Izvor: B92, 16.Nov.2013, 10:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Agencije za strana ulaganja regiona
U većini zemalja okruženja država je osnovala posebne agencije kojima je zadatak da privuku i zadrže strane investitore.
Međutim, podsticaji za otvaranje novih radnih mesta, ako postoje, posebno su regulisani i za njih su uglavnom nadležna resorna ministarstva.
U Hrvatskoj čija privreda već nekoliko godina beleži minuse i u kojoj su strana ulaganja u drastičnom padu, od 2012. postoji vladina Agencija za investicije i konkurentnost.
Među zadacima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Agencije istaknuti su promocija Hrvatske kao poželjne investicijske destinacije, proaktivno privlačenje i realizacija investicijskih projekata velikih preduzetnika, kao i unapređenje konkurentnosti hrvatske privrede na globalnom nivou.
Agencija bi uz to trebalo da pruži pomoć i asistenciju stranim i domaćim investitorima, kao i da im olakša realizaciju investicije. U Hrvatskoj su i ranije postajale državne agencije za privlačenja direktnih stranih ulaganja, ali su one menjale nazive, osnivane su, pa potom ukidane. Vlada Jadranke Kosor ukinula je 2010. Agenciju za promociju izvoza i ulaganja.
Pitanje subvencija za otvaranje novih radnih mesta uređeno je Zakonom o podsticanju investicija i unapređenju investicionog okruženja, a
za sprovođenje je nadležno resorno ministarstvo.
Hrvatska inače beleži pad stranih investicija od čak 80 odsto u odnosu na 2008, a ekonomisti upozoravaju da je, osim globane krize, za to zaslužno loše poslovno okruženje koje se presporo menja, ali i skepsa Hrvata prema stranim investitorima.
U cilju popravljanja stanja, Sabor je prošlog meseca doneo Zakon o strateškim investicionim projektima koji bi, među ostalim, trebalo da stvori preduslove za pokretanje investicionog ciklusa i omogući brže izdavanje dokumentacije za ostvarivanje javnih i privatnih projekata od strateškog interesa.
U BiH postoji Agencija za unapređenje stranih investicija Bosne i Hercegovine (FIPA) koju je osnovao Savet ministara BiH 2004. godine, ali se najviše stranih investicija ipak ostvaruje direktnim kontaktima entitetskih vlada sa stranim investitorima.
Osnovni zadatak FIPA je privlačenje i povećanje priliva stranih investicija u BiH i podsticanje postojećih investitora u zemlji na dalja ulaganja i širenje poslovanja, poboljšanje saradnje između privatnog i javnog sektora, predlaganje mera za unapređenje okruženja za investiranje, kao i predstavljanje BiH kao moderne zemlje poželjne za strane investitore.
Na nivou BiH nema subvencija za investitore koji otvaraju nova radna mesta. Pomoćnik direktora FIPE Slavica Korica kaže da je Fond Saveta ministara BiH za podršku stranim investitorima raspolagao sa oko milion evra godišnje, ali prošle godine zbog privremenog
finansiranja nije bilo dodele sredstava.
FIPA sprovodi godišnje poslovne planove koje usvaja i odobrava Savet ministara BiH, a finansira se iz državnog budžeta BiH i nezavisnih izvora. Kontrolu finansijskog poslovanja Agencije obavlja Ured za reviziju instiutucija Bosne i Hercegovine.
Preliminarni podaci za prvih šest meseci 2013. godine pokazuju da neto prilivi direktnih investicija u BiH iznose 247 miliona evra, što je znatno više nego u istom periodu prošle godine kad su iznosili 115 miliona evra.
Na nivou entiteta ne postoje agencije za podsticaj stranih ulaganja. U Republici Srpskoj postoji Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu saradnju, čiji su zadaci slični onima koje ima FIPA, dok je Ministarstvo finansija nadležno za dodelu sredstava - podrške za otvaranje novih radnih mesta.
Crna Gora od 2005. godine ima Agenciju za promociju stranih investicija (MIPA) koja ima centralnu ulogu u privlačenju ulaganja iz inostranstva. Strategijom vlade planirano je 1,6 milijadi evra investicija u naredne tri godine, što je oko 530 miliona evra godisnje.
Agencija je usmerena na brzo rastuće ekonomije, Brazil, Kinu, Indiju, Ujedinjene Arapske Emirate, zemlje koje u poslednje vreme pokazuju sve veći interes za Crnu Goru i region. Kinezi su se tako javili na tender za dva velika projekta, izgradnju autoputa od Bara ka Srbiji i II bloka Termoelektrane Pljevlja.
U prvih pet meseci ove godine priliv dirketnih stranih investicija u Crnu Goru bio je 112 miliona evra, što je 5,5 odsto manje od plana.
