Izvor: Politika, 28.Avg.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EPS jede samog sebe
Za prvih šest meseci ove godine zabeležen gubitak od šest milijardi dinara. – EPS plaća PDV državi i kad potrošači ne plate potrošenu struju. – Plate zaposlenih na Kosovu koštaju EPS dve milijarde dinara. – Za 0,5 odsto povećana krađa struje. – Pravi i najbolji put za privatizaciju ovakve kompanije jeste dokapitalizacija. – Konsultantska kuća će proceniti koliki je višak zaposlenih
Zbog očuvanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << socijalnog mira republička vlada je odlučila da do kraja godine ne menja cenu električne energije. Da je cena kilovat-sata uvećana 1. januara ove godine samo za jedan procenat, u kasi EPS-a bila bi milijarda dinara više. Da smo dobili poskupljenje na godišnjem nivou od samo 12 odsto, ovu godinu EPS ne bi završio kao gubitaš. Ovako, očekuje se gubitak od 12 milijardi dinara, kako je u intervjuu za „Politiku” istakao Dragomir Marković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije.
– Nedostatak novca odlaže mnoge važne i atraktivne projekte. Nevolja je što na tržištu istovremeno pada cena struje, pa su i prihodi manji kad plasiramo viškove na slobodnom tržištu. Mora se jasno reći da su ti viškovi nastali samo zahvaljujući padu domaće potrošnje, a ne zato što Srbija zaista ima viškove. Dobro je što svaki kilovat-sat sa tog tržišta naplatimo, dok naplata na domaćem tržištu jeste problem. Ne znam da li je i koliko samo kriza kriva, tek za 0,5 procenata je povećana krađa električne energije. To su, pored ostalog, razlozi za povećanje gubitaka preduzeća. Povećanje interne efikasnosti i racionalizacija poslovanja jesu imperativ, ali to će postati postulat budućeg poslovanja EPS-a – naglašava Marković.
Kako EPS posluje ove godine?
Minus je u prvih šest meseci dostigao šest milijardi dinara. Prema Planu poslovanja na koji je saglasnost dala Vlada Srbije, u kome nema nijednog poskupljenja, godišnji gubitak je viđen na nivou od 12 milijardi. Zabeležili smo dobit iz poslovnih odnosa od 5,8 milijardi dinara, kao i pola milijarde dinara dobiti iz finansijskog poslovanja. Ostali deo iskazuje minus od 12,4 milijarde, a od toga je devet milijardi dinara nenaplaćenih potraživanja a rashodi za plate zaposlenih sa Kosmeta su dve milijarde. To je u okviru plana za ovu godinu, jer je predviđeno da godinu završimo sa minusom od 11,9 milijardi dinara i to bez ikakvog rasta cene električne energije. Da je, na primer, struja poskupela 1. januara 2009. godine za 12 odsto ne bismo imali ni dinar gubitka. Samo jedan odsto viša cena povećava nam godišnji prihod za milijardu dinara.
Ko pokriva gubitak EPS-a?
Niko, EPS jede sam sebe. Mi nismo korisnici republičkog budžeta. Mi taj budžet redovno i u velikim iznosima punimo redovnim plaćanjem, na primer PDV-a čak i za struju koju isporučujemo a znamo da neće biti naplaćena. To moramo, jer je to zakonska obaveza. Gubitak u našoj kasi, dakle, ne nadoknađuje država. On utiče na naše poslovanje zbog čega je račun u minusu. U poslednjih pet godina sigurno nismo dobili ni dinar iz budžeta.
Kako podići cenu struje a ne ugroziti najsiromašnije slojeve?
Predlog EPS-a je da poskupljenje zaštiti mnogo šire kategorije socijalno ugroženih domaćinstava. Za njih bi poskupljenje bilo mnogo niže nego za ostale potrošače. Sada nižu cenu imaju samo građani koji donesu uverenje da imaju mali prosek zarade i da njihova domaćinstva troše svega 350 kilovat-sati mesečno. To je međutim problematično, jer se uverenja mogu na različite načine izvaditi, a mala potrošnja ne znači da je neko socijalno ugrožen. Na primer, vikendice troše malo struje i za njih bi mogla da važi niža cena struje do 350 kilovat-sati. Od države očekujemo da napravi plan po kome bi se odredili kriterijumi za pravljenje socijalne karte.
Kakav je plan za privredu kao potrošača struje?
Predlažemo da se da povoljnija cena struje za fabrike koje su stajale a koje se sada pokreću, koje zapošljavaju radnike... To bi bilo na snazi dok traje svetska ekonomska kriza. Takođe je potrebno da se promene tarifni stavovi tako što bi, recimo, veću cenu struje plaćale banke, šoping molovi, kladionice... Oni sada imaju istu cenu kao na primer pekare. To je za sada samo ideja, ali konačnu reč imaju Agencija za energetiku i država.
