Izvor: B92, 05.Okt.2010, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Afere "ukrale" proteklu deceniju
Beograd -- Privatizacija cementara, duvanske industrije, Knjaz Miloša i druge afere, kao i podržavljenje firmi, obeležile su proteklih deset godina.
Retke od njih su razrešene i imale su sudski epilog, zbog čega je raslo nezadovoljstvo javnosti i sumnja na korupciju.
Sumnjive privatizacije, kršenja zakonske procedure, korupcija i raznovrsne maštovite zloupotrebe službenog položaja pokazuju da su pravna država i uređeno građansko društvo još uvek >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << neispunjena obeđanja.
Deceniju nakon demokratskih promena neke afere poput sporne privatizacije Luke Beograd su još uvek aktuelne, neke su nakon više godina dospele do suda poput „afere satelit" bivšeg ministra Davinića, mada je pretres odložen na neodređeno vreme ili je bar nakon više godina istrage podignuta optužnica poput afere u koju je upletena bivša ministarka Rašeta Vukosavljević.
Neki akteri afera su dospeli u pritvor poput bivšeg direktora železnice Šarančića a donete su i neke oslobađajuće presude, recimo u „aferi kofer" ili neke izuzetno blage kao u aferi vezanoj za Miladina Kovačevića.
Neke su van fokusa javnosti pa akteri do daljeg rade kao da se ništa nije ni desilo poput „afere Indeks". Ali dok se o ovim aferama još uvek piše na desetine drugih je pao veo zaborava. Kada se malo zagrebe po sećanju afere prate demokratsku tranziciju od samog početka, kaže ekonomski analitičar Miroslav Prokopijević.
„Prve velike afere se vezuju za vladu Zorana Đinđića i jedna od prvih je vezana za obnovu Termoelektrane Obrenovac, koja se vukla dugo po Evropskom parlamentu, imala je međunarodnu dimenziju nikada nije do kraja razrešena, odmah posle toga je došla afera sa Ju Es Stilom gde se pojavljuje 6,5 miliona dolara koje su Amerikanci više platili nego što je bila transakciona cena", podseća on.
Problem sa javnim preduzećima je što su ona postala partijski plen i što se na njihovo čelo dolazilo po partijskoj liniji. „Niti su birani stručni ljudi niti su imali mogućnost da rukovode po ekonomskim pravilima tako da su više ta preduzeća stavljena da budu neka vrsta socijalnog amortizera, gde se nema otpuštanja, plate se dele i ako nisu zarđene. To i nisu preduzeća nego neka vrsta socijalnih ustanova koja služe da se neki ljudi zaposle - malo partijskih kadrova, malo rođaka, malo radničke klase i služe da se zadovolje nečiji pojedinačni ili grupnu interesi", kaže Mijat Lakićević.
Usledila je, kako dodaje Prokopijević, prodaja duvanskih industrija, fabrike su prodate tako što je snižena akciza na nivo bezalkoholnih pića, što je neko morao dobiti velike pare, plus je dogovoreno ko će koju fabriku da kupuje od stranih partnera.
„U sećanju je svakako ostala afera Knjaz Miloš, gde je Danone sprečen da uđe na tržište Srbije, potom afere Novosti, Putnika. Afere su bile stalni način poslovanja i verovatno je u čitov stvari namešeno tako da se određenom kupcu namesti da plaća nešto manju cenu a da razliku između onoga što je prava cena i onoga što je plaćeno dele akteri transakcija - kupac sa jedne i oni koji učestvuju u korupciji sa strane vlasti", kaže on.
Ključni problem je, po njegovoj oceni, bio loš ekonomski model, a još veći je što sada isti oni koji su grešli po starom modelu prave novi model. „Znači novi model će biti jednaka greška kao i stari model verovatno. Rešenje je duboka reforma države i poslovnog okruženja. Bez toga ova zemlja nema normalnu ekonomsku budućnost".
Ekonomski novinar Mijat Lakićević ocenjuje da je privatizacija bila pravi rasadnik zbog neumerenog uplitanja politike u tu sferu.
„Sa privatizacijom je bilo problema tamo gde se politika mešala da upravlja tim procesom, kada nije želela da se odvija po pravilima, da se napravi konkurencija, nego da se ostvare uski partijski interesi, onda su se privatizacije pretvarale u afere odnosno dolazilo je do njihovog iskrivljavanja, kršila su se pravila, a jednoj grupi ljudi koja je imala naklonost političke elite omogućavano je da dolazi u posed određenih preduzeća", ističe Lakićević.
Veliki problem, po njegovom mišljenju, je i to što je u proteklih deset godina obeležio i svojevrstan provratak države u ekonomiju, kao što je to bilo sa PKB-om, a ne treba zaboraviti ni to što je Srbijagas preuzeo već privatizovane firme.
„Imamo svojevrsnu restituciju i ovo što se desilo sa Uredbom o mleku, to je flagrantno kršenje svih pravila tržišta i što nije bilo ni u vreme realnog socijalizma pre 30 ili 40 godina. Po mom mišljenju to bi trebalo da budu afera koje bi podigle javnost, međutim, kod nas do toga nije došlo, a neke sporedne stvari zaokupljuju javnost", smatra on.
Mnoge afere su nastale i van privatizacije poput afere Pancir u vezi kupovine vojne opreme, ili čuvene afere Bodrum. Tu su i afere u kojima su hapšene razne mafije. Iako je bilo prilika da se ojača borba protiv korupcije ona nije sasvim iskorišćena kaže Nemanja Nenadić izvršni direktor Transparentnosti Srbija.
„Zajednička karakteristika za sve afere je bila da slučajevi sumnje na korupciju nisu bili ispitivani pravovremeno, bilo da postupci nisu uopšte pokretani ili su pokretani posle dosta vremena kao što je slučaj sa zloupotrebama o obnovi beogradskog aerodroma".
Kao paradigmatičan slučaj afere, Nenadić je izdvojio slučaj drumske mafije, koji je okončan pravosnažnom presudom, a koji je pokazao da ljudi koji su ukazivali na nepravilnosti i koji su zbog toga pretrpeli posledice nisu adekvatno nagrađeni i to nije dovelo do prepoznavanja potrebe da se zaštite ljudi koji imaju saznanja o korupciji i koji su spremni da na ta saznanja ukazuju javnosti.
Spomenimo još i već zaboravljenu veliku šećernu aferu koja je dovela do sporenja sa Evropskom unijom ili još čuveniju aferu Janjušević – Kolesar iz iste godine, poznatu i kao „Sejšelska afera", uz podsećanje da su glavni akteri nekoliko godina kasnije oslobođeni optužbi. Afera „Erikson" u koju je navodno bio upleten bivši potpredsednik vlade Labus je potpuno zaboravljena a više se ne spominje ni relativno novija afera "Ušće".
Pratite specijal: NIS na berzi
