Izvor: Politika, 23.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
A od gastarbajtera tri milijarde dolara
Građani Srbije dobili su prošle godine od rođaka i prijatelja iz inostranstva oko tri milijarde dolara, ili gotovo polovinu vrednosti ostvarenog izvoza, procenio je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. Toliki iznos "upumpanog" novca od naših ljudi iz sveta znači da je svako u proseku dobio po 386 dolara. Zvanični priliv doznaka iz inostranstva u stalnom je porastu od 2001. godine što, kako se procenjuje, još više važi za pošiljke koje ostaju izvan evidencije službe NBS za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poslove međunarodnog plaćanja. Najveći deo doznaka, oko 80 odsto, stiže neformalnim kanalima, a ostatak preko banaka, uglavnom kao strane penzije.
To kažu domaći izvori. Prema izveštaju Tanjuga iz Vašingtona, doznake naših ljudi (Srbija i Crna Gora) iz sveta u domovinu iznose oko 11 odsto bruto domaćeg proizvoda, ili oko 2,5 milijardi dolara. Kako su stručnjaci izračunali, oko 150 miliona radnih migranata u svetu šalje kući godišnje više od 300 milijardi dolara. To je pokazalo istraživanje Međunarodnog fonda za razvoj poljoprivrede i Međuameričke banke za razvoj, čiji su rezultati objavljeni u Vašingtonu.
Rusija je evropski lider po dimenzijama radne migracije, s obzirom na to da na nju otpada 48 odsto ukupnog broja ekonomskih emigranata iz čitave istočne Evrope, ali je istovremeno i najprivlačnije odredište za gastarbajtere iz zemalja Zajednice Nezavisnih Država.
Cilj istraživanja je bio da se proceni količina i ekonomski značaj novca koji radni migranti, takozvani gastarbajteri, šalju u svoju zemlju, prenela je i ruska agencija Itar-Tas.
Prema ukupnom prilivu novca od gastarbajtera, među regionima u svetu prednjači Azija sa 114 milijardi dolara. Za njom sledi Latinska Amerika i Karipski basen sa 68 milijardi dolara, istočna Evropa sa 50, Afrika sa 39 i Bliski istok sa 29 milijardi dolara.
Među pojedinačnim zemljama, po apsolutnoj količini novca koji pristiže od radnih migranata na prvom mestu je Indija sa 24,5 milijardi dolara, a zatim slede Meksiko sa 24,2 milijarde i Kina sa 21 milijardom dolara. Prvu petorku zatvaraju Filipini sa 14,6 milijardi i Rusija sa 13,8 milijardi dolara.
Kad je u pitanju Evropa, najviše sredstava pristiže u Rusiju, s tim što je udeo ovog novca u bruto domaćem proizvodu (BDP) relativno skroman, svega 1,4 odsto.
Za razliku od Rusije, u mnogim drugim zemljama istočne Evrope, slika je potpuno drugačija. U Ukrajini je tako ukupna suma transferisanog novca, prema istraživanju, 8,5 milijardi dolara, ili oko osam odsto BDP-a, s tim što ova sredstva obezbeđuju "skoro 20 odsto prihoda po stanovniku".
U Belorusiju od gastarbajtera pristiže 2,3 milijardi dolara, ili 6,3 odsto BDP-a. Moldavski radnici, koji su u svet otišli "trbuhom za kruhom", svojim novcem obezbeđuju 31,4 odsto nacionalne privrede, premda je apsolutna visina skromna, nešto veća od milijardu dolara.
U Albaniji je udeo novca koji obezbeđuju njeni žitelji na privremenom radu u inostranstvu veći od 21 odsto BDP-a, u Bosni i Hercegovini preko 20 odsto.
U centralnoj Evropi, u koju su u ovom istraživanju svrstane i baltičke zemlje, značaj ovih novčanih tokova je kudikamo skromniji. U Estoniji i Letoniji oni čine po 2,3 odsto BDP-a, u Litvaniji 1,6 procenata. Najviši pokazatelj u ovoj grupi zemalja, od 3,9 odsto, ima Rumunija.
B. D. - S. K.
[objavljeno: ]
.jpg)
