ugovor;
4 Konačne cene robe i usluga ubuduće će morati da budu jasno i čitko ispisane, i to sa uračunatim porezom;
5 Biće uveden mehanizam vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, u kome će posebnu ulogu imati organizacije za zaštitu potrošača. Kaznene mere, međutim, još nisu poznate jer će biti propisane tek po završetku usaglašavanja teksta zakona sa iznesenim primedbama;
6 Zakon će u većem delu odmah biti primenjiv u praksi.
NAPOMENA: Zakonom o zaštiti potrošača biće uređene opšte obaveze prava potrošača, turističke usluge, potrošački krediti, usluge od opšteg ekonomskog značaja (gas, telefonija, EPS, kablovski operateri), ugovori na daljinu (trgovački putnici, kataloške porudžbe), ugovori o pružanju usluga (zanatske), nepravične ugovorne odredbe...
Besplatan poziv kol-centru
Centar za zaštitu potrošača imaće svoj kol-centar koji počinje da radi u petak, 19. marta. Broj telefona kol-centra 0800/103-104, građanima će biti na raspolaganju svakog radnog dana od 10 do 14 sati, a svaki poziv je besplatan.
U 2009. godini obavljeno 170.000 kontrola hrane Švercovano meso opasno po zdravlje
U Srbiji je u 2009. godini obavljeno 170.000 inspekcijskih kontrola u oblasti bezbednosti hrane i podneto više od 7.000 prijava. Ipak, samo jedan odsto uzorkovane hrane bilo je zdravstveno nebezbedno i povučeno je s tržišta.
Ovo su rezultati analize Ministarstva poljoprivrede posle kontrole sprovedene kroz sve objekte u kojima se prodaje i proizvodi hrana, objasnio je juče ministar Saša Dragin na tribini o primeni Zakona o bezbednosti hrane. On je precizirao da je lane podneto 6.400 prekršajnih prijava, 613 prijava za privredni prestup i 209 krivičnih prijava inspekcija protiv neodgovornih lica.
Dragin je rekao da poseban problem u toj oblasti predstavlja šverc hrane, a pogotovo nelegalni uvoz mesa u prethodnih nekoliko godina i istakao da resorno ministarstvo taj problem rešava zahvaljujući jako dobroj saradnji sa policijom.
On je naglasio da se na taj način štite ne samo potrošači već i proizvođači, jer se kontrolisanjem svake namirnice koja uđe u Srbiju „sprečava uvoz hrane lošeg kvaliteta po damping cenama”.
Dragin je naglasio da bezbednost hrane nije samo „nešto o čemu moramo da brinemo zbog evropskih integracija, izvoza naših proizvoda, stalnih kontrola koje nam dolaze iz Brisela”, već pre svega zbog „zdravlja svojih najbližih”.
Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede, sumirajući rad inspekcijskih službi, rekao je da su u inspektoratu „generalno zadovoljni onim što su rezultati analiza pokazali”.
Tanja Knežević, direktorka Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, kazala je da su rezultati istraživanja o zdravstvenom stanju stanovništva, koje je taj institut sproveo 2000. i 2006. godine „nezadovoljavajući” jer su pokazali da su potrošači u Srbiji nedovoljno informisani o tome „šta je zdravo za njih i zbog čega je bitna kontrola kvaliteta i zdravstvene ispravnosti namirnica”.
Kneževićeva je ukazala da je najveći procenat vodećih kardiovaskularnih i malignih oboljenja, dijabetesa i drugih bolesti nastao upravo usled konzumiranja „kontaminirane” hrane.
E. B.
Istraživanje „Tajni kupac” Asocijacije potrošača Srbije Inspektori na tajnom zadatku u bankama
Većina od 10 ispitivanih banaka u Srbiji ne daje jasne i precizne informacije o uslovima odobravanja kredita, naročito o uslovima promene kamatnih stopa. To onemogućava korisnike finansijskih usluga da naprave dobar izbor i donesu racionalnu odluku o uzimanju kredita, rezultati su istraživanja koje je juče objavila Asocijacija potrošača Srbije (APOS).
Metodom „tajni kupac” APOS-ovi istraživači obišli su 20 filijala banaka: „Banka Inteza”, „Komercijalna banka”, „Rajfajzen banka”, „Hipo Alpe-Adrija banka”, „Eurobanka EFG”, „Unikredit banka” Srbije, „Agroindustrijska komercijalna banka” AIK Niš, „Sosijete ženeral banka”, „Vojvođanska banka” i „Folksbanka” (po jednu filijalu u Novom Sadu i Beogradu), tražeći informaciju pod kojim uslovima mogu da uzmu kredit od 400.000 dinara za opremanje stana, sa poželjnim rokom otplate do pet godina.
Rezultati istraživanja pokazali su da su u svim filijalama „tajnim kupcima” predočeni osnovni uslovi - stalni radni odnos i kreditna sposobnost, odnosno opterećenost plate do 30 odsto, a najduži rokovi otplate su se kretali od 24 do 96, a najčešće 60 meseci.
- U pet filijala je otvoreni tekući račun bio preduslov za odobravanje kredita, dok su se kod 13 filijala tražili žiranti ili menice kao sredstvo obezbeđenja. Kod svih banaka kamate za klijente bez tekućih računa u banci gde se traži kredit znatno su više, a razlika prelazi i sedam kamatnih poena - za korisnike sa tekućim računom od 17,45 do 28 odsto, a za ostale od 19 do 31 odsto - kazala je Borislava Dejanović, član Upravnog odbora APOS-a.
Osim toga, istakla je ona, istraživanje je pokazalo da banke u ugovorima predviđaju veliki broj mogućnosti za promenu visine kamatne stope bez jasno utvrđenih uslova, što je do sada i najčešći razlog prigovora i sporova.
- Na zahtev klijenta da banke daju nacrt ugovora o kreditu kako bi ga kod kuće do detalja proučio, pet od 20 filijala je odgovorilo potvrdno - rekla je Dejanović.
.jpg)
