Izvor: Vostok.rs, 04.Avg.2012, 12:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ako je palestinska ekonomija preslaba za državu, kakva je tek kosovska ekonomija?
04.08.2012. -
Nedavno je Svetska banka u svom izveštaju analizirala stanje u palestinskoj ekonomiji i nakon razmatranja činjenica, u zaključku je navela da ekonomija Palestine trenutno nije dovoljno jaka da bi bila osnov za buduću državu. U tom izveštaju je rečeno da je rast palestinske ekonomije od 7,7 procenata u periodu od 2007. do 2011. godine neodrživ na duži rok, a to je argumentovano tumačenjem da je tako značajan rast postignut jakim oslanjanjem na stranu pomoć. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs <<
Pomenutom izveštaju Svetske banke se nema šta dodati. Međutim, ovde je zanimljivo da uradimo poređenje sa ekonomijom Kosova, da bi se videlo u kojoj meri tek Kosovo nema ekonomskih uslova da bi postalo država. U ovom trenutku se nećemo osvrtati na pravne razloge zbog kojih ta "otcepljena" srpska pokrajina nema pravo na državnost, nego ćemo se zadržati samo na ekonomskim razlozima.
Dakle, po zvaničnim podacima Palestina ima privredni rast od približno 8%, a Kosovo 4 do 5%. Nadalje, ukupni bruto domaći proizvod Palestine iznosi 13 milijardi dolara, a bruto domaći proizvod Kosova svega 5 milijardi dolara. Takođe, nezaposlenost u Palestini iznosi 16%, dok na Kosovu ona iznosi čak 50%, a ta cifra među mladima dostiže i neverovatnih 75%, što znači da je zaposlen samo simboličan broj osoba između 16 i 24 godine.
Već i ovi uporedni podaci su dovoljni da se stekne uverljiva predstava o katastrofalnom stanju u kome se nalazi ekonomija Kosova, ali tome možemo dodati i još nekoliko podataka, da upotpunimo celokupnu sliku.
Radi se o tome da Kosovo praktički ništa ne proizvodi, pa zato izvoz pokriva samo 6 posto uvoza, a takav trgovinski bilans dovoljno govori sam za sebe. Osim toga, Kosovo ima najnižu stopu pohađanja fakulteta u celoj Evropi, kao i najniži dohodak po glavi stanovnika u Evropi, a po ambijentu za strana ulaganja se nalazi na začelju svih svetskih lista. Po primeni novih tehnologija u preduzećima, Kosovo je na samom kraju rang liste Svetskog ekonomskog foruma. Prosečna plata na Kosovu je najniža u Evropi, i procenjuje se da 45% stanovnika živi ispod granice siromaštva.
Ogroman broj stanovnika Kosova zavisi od novca koji im šalje rodbina iz inostranstva i oni naprosto ne bi mogli opstati bez tog priliva finansijskih sredstava iz dijaspore. A presušuju čak i ta sredstva koja su u kosovsku ekonomiju stizala spolja. Zbog krize se sve više smanjuju doznake iz inostranstva, a velike posledice na kosovsku ekonomiju je ostavilo i smanjenje misije Ujedinjenih nacija, koja je potrošila skoro 3 milijarde evra na robu, usluge i osoblje u periodu od 1999. do 2006. godine. Inače; kosovsku ekonomiju su do sada održavali Evropska unija, Svetska banka i druge međunarodne institucije.
Nakon ovog pregleda najosnovnijih ekonomskih činjenica, vratimo se za trenutak na početak ove priče, gde Svetska banka konstatuje da Palestina, ni sa svojim značajno boljim ekonomskim perfomansama nema realnih mogućnosti da postavi temelje buduće države. Verovatno da su stručnjaci te organizacije korektno ocenili skromne domete pomenute privrede.
Međutim, vrlo je zanimljivo da se u isto vreme ne čuju baš često takve ocene kada je u pitanju Kosovo i njegova ekonomija. A videli smo da je stanje kosovske privrede još i mnogo lošije.
Ako je u tom izveštaju rečeno da je neodrživ onaj privredni rast koji je postignut jakim oslanjanjem na stranu pomoć i da zbog toga nema uslova da ta teritirija postane država, onda bi se to pogotovo moglo reći za Kosovo i Metohiju.
Da li onda takva kosovska ekonomija može biti temelj za bilo kakvu državu?
Ratko Paić,
Izvor: Golos Rossii
.jpg)
