Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Feb.2012, 12:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Struja kroji profit
NOVI SAD -
Sva je prilika da je sibirska zima završila gostovanje na ovim prostorima. Od danas, tako je bar najavljeno, prestaju ograničenja isporuke električne energije industrijskim potrošačima. I dok se štete preračunavaju, red je da iz svega izvučemo i poneku pouku.
Elektroenergetski sistem se, na svu sreću, junački odupro najžešćim mrazevima i rekordnoj potrošnji, koja je danima premašivala 150 miliona kilovat sati električne energije. Istina sa zakašnjenjem, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << odreagovala je i Vlada, podseća urednica časopisa "Balkan magazin" Jelica Putniković.
"EPS ne može da proizvede dovoljno struje i tu je zaista bila kritična situacija jer je elektromreža Srbije trgovcima strujom, onima koji imaju ili viška ili onima koji je kupuju, iznajmila kapacitete. Vlada Srbije je zakasnila sa odlukom, koje su donele druge zemlje, da tranzitne kapacitete sačuva za dobrobit svojih građana i privrede", kaže ona.
Ta odluka vlade omogućila je EPS-u da uvozi i 20-ak miliona kilovat sati struje dnevno, čime su, uprkos smanjenoj domaćoj proizvodnji iz hidropotencijala, izbegnute restrikcije. Barem, kada je reč o stanovništvu. U skladu s Odlukom Vlade i EPS-a, "Elektrovojvodina" je obustavila isporuku struje za 55 proizvodnih preduzeća u Pokrajini da, kako kaže direktor Društva Tihomir Simić, sačuva kontinuitet isporuke građanima i prioritetnim potrošačima.
I u zapadnoj Bačkoj mnoga velika preduzeća znatno su smanjila ili obustavila proizvodnju, javlja naš dopisnik iz Sombora Stevan Vasiljević.
U Regionalnoj privrednoj komori u Somboru kažu da Apatinska pivara radi sa 20 odsto kapaciteta. Fabrika šećera u Crvenki je na minimumu. Odžački "Hipol" proizvodi trećinom svojih kapaciteta, a u somborskoj uljari se održava sistem. Fabrika akumulatora je do daljnjeg smanjila proizvodnju za 50 odsto.
Slična nevolja zadesila je i pančevačku "Petrohemiju, koja je najpre obustavila proizvodnju u dva pogona i za četvrtinu smanjila potrošnju, da bi, potom, sva postrojenja bila svedena u rad na tehnološkom minimumu.
"Kada bi se nabrojale i druge firme koje su redukovale ili obustavile proizvodnju, procena Unije poslodavaca Srbije o desetak miliona evra privredne štete dnevno, ne deluje preterano. Gubici elektroprivrede se sabiraju, ali reda veličina radi, recimo da je 20-ak miliona kilovat sati uvoza dnevno, plaćano po tri miliona evra. Koliko god to paradoksalno zvučalo, EPS se u ovoj priči donekle i okoristio. Ima mnogo firmi koje su, nažalost, u nekim finansijskim blokadama i ne mogu da plate struju. Zaista je malo ironično, ali je tačno da oni koji će morati da prištede, jer je takvu odluku donela Vlada Srbije, da će tako smanjiti minus za račun EPS-u. Od nazovimo je koristi, što će smanjene isporuke i nekima od najvećih dužnika, usporiti rast dugovanja privrede za struju, sve bi u EPS-u više obradovalo da smo se, kao pre dve i po decenije, mogli pojaviti u ulozi velikog izvoznika struje. Iz ovog elektroenergetskog škripca vredno je izvući i poneku pouku. Pariteti energenata moraju da budu realni da ne bude cena struje socijalna kategorija kao što sada jeste. Ali isto tako tačno je da Srbija više od tri decenije nije izgradila ni jedan ozbiljan energetski objekat", tvrdi Putnikovićeva.
Uostalom, i prema najnovijoj analizi Svetske banke, Srbija bi se već od 2015. mogla suočiti s jazom između povećanja potrošnje struje i razvoja novih kapaciteta za njenu proizvodnju.
A da je samo deo energije, potrošene u priči o obnovljivim izvorima, usmeren u energetske kapacitete, danas bismo verovatno bili najznačajniji izvoznik struje u ovom delu Evrope.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
