Izvor: B92, Beta, Tanjug, 26.Nov.2010, 15:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Struja mora da poskupi za 60 odsto
Beograd -- Ako do 2013. godine ne dođe do poskupljenja struje za 60 odsto Elektroprivreda Srbije neće moći da realizuje predviđena ulaganja, kaže Slobodan Mitrović.
To će dovesti do smanjenja pouzdanosti elektro-energetskog sistema, odnosno EPS će morati da uvede restrikcije.
Bez poskupljenja koje je osnov za investicije, već 2014. EPS >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << će smanjiti proizvodnje struje i povećati uvoz koji bi mogao da iznosi četiri milijarde kilovat časova godišnje.
Investicije su moguće samo uz planiranu dinamiku povećanja cena struje, a ukoliko do poskupljenja ne dođe, to će dovesti do odlaganja ili čak i do potpunog nesprovođenja planiranih investicija EPS koje bi do 2015. godine trebalo da iznose devet miliajrdi evra, rekao je pomoćnik direktora za strategiju i investicije EPS-a Slobodan Mitrović.
On je ukazao da EPS ima plan kako da sprovede te investiciju, ali da mu je za to potrebna podrška nadležnih institucija i Vlade Srbije.
Investicije su potrebne jer se do 2025. godine očekuje porast potrošnje električne energije za više od 20 odsto. Ukoliko investicije ne budu ostvarene, Srbija će ubrzo postati veliki uvoznik struje po visokim cenama a EPS bi mogao da izgubi deo domaćeg tržišta, rekao je direktor sektora za strategiju i investicije EPS-a Aleksandar Jakovljević i dodao da bi zato razvoj EPS-a trebalo da bude prioritet države.
On je podsetio da je cena struje u Srbiji 4,5 evrocentra po kilovat času i da je 60 odsto manja u odnosu na prosek cena struje u regionu.
"EPS stalno traži povećanje cena električne energije, a kada će se i da li će se to desiti ne zavisi od EPS-a već od njegovog vlasnika (država)", rekao je direktor za odnose sa javnošću Momčilo Cebalović.
Zato je, prema njegovim rečima, do 2013. godine kada je predviđeno otvaranje tržišta električne energije, potrebno da cena električne energije bude veća za 60 odsto (plus stopa inflacija i kurs dinara).
Da li će cena struje do 2013. poskupeti tri puta po 20 odsto ili odjednom 60 odsto, o tome treba da odluče nadležni organi-kaže Cebalović.
On je ukazao i da Srbija sa ovakvom cenom struje ugrožava otvaranje tržište električne energije s obzirom da je naša zemlja preuzela određene obaveze iz okvira energetske zajednice jugositočne Evrope koje mora da ispuni.
Rasulo u elektroprivredi
Član Predsedništva Srpske napredne stranke (SNS) Zorana Mihajlović-Milanović ocenila je da je energetski sektor Srbije "na korak od rasula i restrikcija", a da je jedan od razloga takve situacije nepostojanje plana niti strategije njegovog razvoja.
"Odgovornost za stanje u energetskom sektoru snosi Vlada Srbije i ministar energetike", kazala je Mihajlović-Milanović i dodala da u Srbiji nema izgradnje novih objekata poslednjih 27 godina, jer je "politika bila okrenuta zadovoljavanju potreba tajkuna i lobija, odnosno uvozu".
Ona je takođe rekla da je u Srbiji od 2001. godine do danas cena električne energije porasla za 500 odsto zbog pogrešno vođene politike u energetskom sektoru.
"U Srbiji nema dovoljno električne energije jer je politika težila ka uvozu, a ne ka tome da građani dobiju električnu energiju iz
sopstvenih resursa", rekla je Mihajlović-Milanović.
Ona je navela da iz tih razloga u Srbiji nema dovoljno električne energije, kao ni uglja, te da će se zemlja, "zbog kratkoročne i korumpirane energetske politike", sledeće godine suočiti sa manjkom uglja od oko sedam miliona tona.
"Kako sada stvari stoje pre 2017. godine ne može se očekivati izgradnja nijednog novog objekata što znači da će Srbija u 2011. i 2012. godini sigurno biti u problemu, jer ne može uvesti dovoljne količne energije i uglja", ocenila je funkcionerka SNS.
Mihajlović-Milanović je postavila pitanje vladi i resornom ministru na koji način je potrošeno pet milijardi evra koje su ušle u Elektroprivredu Srbije od 2001. godine putem kredita i donacija, na šta je potrošen novac od povećanja cene struje u poslednjih deset godina, te ko je odgovoran što se u dogledno vreme neće otvoriti novi kopovi uglja.
Ona je pitala i "kako je moguće da plate zaposlenih u kompaniji, koja pravi gubitke, budu 60 odsto veće od proseka privrede".
