Izvor: Politika, 09.Jul.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zajedno u braku i u Skupštini
Novi odbornici sa liste Dveri u Gradskoj skupštini Čačka jesu i supružnici Ljiljana i Aleksandar Ranković
Čačak – Ljiljana (32) i Aleksandar Ranković (30) nisu se razdvajali ni kad je trebalo položiti zakletvu za narodne predstavnike u Skupštini grada Čačka. Stojeći jedno uz drugo na vrhu dvorane, izgovorili su obećanje da će dužnost obavljati časno, i tako postali prvi supružnici istovremeno izabrani za odbornike u parlamentu ovog mesta.
To >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je, eto, novost čak i za bogat, šarenoliki politički život Srbije. Ko se setio, ko odlučio da se oboje kandiduju? – Dveri ističu porodični model života i pokret je rešio da se na majskim izborima, kao primer, jedan bračni par negde u Srbiji zajedno kandiduje za parlament. Ali, ne više od jednog. Izbor je pao na nas dvoje u Čačku, jer smo među najstarijim dverjanima – kaže Aleksandar Ranković za „Politiku“.
Njihova ljubavna priča nekako se prepliće sa dverjanskom jer su početkom prošle decenije, kao momak i devojka, raznosili pozive za duhovne večeri koje je pokret priređivao u Čačku. I bili, rečju, aktivisti. – Već smo se poznavali ali tada smo se još više zbližili. U januaru 2006. godine o Svetom Savi grupa naših ljudi putovala je u Beograd da bi podigla dokumenta za osnivanje Ogranka Dveri u Čačku, sad je to Povereništvo, a Aleksandar i ja venčali smo se u maju te godine – priča Ljiljana Ranković.
Ona veli da je uz Dveri još od 1999. kad je pokrenut istoimeni časopis ali da, što je malo poznato, ne može biti član pokreta: – Pa, niko od nas nije član Dveri, jer mi i nemamo članstvo ni članarinu. Pokret ne radi na principima stranke. Nema ni glasanja ni nadglasavanja na sastancima, sve se rešava dogovorom, nalik odlučivanju u porodici.
Rankovići imaju troje dece – Lazara (2007), Nikolu (2009) i Đurđu (2011) – i sve ih gleda majka, koja je trenutno na porodiljskom bolovanju. Ljiljana je, inače, profesor srpskog jezika u Tehničkoj školi u Čačku, Aleksandar radi u jednom preduzeću kao elektrotehničar.
– U ovo smo se uključili zbog budućnosti dece i želela bih da se jednog dana, posle školovanja u Beogradu, vrate u Čačak. Potpuno isto učinila sam ja jer izuzetno volim ovaj grad i trudiću se da naša sredina omogući mladima da se iz Beograda ili sveta vraćaju u zavičaj – besedi Ljiljana.
Njen suprug opisuje da mnogi mladi ljudi u ovom kraju jednog dana stignu pred raskrsnicu: da beže odavde ili da se bore? – Stanje u Srbiji je veoma teško i sve teže, ali ne želim da uzmem porodicu i odem iz naše zemlje. Neću sedeći da čekam napredak, rešio sam da i sam malo pomognem. Za početak, nas dvoje smo optimisti, zadovoljni onim što imamo. Iako to u materijalnom smislu nije mnogo, nekako se ustručavam da pominjem optimizam jer će ljudi, možda, kazati: „Eto ih, vode politiku pa im je sve potaman“.
On je čuo za imenjaka Aleksandra Rankovića (1909–1983) koji je bio ministar unutrašnjih poslova i godinama druga ličnost, posle Tita, u socijalističkoj Jugoslaviji. – Svi mi pominju njegovu političku karijeru, ali tu sem imena nema nikakvih dodirnih tačaka. Krstili su me ovako jer mi se pradeda zvao Aleksandar.
Da li je Rankovićima neobično što sede zajedno i u odborničkoj klupi? – Za mene nije neobično nego odlično. Aco mi je velika potpora kad je pored – kaže Ljiljana.
Aleksandar je bio četvrti a Ljiljana deveta na listi kandidata Dveri za odbornike. Ovaj pokret je osvojio 13 (od ukupno 75) odborničkih mesta u Čačku i biće u opoziciji.
Gvozden Otašević
objavljeno: 10.07.2012.
Pogledaj vesti o: Dveri
