Izvor: B92, 28.Nov.2011, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Albanija dobro opstaje u krizi
Tirana -- Privredni rast Albanije u protekle tri godine sveden je na tri odsto u proseku, dok je javni dug države najviši na Balkanu i iznosi 59,4 odsto BDP.
Takav nivo javnog duga, znači da je albanska privreda najranjivija u regionu, budući da taj iznos više nego dvostruko nadmašuje godišnje prihode zemlje.
Za ovu godinu je vlada premijera Salji Beriše predvidela privredni rast od četiri odsto i deficit od 3,5 odsto BDP, dok je za 2012. prema budžetu koju je usvojen >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predviđno smanjenje budžetskog deficita na tri odsto ukupnog domaćeg proizvoda (BDP) i privredni rast od 4,3 odsto, uprkos dužničkoj krizi u zemljama glavnim trgovinskim partnerima, Italiji i Grčkoj
Kako je izvestila novinska agencija Rojters budžet koji je usvojen u Tirani u subotu glasovima 74 poslanika vladajuće koalicije posle celodnevne žestoke rasprave, mnogo je optimističniji od procena Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke (SB) od 1,5, odnosno dva odsto.
Oko milion Albanaca, u zemlji sa oko tri miliona žitelja, radi u Italiji i Grčkoj, ali je taj vredan izvor prihoda sada ugrožen zbog krize u zoni evra. Doznake su sa vrhunca od oko milijardu evra u 2007, opadale narednih godina u proseku za sedam do 10 odsto. "Mi ne ignorišemo krizu oko nas, ali ćemo učiniti sve da očuvamo makroekonomske indikatore i svakog meseca obezbedimo sredstva za 800.000 porodica u Albaniji,” izjavio je u parlamentu premijer Beriša iz vladajuće Demokratske stranke.
Budžetom je predviđeno da sredinom 2012. porastu državne plate i penzije, mada porezi neće biti povećani.
U 2010. i 2011, je prema Rojtersu, u Albaniji u revizijama budžeta sredinom godine obuzdana potrošnja zbog smanjenih prihoda.
Za 2012. su predviđeni državni prihodi od 355, 8 milijardi leka (ALL, ili 2,3 milijarde evra), osam odsto više od očekivanih u ovoj godini, ili 25,5 odsto BDP. Izdaci za 2012. će biti oko 397 milijardi ALL ili 28,5 odsto BDP.
Rojters navodi kako, uprkos vladinim uveravanjima da budžet za 2012. uzima u obzir pogoršavanje ekonomskih prilika u evro zoni, MMF smatra da je predviđeni rast prihoda optimističan.
SB je, pak, upozorila da će kriza u evro zoni pogoditi albansku trgovinu, investicije iz inostranstva i doznake sugrađana koji rade u tuđini. Takođe ukazano na činjenicu da je preko trećine kapitala u albanskim bankama kontrolisana iz Italije i Grčke.
Albanski ministar finansija Ridvan Bode je primetio da je smanjena štednja, dodatni rizik po nacionalnu privredu, ali je istovremeno konstatovao da je bankarski sistem solidan, likvidan i sa dovoljno kapitala.
Prema oceni Privredne komore Srbije (PKS), Albanija, svojevremeno najzatvorenija zemlja u Evropi, od ranih 1990-tih je preinačila strogo centralizovanu državu i zabeležila značajan privredni rast, uglavnom zbog oporavka poljoprivrednog sektora podstaknutog ubrzanom privatizacijom i reformama.
Poslednjih godina u Albaniji je vidljiv dinamičan razvoj privatnog sektora, naročito u sektorima usluga, građevinarstva, saobraćaja i turizma.
PKS navodi da je poljoprivreda u Albaniji veoma interesantna za strane investitore, posebno iz Italije, Grčke, Holandije i Švajcarske koji su zaposeli oko 45.000 hektara obradivog zemljišta, uglavnom za gajenje voća i povrća.
Turizam je u ekspanziji i takođe je izuzetno atraktivan sektor za strane ulagače, a najveći investitori u ovom sektoru su iz Italije, Grčke i Nemačke. Potencijali albanske privrede leže i u značajnim rezervama nafte i gasa, pismenoj i jeftinoj radnoj snazi.
Otežavajuće okolnosti su veoma mala preduzeća, zastarele mašine i tehnologije, nedostatak kapitala, nedostatak menadžerskih, marketinških i drugih znanja, nedostatak informacija o stranim tržištima.
Albanija, koja je u aprilu 2009, podnela zahtev za prijem u Evropsku uniju (EU), potpisala je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU još juna 2006. a potom i ''Međusporazum'' koji predviđa potpuno uzajamnu slobodnu trgovinu u periodu od 10 godina.
Prema PKS, privredna saradnja Srbije i Albanije je na relativno niskom nivou.
Ukupna vrednost izvoza Srbije u Albaniju u 2010. iznosila je 131 milion amričkih dolara, za 87,3 odsto veća u poređenju sa prethodnom godinom.
U isto vreme, Srbija je iz Albanije uvezla robe u vrednosti od 7,8 miliona dolara, za 20,25 odsto više u poređenju sa 2009.
U prvih šest meseci 2011. registrovan je rast izvoza iz Srbije od 18,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvoz veći za 142,4, ali zbog konstantnog rasta izvoza u odnosu na uvoz suficit je ostao na gotovo istom nivou kao i 2010.
PKS konstatuje da Albanija spada u grupu srednje značajnih zemalja u robnoj razmeni u izvozu Srbije.
Ambasador Albanije u Srbiji Špetim Čauši je na sednici u PKS sredinom oktobra pozvao na unapređenje ekonomske saradnje dve zemlje.
Ambasador Čauši je istakao da albanska ekonomija obećava svim investitorima pravedno i otvoreno tržište koje funkcioniše po evropskim standardima i dodao da ekonomski odnosi treba budu prioriteni i bez predrasuda, u cilju daljeg napretka Albanije i Srbije u približavanju EU.
