Izvor: B92, 04.Nov.2014, 18:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aranžman sa MMF bi pogurao reforme
Aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) bi pomogao da pripremimo širi plan reformi privrednog sistema Srbije.
Takođe, aranžman bi povećao i izvesnost da će usvojeni planovi da se sprovedu, a Srbija bi imala koristi i kroz povoljnije uslove zaduživanja na međunarodnom finansijskom tžištu, izjavio je danas profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
On je u izjavi Tanjugu navedo da se nada da će rezultat posete Misije MMF biti priprema za potpisivanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << višegodišnjeg aranžmana. Arsić je kazao da svojih prednosti imaju i ''stend baj'' i aranžman iz predostrožnosti, ali je ocenio da je Srbiji dovoljan onaj iz predostrožnosti.
"Nema potrebe za zaduživanjem NBS kod MMF-a kroz ''stend baj'' aranžman, jer su devizne rezerve velike. Tako gledano, nije neophodno da ulazimo u takav dogovor jer bi on sa druge strane uticao i da neke naše obaveze budu rigoroznije, da se doslednije sprovedu", rekao je arsić i podsetio da je prethodni aranžman sa MMf prekinut upravo zato što obaveze nisu sprovedene do kraja.
U planu je, kako kaže, da se fisklalni deficit u trogodišnjem periodu smanji sa oko 2,5 milijarde na nivo od oko milijardu evra do 2017. godine.
"Deo mera koje vode u tom pravcu je preduzet smanjenjem plata i penzija", rekao je sagovornik Tanjuga.
Trebalo bi, dodaje, ostvariti uštede i kada je reč o broju zaposlenih. Prema analizi koji je profesor Arsić radio, višak zaposlenih, kako naže, nije veći od oko 10 odsto.
"U odnosu na oko 550.000 zaposlenih u javnom sektoru to nije ni tako malo - oko 50.000 ljudi. Međutim, ako bi se deo otpustio, a deo otišao u penziju s tim da nikog ne zaposle na njihovo mesto, onda bi se ostvarile trajne uštede, a da dostupnost i kvalitet javnih usluga ne bi bili ugroženi", rekao je Arsić.
Prema njegovim rečima, značajnije otpuštanje od 95.000 i 100.000 ljudi kako se u medijima spekulisalo, moglo bi da ugrozi dostupnost javnih usluga, kao i njihov kvalitet.
On je dodao i da je izvesno da će jedan broj ljudi koji radi u društvenim preduzećima ostati bez posla u procesu privatizacije Govoreći o javnim preduzećima, Arsić je kazao da bi značajno trebalo smanjiti državnu pomoći koja se u tom pravcu odliva.
"Pomoć bi trebalo da se prepolovi u trogodišnjem periodu", rekao je Arsić.
Upitan kada je realno i nužno da se krene u sređivanje stanja u javnim preduzećima, kako ona ne bi pojela uštede od smanjivanja plata i penzija, kao što su "pojela" uštedu od solidarnog poreza, kaže, da bi bilo dobro da se krene već od nove godine.
"Bilo bi dobro da krene od nove godine, a najkasnije do sredine sledeće godine. Do tada će javna preduzeća ''jesti'' po malo uštede od plata i penzija, ali nakon toga više neće", rekao je Arsić.
On je naglasio da se zna šta je uzrok gubitaka u javnim preduzećima, znaju se, kaže, i načini na koje oni mogu da se otklone.
"Te mere se odlažu godinama. A recimo, najveći problem Srbijagasa koji ima i najveće gubitke je što neki kupci ne plaćaju gas. Najveći problem to preduzeće ima sa firmama iz hemijskog kompleksa. Njihov status bi trebalo rešiti privatizacijom, a ako ona nije moguća i stečajem. Nije opravdano da građani Srbije pokrivaju troškove koje prave ta preduzeća", zaključio je Arsić.
.jpg)
