Izvor: Kurir, 10.Apr.2011, 09:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DATIV
Svaki put kad sednem da napišem ovih nekoliko reči, imam isti problem. Šta je to što dopire do svesti ovog naroda? Posao nas novinara i kolumnista je počeo da se svodi na utakmicu između dovoljno šokantne vesti i realnog života. Šta je to što može šokirati prosečnog čitaoca novina kad je realni život je postao šokantniji od najšokantnijih vesti?
Žena akademski slikar, borac za prava životinja, izgorela u svom azilu za pse. Zapalila se peć na drva kojom se grejala, jer >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << joj je EPS isključio struju zbog neplaćenog računa od 45.000 dinara. Sledeća vest. Marijana Mateus je izašla voluminizirana iz privatnog lir-džeta da promoviše svoju „sto posto apsolutnu“ knjigu.
Svi smo postali deo kolektivnog ludila, u kojem trivijalnosti gospodare nad ozbiljnim temama. Šizofreničari nad zdravim razumom. Politikanti nad državnicima. Svaka ozbiljna reč je odavno isprana ustima lažova i sitnih prevaranata različitog ekonomskog i političkog opredeljenja. I što je još gore, takav je trend u svetu. Ali ono što je najgore od svega jeste to da mi kao narod i društvo ne možemo sebi da priuštimo takav luksuz.
Od mene se svaki put očekuje da napišem nešto oštro, nešto osvešćujuće, duhovito, gorko. I svaki put imam isti problem. Kome da to napišem? Čemu? Šta menja moja reč? Sve su uloge već podeljene. Mogu da biram između manjeg i većeg zla. Kako god okrenem prinuđen sam birati neko zlo.
Ako kažem: „Koštunice, idi svedoči na sudu“, ne pravi cirkus od toga, onda sam Čedin. Ako li kažem: „Čedo, izvini se za uvredljivu izjavu u Skupštini“ onda sam DSSovac. Ako kažem: „To uskoro više neće biti bitno, jer Srbija postaje ruska energetska kolonija“, onda sam NATO plaćenik. Ako kažem da Evropa ne pokazuje jasne znake da želi Srbiju u okviru svoje unije, onda sam rusofil. Na tim podelama u narodu odoše srpske milijarde van zemlje. Ode i mladost i pamet, da pere sudove u dijaspori.
Negativna selekcija nije partijski već državni problem. Korupcija nije problem partijske raspodele, već opšteg stanja svesti u društvu. I da se ne lažemo, lopovluk u državi nema partijsku knjižicu. Zapravo, lopovluk u državi ima sve partijske knjižice.
Nema jasnog plana, ideje. Nema istine. Jedni su drugima opravdanje za svaku glupost koju naprave. Važnija je Čedina izjava od potpuno promašene spoljne politike koju vodi Srbija. I eto zabave za sve u državi, jer se Srbi ponašaju kao deca u predškolskom. „Udario me je - E pa, neka te je udario, i ti si njega prvi udario“.
To me podsetilo na nekoliko reči koje je pre nekoliko dana moj dobar prijatelj Tibor, takođe kolumnista, napisao na svom Fejsbuk profilu. Zapravo, postavio je pitanje od kojeg mi se sledila krv u žilama. Da Srbija ima nuklearnu elektranu poput japanske Fukošime, kojoj partiji bi ona pripala u raspodeli vlasti?
Na kraju, postavlja se pitanje ima li svrhe ovo što sam napisao. Pa, nema. Ostalo je nejasno da li sam za Čedu ili Koštunicu. Tadića ili Nikolića. Ruse ili Amerikance. Opcija za Srbiju, zdrav razum i neke nove ljude odavno ne postoji u ponudi.
.jpg)
