Izvor: B92, 02.Sep.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
A Listing berze tek na pola puta
Beograd -- Portfolio menadžeri investicionih i dobrovoljnih penzijskih fondova priželjkuju još kompanija na berzanskom A listingu.
Zvaničnom srpskom berzanskom tržištu, gde su tri "starosedeoca" nedavno pojačana akcijama Metals banke, nedostaje bar još toliko hartija koliko se trenutno nalazi na popularnom A listingu, kažu u srpskim društvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.
Ograničeni odlukom Narodne banke Srbije da u akcije koje se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nalaze na A listingu mogu da ulože do 40 odsto svoje imovine, dobrovoljni penzijski fondovi priželjkuju više kompanija u kojima će moći da umnože novac svojih investitora.
„Trenutna ponuda na prajm marketu je minimalna i voleo bih da se na A listingu nađu akcije banaka, na primer Komercijalne i AIK banke, kao i velika javna preduzeća, koja su sada u procesu privatizacije, zatim privredna preduzeća, recimo „Tehnogas", „Imlek" i slična. Verujem da će se uporedo sa razvojem tržišta u Srbiji povećavati i broj preduzeća koje se nalaze na zvaničnom tržištu", kaže portfolio menadžer „Hipo penzije" Filip Dimitrov.
Da su akcije banaka prve među poželjnima na prajm marketu slaže se i Vojko Saksida, direktor „Triglav penzija", koji bi tamo takođe voleo da vidi i državne firme. Dvocifren broj na A listingu kao minimum vidi Nataša Marjanović, direktora „Delta Đenerali penzijskog fonda", koja kaže da je pojavom četvrte akcije zadovoljen samo minimum.
„Međutim, najveće učešće u portfolijima penzijskih fondova trebalo bi da imaju dužničke hartije od vrednosti, čiji nedostatak mnogo više pogađa penzijske fondove od malog broja listiranih akcija. Takođe, pojava „Telekoma", EPS-a, NIS-a na prajm marketu bi probudila domaće tržište, privuklo nove investicije i značajno obogatilo postojeću ponudu akcija na berzi", rekla je Marjanovićeva.
Zvonko Cvek, direktor „NLB penzija", dodaje da u Srbiji ima mnogo kvalitetnih firmi koje bi sa B listinga mogle da pređu na A listing. On bi voleo da se na prajm marketu nađu akcije industrija koje se bave energetikom, farmaceutske kompanija i poljoprivrednih firmi.
Da bi zadovoljili i zakonske i profesionalne propise o raspršenom ulaganju radi uprosečavanja rizika, optimalno bi bilo da se najmanje deset akcija nađe na prajm marketu - mišljenja je Sunčica Pribišević, portfolio menadžer „Rajfajzen Futura".
„Svaka kompanija bi više bila dobrodošla u smislu širenja spektra hartija u koje bi fondovi mogli ulagati imovinu. Na našem tržištu bilo bi dobro videti nove investicione instrumente, pre svega dužničke hartije od vrednosti - municipalne i korporativne obveznice. Očekivanja učesnika u industriji penzijskih fondova sigurno su više usmerena na uvođenje navedenih hartija od vrednosti na berzu. Kada je reč o konkretnim akcijama kojima se trguje na berzi, svakako bi bilo dobro videti najlikvidnije akcije, koje čine korpu Belex15, na prajm listingu", kaže Pribišević.
