Izvor: B92, 14.Nov.2014, 11:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
40% materijala sumnjivog kvaliteta
Oko 40 odsto različitog repromaterijala koji se koristi za izgradnju u Srbiji dolazi sa crnog tržišta, piše list Danas.
Osim što se radi o netestiranim proizvodima i materijalima koji su lošeg kvaliteta, oni su često i štetni po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Jedan od razloga, osim poslovične neažurnosti inspekcija, jesu i komplikovane i dugotrajne procedure sertifikovanja uvoznih komponenti, što je otvorilo prostor da se na tržištu slobodno koriste neatestirani >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << proizvodi.
To je u znatnoj meri uništilo inače simboličan broj malih i srednjih preduzeća koja su se bavila legalnom proizvodnjom. Posebno je ugrožena ciglarska i creparska industrija, jer na svakom koraku niču divlje ciglane koje su van bilo kakve kontrole.
"Naši proizvođači su godinama suočeni sa crnim tržištem građevinskog materijala, posebno ciglarskim, creparskim i u građevinskoj hemiji, koja može da bude posebno opasna. To su materijali za koje se ne zna odakle dolaze, niti šta u sebi sadrže", kaže Goran Rodić, sekretar Komore građevinske industrije. On navodi da treba „zavesti red u proizvodnji građevinske industrije“, jer mnoge firme registrovane za proizvodnju, u stvari samo uvoze, a tu robu tretiraju kao repromaterijal, da bi izbegli plaćanje carine.
U jurnjavi za što jeftinijim kvadratom, uglavnom privatni građevinari koji se bave individualnom gradnjom, lako se odlučuju za neproverenu robu koja je put do tržišta našla uz pomoć lažnih deklaracija i sertifikata, ali nisu zanemarljive ni količine materijala bez ikakvih papira, „ako su investitori ili trgovci bliski različitim političkim strukturama“, tvrdi Rodić.
"Zato i dolazi do situacija kakve imamo sa "smrdljivim zgradama“. U građevinarstvu postoje pravila i normativi kako se šta upotrebljava. Za sve takve hemijske proizvode zadužene su akreditovane ustanove, od Instituta IMS do laboratorija na Tehnološkom fakultetu. Nijedan takav proizvod ne bi smeo da se pojavi u upotrebi dok nema prave ateste, koji garantuju da su odobreni za upotrebu, da ne štete ljudima i životnoj sredini. Mora da se prihvati samo ona roba iz inostranstva koja ima kvalitetne sertifikate o poreklu i kvalitetu, a to se ne odnosi samo na hemiju, već i na stolariju, cigle, crepove, podove, gvožđe, jer građevinarstvo pokriva 46 industrijskih grana. Po propisima koji važe još od ranije, ali se ne primenjuju, zna se šta može da se ugrađuje na javne ili stambene objekte. A mi smo i škole i bolnice napunili sumnjivim materijalima", tvrdi Rodić.
On dodaje da je izuzetno veliko crno tržište cementa, glinenih proizvoda, crepa, cigle, blokova, koji su divlje rađeni, i u sebi mogu da imaju i radioaktivne materijale
"Inspekcije moraju da rade svoj posao. Država ne može da kontroliše svaku kantu, ali je važno utvrditi kako je neka firma došla na tržište, ko je pogledao tu proizvodnju, ko je analizirao proizvode, ko im je dao atest i da li ga uopšte imaju. Kada bi inspekcije Ministarstva za trgovinu na vreme proveravale robu koja ide preko stovarišta i prodaje se na crno, mogao bi da se pronađe izvor, da se ispita sastav u validnoj laboratoriji, i na osnovu toga ustanovi čak i poreklo robe i koliko je ona opasna", naglašava Rodić.
