Izvor: B92, 13.Feb.2017, 14:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arapi spas za srpske njive: Biće duplo više
Jagodina -- Realizacijom projekta za lokalno navodnjavanje u dolini Morave prinosi bi bili najmanje dvostruko uvećani, procenjuju stručnjaci.
Zbog toga je poljoprivrednike iz tog regiona veoma obradovala najava da bi projekat navodnjavanja uz pomoć Fonda za razvoj "Abu Dabi" mogao da bude pokrenut još ovog meseca.
U Pomoravskom i Šumadijskom okrugu, naime, pod oranicama i baštama je više od 236.000 hektara, za posledniih 35 godina količine padavina su smanjene >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za 800 milimetara, suše su sve češće i poprimaju karakter elementarnih nepogoda, a samo se jedan odsto zemljišta navodnjava.
Tako bar navode u izveštaju stručnjaci Sektora za poljoprivredu Regionalne privredne komore za Šumadiju i Pomoravlje.
U tom se izveštaju tvrdi da Šumadijskom i Pomoravskom okrugu nedostaje godišnje oko 400 milimetara vodenog taloga.
Zbog suše je u Pomoravskom okrugu proizvodnja kukuruza, koji je najzastupljenija žitarica, smanjena za čak 40 odsto, povrća za 65, krmnog bilja 31, šećerne repe i soje 20, suncokreta 14,6 odsto.
Najava ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislava Nedimovića da bi još ovog meseca u centralnoj Srbiji i Vojvodini mogla da počne realizacija projekta navodnjavanje sredstvima iz Fonda za razvoj "Abu Dabi" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, obradovala je zato poljoprivrednike Pomoravlja.
Oni podsećaju na projekte koje su radili stručnjaci Ministarstva poljoprivrede 2012. ali i prethodnih godina, a odnose se upravo na lokalno navodnjavanje u dolini Velike Morave, u Velikoj Plani, Lapovu, Jagodini, Ćupriji, Paraćinu, Ćićevcu, Varvarinu, Stalaću, Velikoj Drenovi, "Dobričevu"...
U Jagodini je, inače, zbog suše proizvodnja kukuruza niža za 46 odsto a povrća čak 75 odsto, u Rekovcu proizvodnja kukuruza niža za 43, u Paraćinu i Svilajncu 40, u Chupriji 37, Despotovcu 35 odsto.
Stručanjci upozoravaju da uz smanjenje količine padavina situaciju još težom čine i visoke temperature vazduha, sve više tropskih dana leti i nedovoljne rezerve zimske vlage.
Gotovo identičn stanje je, kažu, u celoj Srbiji, možda nešto izraženija u severnom Banatu, Timočkoj krajini i na jugu Srbije.
Reč je, kako navode, o velikom deficitu vode, zbog čega se, kako tumače, uspešna biljna proizvodnja ne može ostvariti bez navodnjavanja.
Navodnjavanjem bi se mnogo toga promenilo u povećanju plodnosti zemljišta, ishrani i zaštiti biljaka, a pored povećanja prinosa gajenih biljaka moglo bi se razmišljati i o postrnoj i naknadnoj setvi (dve žetve u godini), ocenjuju u Regionalnoj privrednoj komori.
Napominju da, osim što je malo sistema za navodnjavanje, u Šumadiji i Pomoravlju je i veliki broj van upotrebe, te podsećaju da u narednih deset, petnaest godina u tom delu Srbije treba obuhvatiti u okviru vodenog područja "Morava" 187.590 hektara i na vodno melioracionom području "Velika Morava" 54.000 hektara.
Stručanjci i poljoprivrednici zato smatraju da je najznačajniji budući zahvat na vodovodnom području "Morava" upravo navodnjavanje moravsko-resavske doline (Žabare, Dragonjež, Rača, Batočina), oko 120.000 hektara, a u delu odvodnjavanja na oko 2.000 hektara na teritoriji Vodoprivrednog preduzeća Ćuprija.
