Izvor: Politika, 18.Jun.2010, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bankarski raj i privredni pakao
Industrijska proizvodnja još nije počela da izlazi iz stagnacije u koju je ušla septembra prošle godine, a bankarima ni ove godine nije krenulo loše. – Da li su visoke kamate ili ozbiljna reforma razlozi za dobro poslovanje banaka
Banke u Srbiji su se prošle godine, uprkos krizi, „ugojile” za dodatnih 200 miliona evra. Toliko je, naime, bio njihov profit, pokazuju podaci. Na ovo su nesumnjivo mislili tajkuni, odreda kod njih prezaduženi, kada su prozivali bankare da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su glavni krivci za slabljenje dinara i ukazivali na paradoks monetarne politike koja je doprinela „gojenju” bankarskog i „mršavljenju” realnog sektora (privrede)… Sa druge strane, ukupan dug srpske privrede (dinarski i devizni) porastao je do 20 milijardi evra, a samo na kursnim razlikama ta suma u maju je veća za 70 milijardi dinara. Gotovo da nema privrednika koji se za poslednje dve godine nije uhvatio u vrzino dužničko kolo zbog čega je nekoliko desetina hiljada preduzeća pred bankrotstvom, a sa isplatom zarada radnicima prosečno se kasni 47 dana.
Industrijska proizvodnja još nije počela da izlazi iz stagnacije u koju je ušla septembra prošle godine, a bankarima ni ove godine nije krenulo loše. Podaci NBS pokazuju da su banke u prvom tromesečju ove godine ostvarile dobitak pre oporezivanja od 6,9 milijardi dinara, što je za 1,2 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.
Nebojša Savić, profesor na FEFA univerzitetu, ocenjuje da je bankarski sektor doživeo ozbiljnu reformu, za razliku od realnog sektora čije tkivo nije očišćeno.
– Finansijski sektor, koji je takođe deo privrede, nije opterećen lošim bankama. Zaboravlja se da je likvidacijom četiri banke došlo do značajnog unapređenja finansijskog sistema. Jedan deo realnog sektora, nažalost, ostao je nereformisan, za razliku od privatizovanog dela koji, više-manje, uspešno posluje. U međuvremenu su takve firme gubile tržište, nisu uspele da se prilagode novim okolnostima – ocenjuje Savić.
On dodaje da moramo da shvatimo da banke posluju robom koja se zove novac. Njihov osnovni posao je, kaže, prikupljanje i briga o depozitima.
– Suština bankarske poslovne logike je da se kao preduzetnik pojavljuje sa tuđim novcem, da investira umesto onoga ko to ne zna. Zato bankari moraju veoma racionalno da gazduju da bi štedišama mogli da vrate ono što su dali na štednju sa kamatom. Nije to institucija u koju se dolazi da se uzmu pare, koje kasnije neće da se vrate. Zato malo smešno deluju komentari da banke uzimaju kamate, da preračunavaju sve u evrima. Pa naravno, kad se zadužuju u evrima i racionalno ponašaju – objašnjava Savić.
Zarada bankarskog sektora u Srbiji nimalo ne čudi kada se zna da su kamate na kredite i dalje među najvećima u regionu. Izuzetak su jedino stambeni krediti koji su povoljniji u poređenju sa susedima.
Srbija ima najskuplje gotovinske kredite, a takođe spada i u grupu zemalja sa najskupljim potrošačkim kreditima za nabavku automobila, pokazalo je nedavno istraživanje finansijskog portala „Kamatica”.
Stambeni i potrošački krediti u Srbiji su dvostruko, pa i trostruko skuplji od istih kredita u razvijenim zemljama Evropske unije.
Visokim kamatama se plaća slaba ekonomija zemlje, kao i nestabilnost dinara. Svetska ekonomska kriza je dodatno pogoršala ekonomske prilike što je doprinelo povećanju rizika zemlje.
Sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić pre izvesnog vremena u izjavi za naš list nije osporio podatke o ovdašnjem bankarskom raju. Kaže da je prosečna ponderisana kamata na kraju 2009. godine bila 11 odsto, a na kraju 2008. godine 18 odsto. Po njegovim rečima, kamate u Srbiji ne mogu se porediti s drugim zemljama jer imamo visoku inflaciju, donedavno obavezne rezerve su nam bile najveće u Evropi, visok je i procenat loših zajmova.
– Porede se neporedive stvari. I dalje je stepen rizika za našu zemlju, kao i rezerva koje banke moraju da izdvoje po osnovu tog rizika, visok. Niko ne kaže da je prinos banaka pre oporezivanja bio 4,3 odsto, a posle oporezivanja 3,5 odsto. Bankarski profit jeste prošle godine iznosio 200 miliona evra, ali da bi toliko zaradili morali su da plasiraju 5,5 milijardi evra kapitala. To nisu ekstremne zarade. Prinos na kapital je najniži u Srbiji – smatra Dugalić.
Bojan Radun, izvršni direktor kompanije „Nektar”, ne krivi banke zbog situacije u kojoj se nalazi privreda. Veliki profiti banaka su posledica vođenja državne i monetarne politike koja je pogodovala finansijskim kućama.
– Ne mislim da su bankari koji posluju u Srbiji nekorektniji od njihovih kolega koji rade u regionu. Jednostavno, preduzeća su gubila na negativnim kursnim razlikama, a banke zarađivale na pozitivnim. Problem je što je čak 90 odsto odobrenih kredita u evrima i što, bez obzira na to da li ste uvoznik ili izvoznik, to ne može da vam odgovara – kaže Radun.
Toplica Spasojević, predsednik ITM-a, nedavno je istakao kako je stanovište da slab dinar pogoduje izvoznicima prevaziđeno i da je to važilo pre nekoliko decenija.
– Danas više niko posao ne zasniva na sopstvenim sredstvima već se svi oslanjaju na kredite. U situaciji kada kursne razlike jedu profit, a kamate na kredite su najveće u regionu, nema tog privrednika koji bi to izdržao – kaže Spasojević.
Radun se slaže sa svojim starijim kolegom, osim u onom delu koji se odnosi na bankarske kamate. Kako kaže, cena kredita zavisi i od rejtinga firme, ali tu nema neke značajnije razlike u odnosu na susedne zemlje.
– Naš najveći problem je kurs. Pri tome uopšte ne mislim na nivo kursa već na nestabilnost. To nikome ne može da odgovara. Čujem ekonomiste kako kažu da je dinar podjednako oslabio kao i nacionalne valute u Češkoj ili Poljskoj. Jeste, ali se tamo zajmovi najvećim delom odobravaju u nacionalnim valutama. Zato je njima lakše nego nama – zaključuje Radun koji 35 odsto proizvodnje izvozi van granica Srbije.
J. Rabrenović A. Nikolić
objavljeno: 19/06/2010
