Izvor: Blic, 25.Feb.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke dobile prostor u ZOP bez tendera
Banke dobile prostor u ZOP bez tendera
BEOGRAD - Nije u redu da Vlada nema nikakav uticaj na rad Nacionalne štedionice i da privatni akcionari dobiju infrastrukturu ZOP - izjavio je nedavno republički ministar finansija Božidar Đelić načevši tako temu o kojoj ostali učesnici u ovoj priči nerado govore za javnost. U razgovoru za 'Blic' Đelić kaže da je Vlada zaključila da je pokretanje jednog ovakvog projekta dobra ideja.
- Bilo je mišljenja da nam >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je u tom domenu dovoljna 'Poštanska štedionica'. Međutim, ako pogledate zemlje u okruženju, pa i na Zapadu, možete konstatovati da svugde imate i bankarske servise vezane za poštu i njenu infrastrukturu i nacionalne štedionice kao što je, na primer, 'Šparkase' u Nemačkoj. I pokazalo se da nije loše imati konkurenciju. Od kada je osnovana Nacionalna štedionica, vidimo da se pokrenula i 'Poštanska štedionica' i ona će sigurno imati više aktivnosti u godinama koje dolaze. Projekat, dakle, nije sporan. A šta je sa vlasničkom strukturom?
- Onima koji su pokrenuli ovaj projekat, mi smo prijateljski rekli da on može biti ili nacionalni ili privatni i da nije u redu da kreće kao privatni projekat a da njegovi akcionari budu neke državne banke, JUBMES i 'Jugarant banka', a da, s druge strane, ima pristup infrastrukturi ZOP koju naši poreski obveznici plaćaju već decenijama. I to pristup bez javnog tendera. A da ne govorim o imenu koje samo po sebi daje određenu težinu i govori o nekom vidu garancije. Znači, tu moramo da budemo veoma oprezni da ne bi bilo lažnih očekivanja od strane građana. Imajući sve to u vidu, jasno je da država mora biti uključena u taj projekat. I mi smo se veoma lako dogovorili da za početak Republika Srbija ima trećinu kapitala te institucije. Znači mi ne želimo sve da nacionalizujemo, ali je očigledno da Srbija, imajući u vidu da se to nacionalno dešava samo na njenoj teritoriji, mora da ostvari neka upravljačka i vlasnička prava. Znači, to je već dogovoreno.
- Jeste, ali treba uraditi još nekoliko stvari. Prvi korak je da se dobro utanači koje su to aktivnosti koje će Nacionalna štedionica moći da sprovodi tako da se sačuva njen profil izuzetno konzervativne finansijske institucije. Znači, da joj se zabrani da radi neke visokorizične poslove da ne bi došlo do lomova. Druga stvar je da se dobro razluči krajnja destinacija te institucije. Mislim da u krajnjoj meri i ona treba da bude privatizovana što bi, konačno, značilo i pronalaženje strateškog partnera. I treća stvar je da građanstvu bude jasno koji je to limit depozita za koji postoji garancija. To će biti izuzetno konzervativna institucija, što ne znači da će postojati garancija za sve. Tako ćemo doći do one narodne: 'Čisti računi, duga ljubav'.
Osnivanje Nacionalne štedionice neki su protumačili kao sukob NBJ i Republičke vlade oko koncepta bankarstva. Ima li u tome istine?
- Mislim da ne treba tražiti konflikt tamo gde ga nema. Narodna banka, očigledno, ne može da se ponaša u stilu 'kadija te tuži, kadija ti sudi'. Ona nikako ne može biti neko ko pokreće finansijske institucije jer bi upala u rizik konflikta interesa da kontroliše sve institucije, a da jednu gradi. Narodna banka Jugoslavije, kao centralna banka, ni u kom slučaju ne može da ima nešto što liči na biznis. I tu nije bilo nekog većeg spora. Kako komentarišete stav profesora Rankovića da je ovo tržište preusko da bi istovremeno postojale i Nacionalna i Poštanska štedionica?
- I ja sam se to u početku pitao, ali smo mi u Vladi prelomili i mislimo da ima prostora za obe institucije. Konkurencija je uvek bolja od monopola. B. Krivokapić Za 'Otpor' samo simpatija Šta mislite o ideji da predstavnici 'Otpora' učestvuju u carinskom postupku?
- Naš pristup je da 'Otpor' ima svog predstavnika u Savetu za borbu protiv korupcije, ali da nađemo prave mehanizme saradnje jer mislim da je svakom u interesu da stvari budu jasne. Znači odgovornost pripada izvršnoj vlasti, a savetodavno telo je savetodavno telo. Ono ne snosi odgovornost, ali nema ni prava upravljanja. Ja sam od onih koji misle da je bolje da svako zna koja je njegova funkcija i da nije dobro da se stvari previše mešaju, ma koliko ja imao simaptije za 'Otpor'.
