Izvor: Politika, 16.Jul.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke evropske, kamate balkanske
Iz godišnjih izveštaja jasno se vidi da oko 70 odsto prihoda bankari „uberu” od interesa, a ostalo od provizija i usluga
Kada su, početkom prošle decenije, strane banke počele da dolaze, kao opravdanje za tadašnje visoke kamate ponuđeno je objašnjenje da su Srbi, kao klijenti, nepoznati. Jednostavnije rečeno, nismo imali kreditnu istoriju, a banka nije sigurna da li ćemo biti savesni dužnici, pa se od takvog rizika branila visokom cenom pozajmice. Kada steknete kreditnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istoriju kamate će, objašnjeno nam je, ići dole.
Marija R. se vrlo dobro seća ovakvih izgovora i da nije reč o njenom džepu, bili bi još smešni.
– Sada otplaćujem treći gotovinski kredit i, gle čuda, po znatno višoj kamati. Prvi „laki keš” indeksiran u evrima 2004. godine ugovorila sam s kamatom od 11 odsto, a tekući otplaćujem po 16,5 odsto. Znači cena pozajmice povećana je za sedam, osam godina za 50 odsto. Gde je nestala ta moja kreditna istorija, a bila sam uredan dužnik što se vidi i po tome što mi je banka odobrila i treći zajam – pita ova korisnica bankarskih proizvoda.
Njenu kreditnu istoriju „pojeo” je, čini se, kreditni rizik zemlje. Jer upravo ovom činjenicom stručnjaci objašnjavaju visoku cenu novca u našem slučaju.
A odgovor na pitanje zašto su kamate kod nas visoke dobija se i kad se suštinski pogleda istini u oči – od čega banke žive. Pretraživanjem godišnjih izveštaja o poslovanju, dolazi se do jednostavne i dobro poznate istine: banke žive od kamata na zajmove. Oko 70 odsto njihovih prihoda „uberu” od narodski rečeno interesa, a ostatak od naknada i provizija.
A šta je rizik zemlje koji se uračunava u cenu novca – objašnjava Nenad Gujaničić iz Sinteza invest grupe.
– Stanje naših javnih finansija pokazuje da već ulazimo u zonu nestabilnosti. Da nam je sudstvo takvo kakvo je i da nema sigurnosti vlasničkih prava. Da nam je kurs nestabilan. Kod nas je stopa poreza na dobit najniža, samo deset odsto i uprkos tome investitori ne dolaze. Propast Agrobanke, koja se dogodila preko noći, takođe je loša s aspekta stranih investitora. Berza je najbolji pokazatelj interesovanja ulagača, tu nema subvencija, dotacija. Kakvo je stanje pokazuje najbolje primer Komercijalne banke čije su akcije na istorijskom minimumu i niko neće da ih kupi. Sve ovo pokazuje da smo mi školski primer nepovoljnog ambijenta – kaže Gujaničić i dodaje da se može diskutovati o tome da li je konkurencija banaka dovoljno velika, jer od preko 30 banaka prvih deset zauzima 70 odsto tržišta.
Po njemu, ni veća konkurencija, ne administrativna mera ne bi mogla da obori kamatu koliko niži rizik zemlje.
Nebojša Savić sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju kaže da su kamate na zajmove kod nas visoke zato što su i kamate na štednju visoke. Svi bi, kaže, da žive od rente. Od skupih izvora bankarski novac mora da bude skup.
– Objašnjenje je jednostavno. Kamata je zbir euribora – cene novca na evropskom tržištu i rizika zemlje. Upravo je rizik zemlje naš večni problem, a mi ništa ne činimo da se uticaj tog faktora minimizira. Inflacija je konstantno visoka, politička stabilnost je takva kakva jeste i kada se svi faktori matematički slože nema niske kamate – kaže Savić.
Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, kaže da je tražnja za kreditima, tokom krize značajno smanjena, jer su dohoci stagnirali, a prodaja padala.
– Domaćinstva i korporacije su se razduživali. Dakle morali da vraćaju, a ne da uzimaju nove zajmove. Porasla su i nenaplativa potraživanja, što je indikator nesposobnosti privrede da vraća zajmove. To povećava rizik banaka i vodi višim kamatama. Uz to, banke moraju da se razduže prema inostranstvu, kako bi uskladile depozite, sa aktivom – kaže Gligorov.
Nije izvesno ni šta će biti sa dugovanjima države, koja su zapravo sve rizičnija, tako da banke ne mogu da očekuju da će sve naplatiti, dodaje naš sagovornik. Zato se osiguravaju visokim kamatama.
– Tu valja dodati ovu najavu finansijske represije, uz zahteve o reprogramu dugova. I to svakako ne povećava ponudu kredita. A ako su kamatne stope na državne obveznice visoke, one ne mogu da budu niske za bilo koga drugog – objašnjava Gligorov da je i država kumovala poskupljenju zajmova.
Nikola Fabris, glavni ekonomista Centralne banke Crne Gore i profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da se pitanje visokih kamata postavlja u svim zemljama regiona.
– Počevši od Hrvatske, preko Bosne i Hercegovine do Crne Gore svi misle da su zajmovi baš u njihovoj zemlji najskuplji – kaže on.
Dačićevu poviku na banke ocenjuje kao posledicu prošlosti gde se dugo vremena kredit smatrao socijalnom kategorijom, a banke socijalnim ustanovama. Jer, mnogi zajmovi su u prošlosti otpisivani ili ih ih je pojela inflacija, dodaje.
– Sa druge strane i banke su se malo otuđile od građana, pa im je samo profit postao bitan umesto da zajednički interes klijenata i banaka bude najvažniji – kaže Fabris i dodaje da očekuje da mandatar Ivica Dačić vrlo brzo relativizuje svoju izjavu o bankama kao narodnim neprijateljima.
----------------------------------------------------
Visoke kamate i pre krize
Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, kaže da su pre krize, kamate bile visoke zato što je tražnja za kreditima bila velika, a rast domaće štednje nedovoljan. Visoke obavezne rezerve ograničavale su banke da koriste strana sredstva kako bi kreditirala preduzeća i domaćinstva u Srbiji, dodaje.
– Uz to, veća preduzeća, ona sa boljom reputacijom, uzimala su novac na zajam neposredno u inostranstvu, jer je tamo jeftiniji. Zaduživanju u svetu doprinela je i centralna banka, jer je kurs bio veoma stabilan u periodu 2004. do 2008. godine, uprkos relativno visokoj inflaciji. Taj rast realnog kursa podsticao je očekivanja da će doći do devalvacije, kao što je i došlo. To opet tera banke da danas uračunaju u kamate.
Jovana Rabrenović - Anica Telesković
objavljeno: 17.07.2012.
Evropske banke - kamate balkanske
Izvor: NoviMagazin.rs, 17.Jul.2012, 00:09
Iz godišnjih izveštaja komercijalnih banaka u Srbiji jasno se vidi da oko 70 odsto prihoda bankari ’uberu’ od kamata, a ostalo od provizija i usluga.
.jpg)
