Izvor: B92, 17.Mar.2011, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ako nema Južnog toka šta sa NIS-om?
Moskva -- Rusija razmatra mogućnost odustajanja od izgradnje gasovoda Južni tok, piše današnji moskovski dnevnik Komersant.
U tekstu posvećenom razgovorima predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva i turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana u sredu, dnevnik navodi da je sudbina gasovoda bila jedno od glavnih pitanja.
"U sadašnjem trenutku Gasprom i Vlada proučavaju različite mogućnosti minimizacije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << troškova pri realizaciji projekta Južni tok. Varijanta izgradnje pogona za proizvodnju tečnog gasa na Crnom moru može biti dodatak ili jedna od alternativa gasovodu. Pri tome, pogon za tečni gas može biti izgrađen i na severu, kod nalazišta Jamal", rekao je potpredsednik ruske vlade Igor Sečin.
Budući magistralni gasovod Južni tok, zajednički projekat Gasproma i italijanskog Enija, trebalo bi da prenosi ruski gas ispod Crnog mora, cevovodom dugačkim 900 kilometara, do Bugarske i preko Srbije do drugih evropskih zemalja. Vrednost investicije je procenjena na 20 milijardi evra, kapacitet gasovoda trebalo bi da bude 63 milijarde kubnih metara godišnje, izgradnja bi trebalo da počne u 2013. godini. Rusija je već potpisala sporazume o izgradnji Južnog toka sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom.
"Moskva je time prvi put priznala da varijanta sa izgradnjom pogona za proizvodnju tečnog gasa na obali Crnog mora, za koji je premijer Vladimir Putin zadužio ministra energetike Sergeja Šmatka prošle nedelje, može postati ne dopuna, već alternativa podvodnoj cevi i dovesti do odustajanja od Južnog toka u prvobitnoj varijanti", navodi list.
Sečin je posle pregovora u Kremlju, na kojima Rusija juče nije uspela od Turske da dobije dozvolu za postavljanje gasovoda Južni tok po dnu Crnog mora u njenim teritorijalnim vodama, rekao da Moskva proučava mogućnosti za sniženje cene projekta, među kojima je i alternativan transport gasa u Evropu ne cevovodima već u obliku tečnog gasa.
"Gasprom zajedno sa vladom razmatra različite varijante minimizacije troškova realizacije projekta Južni tok. Varijanta sa izgradnjom fabrike tečnog gasa na Crnom moru mogla bi da bude dopunjujuća komponenta ili jedna od alternativa cevovodu", rekao je Sečin.
Prolazak podvodne deonice Južnog toka preko turske teritorije ruski premijer Vladimir Putin je dogovorio sa turskim premijerom Redžepom Erdoganom još 2009. godine. Ankara je tada obećala da će dati dozvolu, a Moskva je pristala na izgradnju za tursku veoma pogodan naftovod Samsung-Čejhan umesto vlastitog projekta Burgas-Aleksandropolis.
Ankara je, međutim, uskratila konačnu dozvolu, iako se obavezala da će to učiniti još do decembra 2010. godne. Umesto toga, Gasprom je tek u februaru dobio odobrenje da "geološka i seizmološka ispitivnja može da pokrene 31. maja", s tim što će konačnu odluku dati 1. novembra ove godine.
"Ne razumemo uzroke kašnjenja. Turski partneri nam govore da Gasprom nije dao neophodna dokumenta za taj projekat. A Gasprom ne može da ih da jer je tek sad dobio dozvolu za ispitivanja koja treba da počnu 31. maja. Mislimo da je to predmet za razgovor", rekao je Sečin.
Deonica gasovoda kroz Srbiju bi trebalo da bude duga 450 kilometara, s kapacitetom od 36 do 41 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Vrednost investicije u taj deo gasovoda biće najmanje 700 miliona evra. Prema ranijim informacijama, postojala je dilema da li će Južni tok u Srbiju ući kod Zajačara ili u blizini Niša. Inače, Srbija je bila uslovljena da učešće u projektu Južni tok, kompenzuje prodajom većinskog udela Naftne industrije Srbije ruskom Gaspromu bez tendera, međudržavnim sporazumom za 400 miliona evra, iako su procene revizorskih kuća bile da je vrednost dvostruko veća.
List piše da eksperti smatraju da pretnja Moskve odustajanjem od Južnog toka predstavlja pokušaj pritiska na Tursku.
"Svi razgovori o izgradnji pogona za tečni gas su blef za turske uši. Ako se zaista bude gradio pogon, onda će morati da se grade terminali za regasifikaciju u Bugarskoj ili Rumuniji. A izgradnja pogona na Jamali je utopija, jer je plovidba tamo moguća svega dva meseca godišnje", smatra Mihail Krutihin.
Šef East European Gas Analysis Mihail Korčemkin ocenjuje da plovidba brodova sa plinom po i tako preopterećenom Bosforskom moreuzu i nije najbolja ideja. Pored toga, kroz moreuz ne mogu da prodju veliki tankeri kojima je transport najjeftiniji, dodaje on.
Krutihin smatra da Ankara odlično razume manevar Moskve, i da Rusija ne može da odbaci Južni tok jer će to biti "suviše veliki udarac za premijera i sve sporazume koji su potpisani sa zemljama Istočne Evrope".
"Turci će i dalje izvlačiti ustupke od Moskve, smanjujući cene na gas za sebe. U svakom slučaju, pregovori će se odugovlačiti", dodao je Krutihin.
Rosijskaja gazeta piše da se Rusija ne žuri sa konačnim odgovorom na molbu Turske da joj jeftinije prodaje gas.
Pogledaj vesti o: Moskva
