Izvor: TvojPortal.com, 30.Mar.2011, 18:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Тајанствени потези Агенције за приватизацију
(dnevnik.rs) Почело је “круњење” најстарије српске шећеране. Агенција за приватизацију, у улози стечајног управника, огласила је за 19. април лицитациону продају откупне станице зрењанинске фабрике шећера
у Новом Бечеју, по почетној цени од 3,6 милиона динара. Истог дана заинтересовани купци моћи ће да пазаре и разни материјал, резервне делове, ситни инвентар и основна средства шећеране по цени од 1,13 милиона динара. Остало је нејасно да ли ће новац од ове продаје бити искоришћен да би се намирили повериоци или, пак, за трошкове вођења стечајног поступка. Агенција за приватизацију, односно њен Центар за стечајеве, не одговора ни на питање да ли је априлска лицитација потврда да је коначно пописана и процењена имовина зрењанинске шећеране која траје несхватљиво дуго, још од октобра 2009. године.
Бившим радницима, уједно и повериоцима четвртог исплатног реда, није јасно зашто у протеклих годину и по дана Агенција није успела да прикаже имовину фабрике. Јер, шећерана је пре стечаја, у два наврата, путем тендера, нуђена на продају. Дакле, њена имовина знала се пре пет година а сада, наводно, није позната. Зато некадашњи радници сумњају у искрене намере Центра за стечајеве. Страхују да би имовина шећеране могла бити продата некоме за багателну суму, а да би они у том случају остали изиграни. Познато је да се шећерански погони налазе на изузетно атрактивном и сређеном архитектонско - урбанистичком комплексу и сигурно највреднијем грађевинском земљишту у овом делу Војводине. Комплекс заузима преко 26 хектара, а шећерани припада и управна зграда “Серво Михаља”, земљиште на којем су неке суседне зрењанинске фабрике, фудбалски стадион “Радничког”, чак део јавног пута за Сечањ…
Дефинитивно пропадање шећеране, иначе, почело је пре више година. Транзиција и неспособни менаџмент дошли су главе овој фабрици, у којој се производња у континуитету одвијала од 1906. па све до 2006. године. Када се пре једне деценије препакивала српска индустрија шећера, зрењанинска је остала у већинском власништву државе. Показало се, по ко зна који пут, да је држава слаб привредник. Није помогло ни што су стотине милиона динара потрошене на отпис дугова. Јуна 2009. у Привредном суду у Зрењанину отворен је стечај. Четири месеца касније донета је одлука о банкроту и продаји шећеране ради намиривања дугова повериоцима. Они потражују око две милијарде динара, а на листи највећих су “Панонске електране” које потражују 516 милиона динара, затим Фонд за развој Србије (165 милиона), НИС (138), Дирекција робних резерви (128) и тако даље. Посебним социјалним програмом збринуто је преосталих 200 радника.