Po nekim procenama, pravljenim povodom najava racionalizacije javnog sektora, u EPS-u je višak 11.000 ljudi. Kako će se to rešavati?
EPS jeste državno preduzeće, ali nije državna uprava, niti se plate u našoj kompaniji dele iz tog budžeta. Kad je EPS poređen sa kompanijama koje želimo da dostignemo po poslovanju i produktivnosti, kao što su ČEZ i Hrvatska elektroprivreda, došlo je do tih procena o višku zaposlenih. Ali, u tim kompanijama i u EPS-u nemamo istu strukturu zaposlenih. Na primer HEP, sa kojim se poredimo, nema zaposlenog nijednog rudara i struju proizvodi na drugi način, dok su kod nas kopovi uglja okosnica sistema. Stvarni višak radnika se ne radi na bazi poređenja, već na osnovu podrobne analize i snimanja svakog radnog mesta. To je jedini ispravan postupak. Na tom projektu treba da radi konsultantska kuća čiji će zaposleni ići na stotine radnih mesta. Do kraja godine raspisaćemo tender za izbor konsultantske kuće koja će imati ovu obavezu, a njima će biti potrebno još najmanje godinu dana da bi posao bio gotov.
Šta je sa tenderom za izgradnju novih termoelektrana?
Kompanije koje su prošle prvi krug potpisaće prve ugovore 14. septembra na osnovu kojih će dobiti tehničku i pravnu dokumentaciju i predloge ponude za oko 30 ugovora za prodaju struje, uglja, načina rada zajedničke kompanije" Očekujem da će na proleće 2010. godine biti potpisan ugovor sa strateškim partnerima o izgradnji dva energetska postrojenja.
Da li ste za privatizaciju EPS-a?
Prema određenim planovima i projektima koje je usvojila Vlada Srbije, pre 2015. godine ne bi trebalo da bude privatizovan EPS. To, međutim, ne znači da se to neće ranije dogoditi ukoliko izvršna vlast proceni da je to opravdano i svrsishodno. Pravi i najbolji put za privatizaciju ovakve kompanije jeste dokapitalizacija, ulaganje novog kapitala strateškog partnera u samu kompaniju. Na taj način će rasti vrednost EPS-a kroz investicije. Kompanija posle toga postaje jača, jer novac ulaže u razvoj i brojne projekte koji će podići vrednost preduzeća. Država, pak, više voli prodaju, jer onda novac ulazi u budžet, za raznu potrošnju a ne u razvoj EPS-a.
-----------------------------------------------------------
Čekamo vladu
Najavljuje se podela besplatnih akcija javnih preduzeća. To je onda izvestan početak privatizacije EPS-a. Kakogledate na tu mogućnost?
To će biti početak privatizacije EPS-a. Još ranije je odlučeno da bude podeljeno 15 odsto akcija EPS-a. Problem je što nacionalna elektroenergetska kompanija još nije zatvoreno akcionarsko društvo kao što smo ranije predlagali i što je na stolu republičke vlade. Potrebno je prvo sprovesti korporativizaciju preduzeća. Mi smo sada javno preduzeće a ne akcionarsko društvo. Ulazak stranog kapitala je izvestan prilikom izgradnje dve nove elektrane. Ali, te kompanije radiće van sistema EPS-a. Oni će biti nezavisni proizvođači električne energije. Njihovim dolaskom se ne menja svojinska struktura EPS-a.
-----------------------------------------------------------
Pretvaranje dugova u kapital loša ideja
Elektroprivreda Srbije već učestvuje u svojinskim transformacijama preduzeća po Srbiji, tako što im se dugovi za struju pretvaraju u kapital EPS-a. Šta to znači za EPS i šta se time rešava? Ti stari dužnici i dalje neće plaćati struju ili se nadate da će sada postati bolje platiše?
Ona preduzeća koja su u postupku privatizacije duguju ne samo za struju, već i komunalije, gas" Nije dobra ta ideja da se dugovanja pretvore u kapital. Međutim, o tome odlučuje vlasnik tih preduzeća a to je država, koja je vlasnik i EPS-a. Ne vidim šta na taj način dobija Elektroprivreda Srbije. Verovatno ništa i ne gubi jer su to sve verovatno nenaplativa potraživanja. Kod RTB „Bor” postoji neka šansa da, ukoliko se privatizuje, dug bude naplaćen, dok je kod drugih mala šansa. Problem je što mi moramo da plaćamo PDV na tu isporučenu struju, čak i kad znamo da taj neće platiti tu našu robu. Na to odlaze stotine miliona dinara.
Dejan Spalović
[objavljeno: 29/08/2009]
