Izvor: B92, 28.Avg.2011, 16:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ðuričin: Investicije lek za krizu
Beograd -- Investicije su jedini način da se Srbija izvuče iz krize u kojoj se nalazimo, jer osnova svih naših problema je da !manje proizvodimo, nego što trošimo".
To je mišljenje predsednika Saveza ekonomista Srbije (SES) Dragana Ðuričina izjavio koji procenjuje da bi svetska ekonomska kriza, koja sada ima oblik "duplog dna" (W), lako mogla da se pretvori u krizu sa "trostrukim dnom".
"Mi manje proizvodimo nego što trošimo, pa se zadužujemo i prebacujemo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << terete sadašnjih dubioza, na buduće generacije", upozorio je Ðuričin, ocenjujući da će Srbija morati da se okrene drugim investitorima, osim onih iz zemalja razvijenog Zapada.
Ðuričin je rekao da je svejedno da li će to biti investitori sa Istoka ili ćemo morati da stvorimo ambijent koji je atraktivniji za privatne investitore, "mnogo atraktivniji nego što je to u njihovim zemljama zapadne hemisfere".
"Ja očekujem zaoštravanje uslova finansiranja stabilizacionih programa, čiji nadzor vrši Međunarodni monetarni fond i smatram da će biti teže dobiti sredstva Svetske banke za finansiranje razvojnih projekata u Srbiji", predočio je Ðuričin.
"Ono što se sada dešava na zapadnoj hemisferi, to je lagani oporavak bruto domaćeg proizvoda, ali bez oporavka zaposlenosti. Danas su se ciljevi ekonomske politike promenili. Osnovni cilj je danas održiva zaposlenost, jer sa održivom zaposlenosću vi izbegavate socijalne tenzije", objasnio je predsednik SES-a.
Prema njegovoj oceni, nije dovoljno obezbediti stabilnost potrošačkih cena ako postoji armija nezaposlenih i zbog toga veliki budžetski deficit.
Ukoliko bi Srbija ostvarila dugoročnu stopu rasta privrede od pet do šest procenata godišnje, to bi bilo jako dobro, kazao je on, ocenjujući da Srbija, nažalost sada ima simbolične stope rasta, uz pad zaposlenosti i to je ogroman problem.
"U ovom trenutku u Srbiji 1,1 stanovnik radi, a jedan je izdržavan. To je neodrživo. Ne samo u dugom roku, to je neodrživo u kratkom roku", predočio je Ðuričin i ukazao da "povećavati plate i penzije, druge prihode u tim uslovima i obećavati rast je politički neodgovorno".
Ðuričin je rekao da Srbija mora da svede potrošnju na mogućnosti koje imamo, s jedne strane, i s druge strane, da idemo u "inteligentne investicije", koje će povećati nivo prihoda i izvoza, da bismo kao zemlja mogli nešto da preraspodeljujemo u budućnosti i otvorili perspektivu za ljude koji su prilično razočarani.
Uz podsećanje da je desetak uglednih međunarodnih ekonomista, među kojima su nobelovac Džozef Štiglic i neki naši eksperti, upozoravalo na mogućnost izbijanja svetske finansijske krize 2008. godine, Ðuričin je ukazao da bi ona mogla da se pretvori u krizu čiji grafikon ima oblik trostrukog oblika slova V, odnosno sa još jednim padom, posle sadašnje krize.
Ðuričin, koji je i predvideo ekonomsku krizu u obliku slova "W", objasnio je da su SAD 2009. godine odgovorile na krizu tako što su nastavile sa postojecim modelom privrednog rasta, koji je zasnovan na održavanju konjukture u građevinarstvu, a Evropa sa predimenzioniranim javnim sektorom.
Prema oceni Ðuričina, koji je i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, zapadna hemisfera je ponovo u ekonomskoj krizi, dok azijske zemlje kao što su Kina, Indija, Japan i Malezija imaju održivu zaposlenost, visoke stope rasta i rast deviznih rezervi, uz smanjenje budžetskog deficita - ako postoji ili njegovo držanje pod kontrolom.
"Prema tome, oni koji razmišljaju o tome kako da formulišu svoje politike, moraju se ugledati na zemlje koje su u prethodnom periodu koristile drugi model privrednog rasta, koji se bazira na čvrstom budžetskom ograničenju, ali na investicijama u realnom sektoru i na zapošljavanju", poručio je Ðuričin.
Pošto su naši glavni finansijeri i partneri iz zemalja Zapada, Ðuričin smatra će u predstojećem periodu oni sigurno biti uzdržaniji kada su u pitanju privatne investicije u finansijski i realni sektor Srbije, "zbog sopstvenih problema", a pošto su pod teretom sopstvene krize, biće rigorozniji kada daju saglasnost na korisćenje sredstava međunarodnih finansijskih organizacija, kao što su MMF i Svetska banka.
