Kada su, početkom prošle decenije, strane banke počele da dolaze, kao opravdanje za tadašnje visoke kamate ponuđeno je objašnjenje da su Srbi, kao klijenti, nepoznati. Jednostavnije rečeno, nismo imali kreditnu istoriju, a banka nije sigurna da li ćemo biti savesni dužnici, pa se od takvog rizika branila visokom cenom pozajmice. Kada steknete kreditnu istoriju kamate će, objašnjeno je građanima, biti snižavane.
Marija R. se vrlo dobro seća ovakvih izgovora i da nije reč o njenom džepu, bili bi još smešni.
„Sada otplaćujem treći gotovinski kredit i, gle čuda, po znatno višoj kamati. Prvi ’laki keš’ indeksiran u evrima 2004. godine ugovorila sam s kamatom od 11 odsto, a tekući otplaćujem po 16,5 odsto. Znači cena pozajmice povećana je za sedam, osam godina za 50 odsto. Gde je nestala ta moja kreditna istorija, a bila sam uredan dužnik što se vidi i po tome što mi je banka odobrila i treći zajam“, pita ova korisnica bankarskih proizvoda, prenosi Politika.
Njenu kreditnu istoriju „pojeo” je, čini se, kreditni rizik zemlje. Jer upravo ovom činjenicom stručnjaci objašnjavaju visoku cenu novca u našem slučaju.
A odgovor na pitanje zašto su kamate kod nas visoke dobija se i kad se suštinski pogleda istini u oči – od čega banke žive. Pretraživanjem godišnjih izveštaja o poslovanju, dolazi se do jednostavne i dobro poznate istine: banke žive od kamata na zajmove. Oko 70 odsto njihovih prihoda „uberu” od narodski rečeno interesa, a ostatak od naknada i provizija.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR